arrow up
Ранко Перенић и Ђуро Славуј (Фото:банија.рс)

Космет – годишњица убиства српских новинара

Данас се навршава 19 година од отмице новинара Радио Приштине Ђуре Славуја и Ранка Перенића код Ораховца. Представници УНС-а и његовог огранка Друштва новинара Косова и Метохије посјетиће данас мјесто на путу Велика Хоча – Зочиште у општини Ораховац, гдје су Славуј и Перенић посљедњи пут виђени. На мјесту отмице постављено је обиљежје на којем на српском и албанском језику пише: „Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их“. Спомен-обиљежје несталим новинарима до сада је рушено пет пута, а одговорни никада нису пронађени. Осим овог злочина припадници такозване Ослободилачке војске Косова 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица отели су и убили Љубомира Кнежевића, новинара приштинског „Јединства“ и дописника

Ако Срби морају да прихвате Косово — зашто нису прихватили Хитлера

Задатак државника који жели да остави позитиван историјски траг управо је да не прихвата реалност. Да се са њом не мири. Да је непрекидно мења. Да све чини да та реалност буде свакодневно све боља за његов народ где год он живео. Ако је реалност да је Косово независно, како тврде евроатлантисти који све агресивније убеђују Србе да признају јужну српску покрајину, зар није реалност и да је Босна и Херцеговина развалина од државе која више не функционише? По ком то принципу реалности, дакле Косово и Метохија припадају Албанцима, а Република Српска не припада Србима, када се и на њу може применити банално цинични аргумент који се признаје косовским сепаратистима — „чије су овце, његова је и ливада“? Зашто Сарајево

У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године.

Служен парастос за српске цивиле мучки убијене код Сиска

У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године. Парастос је уз благослов Његове светости патријарха српског Иринеја служио протојереј-ставрофор Драган Станишић, архијерејски намjесник врачарско – грочански, уз саслужење свештенства овог храма. Страдалим српским цивилима положени су вијенци на Спомен-плочу, а након одавања поште минутом ћутања одржан је и пригодан програм сјећања. Секретар Координације избјеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић рекао је да је овај злочин хрватска пропаганда тада приказала на страним телевизијама као злочин

Парастос страдалим цивилима Цапрашких села на Банији 1991. године

УДРУЖЕЊЕ ЗАВИЧАЈ -БЕОГРАД  и КООРДИНАЦИЈА УДРУЖЕЊА ИЗБЕГЛИХ  И РАСЕЉЕНИХ У Р.СРБИЈИ       Удружење избеглих, расељених и досељених лица ,,Завичај“-Београд и Координација Удружења избеглих и расељених у Републици Србији, организују поводом 26 година од страдања невино убијених цивила у Цапрашким селима на Банији 1991 године, Парастос у Храму светих праведника Јоакима и Ане у Калуђерици 20.08.2017 са почетком у 11 часова. Позивамо све патриоте и патриотске организације и представнике институција да дођу и одају пошту невиним жртвама  

У Горњој Црквини код Шамца данас је служен парастос за 37 припадника Војске Републике Српске, од којих је 10 погинуло на данашњи дан 1992. године, те за шест цивилних жртава рата.

Десет бораца из Црквине погинуло на данашњи дан 1992. године

У Горњој Црквини код Шамца данас је служен парастос за 37 припадника Војске Републике Српске, од којих је 10 погинуло на данашњи дан 1992. године, те за шест цивилних жртава рата. Предсједник Борачке организације општине Шамац Лазар Благојевић рекао је да се на данашњи дан 1992. године догодио најжешћи напад на линију одбране Друге посавске бригаде Војске Републике Српске. „Они су стали на браник Црквине, општине и Републике Српске. Ово је један од најтужнијих дана за Црквину и општину Шамац и не смијемо заборавити ове јунаке, али ни друге борце Војске Републике Српске који су животе дали за Српску“, рекао је Благојевић. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић напоменуо је значај

