arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (35): Клинтон тражи појачање за рат

25. јануар 2018.

Клинтон је упозорио да се рат у бившој Југославији мора зауставити. Да је ово рекао тамо негдје око Божића деведесет и треће ни по муке. Али ово је изговорио у јесен деведесет и пете када је у Босни замало па све већ било завршено 20. октобар 1995. Раковачке баре код Бањалуке… Стоји жена… Избјеглица… Сама је са својим чемером… Прилазим јој… Хоћу да мало попричамо… Да нешто запишем… Невољно, али ипак прихвата мој приједлог… – Тринаести пут бјежим. Из Ливна сам… Прво сам била у Чапразлијама, селу између Грахова и Ливна… А онда бјежанија… Долазим у Сајковиће, а потом у Црни Луг, Грахово Ресановце… Долази потом у избјеглички камп на

Jaсминa, Tea, Teoдoрa и Гoрaн Лoнчaр

Пoврaтaк joш трaje

24. јануар 2018.

У зaсeoк изнaд Kaринскoг мoрa, oвих дaнa из Kрушeвцa сe врaтилa чeтвeрoчлaнa пoрoдицa Лoнчaр. Иaкo су у Србиjи били зaпoслeни, oдлучили су сe зa рaдикaлну прoмjeну Нa тeрaси jeднoг кaфићa, прoшлoг пeткa, рaнo уjутрo, у Oбрoвцу углeдaли смo брaдaту људину кaкo читa Нoвoсти. Питaмo гдje тe нoвинe мoжeмo купити, a oн oдгoвoри питaњeм. ‘Знaчи ли тo дa читaтe oвe нoвинe?’ Kaд смo oбjaснили дa и читaмo и пишeмo, чoвjeк je пружиo примjeрaк нoвинa. ‘Eвo ти, приjaтeљу oндa џaбe, нe мoрaш купoвaти, сjeди и нaручи пићe, a ja сaм Вeљкo Вукaс из Kaринa.’ – Имaм зa тeбe jeдну свjeжу причу o кojoj пoсљeдњих дaнa бруjи Oбрoвaц. У брдa изнaд Kaринa, у гoл и

Суђење Махмуљину Фото: РТРС

Свједок: Махмуљин овлаштен за контакте са одредом „Ел муџахедин“

24. јануар 2018.

На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, свједок Тужилаштва БиХ некадашњи начелник штаба Трећег корпуса Кадир Јусић изјавио је да је одред „Ел муџахедин“ 1993. године стављен у састав тог корпуса и да је Махмуљин, као командант, био одговоран да контролише извршење наређења и контактира са њима. „Једини човјек који је у команди могао да контактира с њима био је Сакиб Махмуљин који је за то био овлаштен. Са њима је било тешко остварити контакт“, рекао је Јусић. Он каже да је комуникација са одредом била другачија у односу на друге јединице, преноси Бирн. „Не сјећам се да је реферисању других команданата јединица присуствовао командант одреда

Фото: Thinkstock

Сарић: Оца су ми претукли Перо Винцетић и Иво Живковић

24. јануар 2018.

У наставку суђења десеторици припадника ХВО-a оптужених за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Мирко Сарић рекао је да му је отац, након што је размијењен, испричао да су га испред породичне куће сурово претукли Перо Винцетић и Иво Живковић. Сарић је испричао у Суду БиХ да је као припадних резервног састава милиције у којем су били и Хрвати, патролирао на подручју села Бука, те да је средином марта 1992. године са Славком Ивановићем повучен у Букову Греду како би избјегли евентуалне непријатности од припадника „Зенги“ који су долазили из Хрватске. Он је потврдио да су проблеми почели

Београд - "Српски зид плача

Омогућити породицама да поставе Зид плача у Бриселу

24. јануар 2018.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији упутило је отворено писмо предсједнику Србије Александру Вучићу са молбом да члановима породица омогући организован авионски превоз и вишедневни боравак у Бриселу да би пред тамошњим институцијама поставили зид плача – „Косметске жртве“. Из Удружења је наведено да је зид плача – „Косметске жртве“ материјални доказ на коме се налазе имена 2.500 жртава, међу којима и стотињак предратних српских цивилних жртава. У Удружењу сматрају да је, ако су Хрватска /за хрватске жртве/ и БиХ /за муслиманске жртве у Сребреници/ организовано водиле породице жртава и мајке у бијелим марамама испред Хашког Трибунала приликом пресуда српским генералима, праведно да и Србија организује породицама

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (34): Крајина на кољенима

24. јануар 2018.

