Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Tragedija porodice Perenić: Sve se nadam Ranku

Datum objave: ponedeljak, 21 avgusta, 2017
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+

Tragedija Snežane Perenić (55) čiji je muž otet na KiM. Lakša mi je neizvesnost nego da dođe crna vest

Kolege novinari sa KiM ne zaboravljaju Perenića i Slavuja / Foto: Dragana Zečević
Kolege novinari sa KiM ne zaboravljaju Perenića i Slavuja / Foto: Dragana Zečević

Težak je ovo život u neznanju, nalik kazni, ali nekada mi se čini da mi je lakše i da živim u neizvesnosti nego da čujem najcrnju vest. Svesna sam da posle devetnaest godina teško mogu čuti nešto dobro, ipak se bojim onoga što bih mogla saznati – ovo su reči Snežane Perenić (55) iz Kosova Polja čiji je muž Ranko u 39. godini sa kolegom Đurom Slavujem kidnapovan 21. avgusta 1998. godine nedaleko od manastira Zočišta u opštini Orahovac.

Kaže, prošle su tolike godine ali se u njenim emocijama ništa nije pomaklo. Čini joj se, svaki dan da će se Ranko ipak pojaviti…

– Nema jutra a da se ne zapitam da li je sve urađeno što je moglo da se uradi da on i njegov kolega Đuro budu oslobođeni iz kandži “Oslobodilačke vojske Kosova” – pita se Snežana. Podseća da su Ranko i Đuro, tog 21. avgusta krenuli do manastira Zočište da urade priču o kidnapovanim monasima, koji su posredstvom međunarodnog Crvenog krsta oslobođeni od “OVK”.

Ova žena dodaje da su Ranko i Đuro poslednji put viđeni u Velikoj Hoči, gde su ih meštani uputili prečicom do manastira. Međutim, oni su očito zalutali, odnosno otišli su, kako smo kasnije saznali, pravo u ruke teroristima “OVK”.

– Ostala sam sama sa dva sina, od 14 i devet godina. Prvih dana i meseci nadali smo se da će nam se Ranko vratiti, da će ih pustiti. Obijala sam vrata svih tadašnjih misija, Unmika, Kfora… Uspela sam da dođem i do Amerikanca Šona Brnsa, za kojeg su govorili da je tada veoma značajan na Kosovu i molila ga da obiđe teren gda su kidnapovani moj muž i njegovo kolega ali uzalud – nastavlja priču Snežana.

Posle otmice supruga Snežana je izbegla u Inđiju. Zaposlila se na RTS-u i od te plate othranila je dva sina.

– Danas su oni odrasli, imaju svoje porodice a imam čak i unuče. Ono što nemamo jeste trag gde je Ranko. Strašno!

* Snežana sa unukom
* Snežana sa unukom

SPOMEN-PLOČA

Na mestu gde su poslednji put viđeni Ranko Perenić i Đuro Slavuj, postoji spomen-ploča na kojoj na srpskom i albanskom piše “Ovde su nestale naše kolege, tražimo ih”.

Ona je do sada pet puta skrnavljena i lomljena. Iz udruženja novinara najavljuju da će danas ostaviti cveće i zapaliti sveće na ovom mestu.

E, DA JE VOKER…

Snežana podseća da je nekoliko dana od otmice Ranka i Đure kidnapovana i novinarska ekipa Tanjuga, ali da su oni pušteni.

– U tom oslobađanju posredovao je šef Oebs-a Vilijem Voker, koji je za razmenu zahtevao oslobađanje deset albanskih terorista – kaže Snežana.

Autor: D. Zečević

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Kosmet – godišnjica ubistva srpskih novinara

Ponovo porušena spomen-ploča nestalim srpskim novinarima …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top