Кнежево

Служен парастос за 10 погинулих бораца из села Кобиља

У селу Кобиља код Кнежева данас је служен парастос и положени су вијенци за десет бораца из овог села који су погинули током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Предсједник општинске Борачке организације Ранко Вучић рекао је Срни да мјештани Кобиља на овај начин дају допринос да се не забораве животи бораца који су погинули за истину и српске светиње. Према његовим ријечима, у Кнежеву је током одбрамбено-отаџбинског рата погинуло 275 бораца. „Историју морамо чувати од заборава да нам се невоље не би поновиле, као и да се опет не догоди да под велом тајни остане страдање великог броја жртава“, рекао је Вучић. Парастосу су присуствовали представнци општине Кнежево, општинске борачке организације, чланови

Темељ

Пише: Владимир Фролов Српска Крајина се oд августа `95 године, по злу опет сећа планираног прогона свог целокупног становништва из југозападног дела, у натовско-хрватској злочиначкој VRA „ОLUЈА“. Ипак, овог августа ће се живот радовати више од пропасти и смрти, што Србе у Крајини прати, јер се навршава седам векова од писаних трагова постојања немањићког православног манастира, ту на прагу латинскога Ватикана. Сви повиестничари хрватски, и они црквени и они световни, јединствено и упорно лажу да су Срби тек после Косовског боја чак до мора стигли, бежећи пред отоманским освајачима! Али, на просто питање ко то зида манастир од тврдог камена у земљи где тобож нема народа православног, да походи ту

Будо Симоновић: Крв, светлост и тама

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину саговорника, Фондација Пријатељ Божји додатно представља појединачним видео записима. Будо Симоновић, књижевник, новинар публициста, аутор књиге „Огњена Марија Ливањска“ говори о злочинима над Србима Ливањског поља. Посебна врста стратишта на којима су убијани Срби биле су јаме, природни отвори у каменитом тлу дубоке и по неколико десетина, а неке дубље и од сто метара. У њих су жртве бацане углавном живе. Никада се неће сазнати тачан број људи, жена и деце на овај начин побијених, као што се никада неће сазнати ни колики је укупан број јама

„Забринутост“

Пише: Владимир Фролов Sonja Biserko, дугогодишњи водећи глас београдских сорош-јаслара, „разјаснила“ је за војвођански „објективни“ сајт Autonomija „суштину“ обележавања српског изгона из РСК. хладне главе и погана језика, Sonječka тврди — „Ратнохушкачки језик поводом годишњице ОLUJE био је у функцији, као и сваке године, хомогенизације нације и подсећања на српске жртве из Другог светског рата, чиме се злочини почињени у Хрватској почетком деведесетих перципирају као праведна освета”! На разним антисрпским семинарима Sonječku нису научили, да су хрватски терористи актом оружане побуне почели насилну сецесију Хрватске из Југославије, вршећи притом злочине над српским цивилима као током трајања фашистичке НДХ, те је такав њен „забринути“ коментар заправо релативизација хрватског геноцида, и ругање

Предраг Лозо

Предраг Лозо: Увођење „хашке историје” – наставак рата у мирнодопским условима

Народ на овим просторима је навикао да „историју пишу побједници”, па је тако тема наметања уџбеникaȃ историје од стране федералног Сарајева много озбиљније питање него што се то, на први поглед, чини. Са овом оцјеном слаже се и саговорник Српског кола историчар Предраг Лозо из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Он каже да најава увођења „хашке историје” у уџбенике у Кантону Сарајево представља наставак остваривања ратних циљева мирнодопским средствима и да то нема никакве везе са историјском науком. – Правдајући се „врућим балканским главама” историчари из федералног Сарајева призивају хашку верзију историје у уџбеницима, заборављајући да је и она пристрасна и нетачна. Нисам сигуран да господа из Сарајева