9. октобар 1995. Ово је ваљда десети пут у посљедњих годину како срећем Радована Караџића. У штабу смо Петнаесте бихаћке бригаде у Кевљанима… Предсједник понавља исту причу. А ја? Ја га убјеђујем да је десетак километара наше линије напуштено те да на том потезу нема ниједног нашег војника. Убјеђујем га да ће муслимани предвођени Атифом Дудаковићем управо туда, односно из правца Дабра ући у Сански Мост. Јер, ту је најтање. Ту је празан простор између положаја Прве дрварске и Петнаесте бихаћке бригаде. Караџић ми не вјерује иако сам јутрос управо туда пролазио и успут видио само један леш муслиманског војника. Караџићу су, вјероватно, нешто друго рекли. Али његова се пика…

Патријарх одликовао Гујона и Рицудиса

23. јануар 2018.

Патријарх српски Иринеј одликовао је данас Грка Мариноса Рицудиса, који је одбио да учествује у бомбардовању Србије 1999. године орденом Светога цара Константина, и хуманитарца Арноа Гујона који дуги низ година помаже Србима на КиМ орденом Светога Саве првог степена. „Маринос Рицудис био је у ситуацији да изврши дужност грчке државе и учествује у срамном нападу на наш народ, земљу и он је, као командант војног брода, дошао је у Јадранско море, где му савест није дозволила да испуни оно што је био дужан да учини, вратио се својим бродом у Грчку и отказао послушност да учествује у нападу на Србију”, рекао је патријарх, образлажући одликовања на свечаности у Патријаршији.

Елфета Весели изручена БиХ Фото: СРНА

Суђење Халиловићу: Сведок долази у марту

23. јануар 2018.

У уторак настављено суђење Елфети Весели и Сакибу Халиловићу у сарајевском суду На наставку суђења Елфети Весели и Сакибу Халиловићу, оптуженима за убиство 12-годишњег Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, Тужилаштво БиХ у уторак је приложило још један материјални доказ, док је најављено испитивање сведока путем видео-линка одгођено. Тужилац Мирослав Јањић појаснио је да сведока, који има специфично занимање и мора бити у месту где ради, треба испитати чим за то буду испуњени услови. – Сведок ми је потврдио да ће у марту доћи у БиХ – рекао је Јањић. Он је међу доказе у уторак уложио записник Основног суда у Зворнику од 14. јуна 1993. године о идентификацији и

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (33): Караџић: Мапа о подјели Босне нема

23. јануар 2018.

Караџић нас убјеђује да „мапа о подјели Босне нема“ и да ће се дијелити по оној „што освојиш твоје је“… Међутим, Јајце, Шипово, Петровац су пред падом. Чим је завршио разговор и спустио слушалицу, одмах пита пратиоце куда се може до Бањалуке, али да се не иде преко Мркоњић Града. Јер Мркоњић Град само што није пао… 12. септембар 1995. Улазим у педесету годину, надам се, каквог таквог, али ипак живота… На Балкани сам код Мркоњић Града… Караџић нас убјеђује да „мапа о подјели Босне нема“ и да ће се дијелити по оној „што освојиш твоје је“… Међутим, Јајце, Шипово, Петровац су пред падом. Караџић у телефонском разговору за Радио

Готовина одржао говор на обиљежавању 25 година од убиства Срба

22. јануар 2018.