Опроштај од једне личке баке

– Шта пише овдје? – Не знам, дијете моје, ја не знам читати. – А зашто, баба? – Нијесам ишла у школу због рата. – Хоће ли тако бити и са мном? – Ма, неће – одговорила је брзо и одлучно као што се одговара када се жели избјећи неизбјежно. Бар ријечима… Присјетила се потом момента када су јој усташе убиле оца – обичног српског селјака који је имао добре волове, а партизани јединог брата – четника. Остала је тада са мајком и 6 сестара. – Валјда неће – промрмлјала је себи у браду не желећи да дијете које тек упознаје свијет оптерећује прошлошћу за коју је вјеровала да је

strahinja-zivak.jpg

СТРАХИЊА ЖИВАК – ЖИВИ ДА БИ СВЕДОЧИО!

Убили су ми муслимани оца и два стрица у Другом светском рату. Маjка Босиљка бринула jе о нас четворо сирочади. Нисам ни сањао да ће крчаг нове балканске несреће однети животе моjих синова- каже Страхиња Живак Судбина Страхиње Живака, пензионисаног инжењера из Требиња, стала jе до сада у девет књига. Неке су преведене на више светских jезика. У свом граду Страхиња jе жива легенда. И не постоjи Србин у Босни и Херцеговини коjи ниjе чуо за њега. Почетком несрећног рата у БиХ, тешко рањен доспева у Алиjине казамате, и у jедном од наjгорих мучилишта Централном затвору, сазнао jе да су му, бранећи огњиште, убиjена двоjица синова. От туге његовоj супрузи,

Филип Родић

Мјеста сакупљања мртвих

Пише: Филип Родић Главни херој овогодишње прославе кулминације другог полувремена затирања српског народа у Хрватској, онога што председница ове земље Колинда Грабар Китаровић назива „највећом и најважнијом победом“ у новијој хрватској историји (занимљиво би било сазнати које су то друге победе и то не само у новијој него и у старијој хрватској историји) био је новопечени градоначелник Книна Марко Јелић. Јелић је, општи је утисак, рекао нешто „заиста невероватно за хрватску политику“, дао „храбру изјаву“ због које заслужује да се пред њим „скине капа“. Је ли то Јелић постао хрватски Вили Брант и извинио се за све злочине почињене над српским народом на простору „Лијепе њихове“? Не баш. Јелић је

Др Милош Ковић

Милош Ковић: Косовски завјет преживјеће и доба у којем га се одричемо

Косовски завјет кључни је конституент српског идентитета, идеја стара шест вијекова без које Срби не би били оно што јесу и чија ће важност и виталност надживјети и наше вријеме када се овог предачког опредјељења све више одричемо. Ово је у Требињу поручио историчар проф. др Милош Ковић, на предавању „Косовски завјет у историји српског народа“, које је у Музеју Херцеговине одржано у организацији ове установе и Српског удружења „Ћирилица“. Ковић је рекао да савремени критичари косовског завјета, који апелују на „реалност“ и ову идеју сматрају ретроградном, производом митоманске свијести и слављењем пораза, заборављају да Косово не слави пораз већ свједочи „опредјељење за Царство Небеско“ и спремност на жртву, да и

Ископавање жртава у селу Блаце

Уживао да убија Србе

Коначно подигнута оптужница против вође злогласних „Акрепа“ Миткета Пиркића Требиње – Полицијска управа МУП Репубилике Српске из Требиња доставила је допуну извештаја против М. П. због сумње да је као командант муслиманско-хрватске јединице „Акрепи“ починио ратни злочин на подручју општине Коњиц 1992. Како незванично сазнајемо, реч је о Митку Пиркићу (55) из Коњица, који се сумњичи да је од почетка маја до септембра 1992. учествовао у више злочина почињених над српским цивилима. Прва акција у којој се Пиркић сумњичи десила се 13. маја 1992. приликом напада на село Блаце. Том приликом убијено је 20 цивила српске националности, од 18 до 85 година, спаљено и порушено 25 српских кућа и 35

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.