У Задру се обиљежава 25 година од војно-полицијске акције „Масленица“ у којој су убијени Срби са подручја Равних Котара и Малог Алена, а на обиљежавању је говорио хрватски генерал и бивши хашки оптуженик Анте Готовина. „Данас обиљежавамо 25 година од једне у низу ратних операција, операције `Масленица` која је донијела безбједност Задру, Сињу, Шибенику, али и повезала сјевер и југ Хрватске“, рекао је Готовина. Готовина је за протекли рат у Хрватској рекао да он није био избор „него потреба“ за људе који живе ту, независно од тога које су народности и вјероисповијести, преносе хрватски медији. У акцији „Масленица“, изведеној 1993. године у заштићеној зони УН, убијено је 348 српских војника

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алена које су прије 25 убили припадници Хрватске војске у акцији "Масленица".

Поражавајуће што је и даље некажњен злочин над Србима у „Масленици“

22. јануар 2018.

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алана које су прије 25 година убили припадници Хрватске војске у акцији „Масленица“. Tада је у заштићеној зони УН убијено 348 војника и цивила српске националности, међу којима и 35 жена и троје деце, а за тај злочин, до данас нико није одговарао, ни пред домаћим, нити међународним судовима. Уз прислужене свијеће, избјегли Срби и пријатељи страдалих одали су пошту сународницима са надом да ће одговорни за тај злочин бити процесуирани. Послије парстоса, представнци удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ су у Tашмајданском парку положили вијенац и цвијеће код споменика убијеним Србима.

Програм стамбеног збрињавања у Хрватској у функцији етничког чишћења Срба

22. јануар 2018.

Више од две деценије трају проблеми бивших носилаца станарског права, међу њима и Срба избеглих из хрватских градова којима је држава станарско право одузела на основи законских одредби СФРЈ, по којима је носилац губио станарско право ако у стану није боравио дуже од шест месеци. Ти се прописи, међутим, нису примењивали на Хрвате с подручја бивше Крајине или избеглице хрватске националности из БиХ и са Косова и Метохије, с апсурдним образложењем да су они своје домове морали присилно напустити док су Срби то, чинили „доброволјно“!  С обзиром на то да је правна утемелјеност термина „станарско право“ нестала деведесетих, његови бивши носиоци остали су у својеврсном вакууму до 2003. године када

Добој ових дана / Фото Љ. Ђ.

Само Србе криве за злочине

22. јануар 2018.

После пресуде Суда БиХ за ратна дешавања у Добоју, припремају се нови процеси. Карагић је осми у низу са српске стране који је осуђен за злодела 1992. Добој, судећи према пресуди од 12 година затвора бившем припаднику “Црвених беретки” и ВРС Слободану Карагићу коју је недавно изрекао Суд БиХ, наставља да плаћа цех за наводне злочине у ратним дешавањима у БиХ 1992. Карагић је осми у низу са српске стране који је осуђен за ратни злочин, а против још четворице ратних челника у граду Добоју води се судски процес. Већ две године траје судски процес бившем члану Председништва БиХ и председнику Кризног штаба Бориславу Паравцу, оснивачу и некадашњем председнику СДС

Парастос страдалима у Равним Котарима и Малом Алану

22. јануар 2018.

Парастос ће се служити у цркви Св. Марка, у Београду, 22. jануара 2018. године (понедјељак), с почетком у 11 часова. Ове године као и до сада, породице несталих и poгинулих Краjишника обиљежиће Парастосом 25. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима (Масленица 93.) и на Малом Алану. Операциjа хрватске воjске „Масленица 93.“ изведена jе 22. jануара 1993. године на подручjу Равних Котара и Велебита, коjе jе било под заштитом УН. У злочину хрватске воjске, са подручjа Равних Котара протjерано jе више од 10.000 Срба, тако да jе то подручjе етнички очишћено од Срба. У тоj операциjи погинуло jе 348 српских воjника и цивила, међу коjима 35 жена и троjе дjеце узраста до 12 година. Краjем 1996. године,

Масакр над Србима у зони УН некажњени и након четврт вијека

21. јануар 2018.

Данас се навршава 25 година од агресије хрватских оружаних снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/, извршеној у акцији под кодним називом „Масленица“, у којој је 1993. године убијено 348 Срба, међу којима 35 жена и троје дјеце узраста до 12 година, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“ из Београда. Осам особа се и даље воде на листи несталих, а у збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације. Из равнокотарских села протјерано је више од 10.000 Срба, који су се раселили широм свијета. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА