Отаџбински рат Архиве - Страница 134 од 503 - Јадовно 1941.

Удружење жена жртава рата Републике Српске Фото: РТРС

Поздрављено доношење Нацрта закона о заштити жртава ратне тортуре

29. јануар 2018.

Надзорни одбор Удружења жена жртава рата Републике Српске поздравио је доношење Нацрта закона о заштити жртава ратне тортуре, који ће 6. фебруара бити разматран у Народној скупштини Републике Српске. Предсједник Удружења Божица Живковић Рајилић рекла је Срни, након сједнице Надзорног одбора ове организације у Бањалуци, да ће овим законским рјешењем, осим чланица Удружења из Републике Српске, и чланицама из Брчко дистрикта које нису оствариле права бити омогућено да поднесу захтјев. Она је навела да је Надзорни одбор Удружења закључио да је уредан прилив средстава из ресорног министарства од марта прошле године. „Удружење може да функционише, иако протеклих година није добијало никаква средства, а постојећи грант Удружења је далеко мањи од

Славко Грабовац Фото: приватна архива / РАС Србија

Грабовац: Звјерски ме мучио, а сад ми нуди 5.000 КМ да га не помињем

29. јануар 2018.

Славко Грабовац, који је 1992. године преживио тортуру и стријељање након заробљавања и одвођења у зграду Скупштине општине Брод, каже да му је ратни припадник муслиманско-хрватских формација у Броду Неџад Омеровић, који га је звјерски тукао и мучио када је заробљен, недавно нудио 5.000 КМ да на суђењу промијени исказ и да га не помиње. Грабовац каже да је све понуде Омеровића одмах одбио и да нема тог новца за који би лагао и штитио силеџије и злочинце. „Омеровић ме позвао у један мотел. Отишао сам и он ми је одмах понудио новац како га не бих помињао у судском процесу, иако ме он након заробљавања мучио и иживљавао се

Годишњица смрти Срђана Алексића

28. јануар 2018.

На градском гробљу Подгљивље данас је обиљежено 25 година од трагичне смрти Требињца Срђана Алексића, који је живот изгубио у 27 години. Срђанов отац Раде Алексић рекао је, да га овај дан подсјећа на недаћу, али и да је ово дан када славимо побједу човјека. „Али данас није вријеме да жалимо Срђана као изгубљеног момка, већ да славимо побједу човјека и да се издигнемо изнад свих ситних потреба и да будемо људи“, рекао је Раде Алексић. Дјело Срђана Алексића, како је казао градоначелник Требиња Лука Петровић је чин који се издигао изнад свега. „Постоје тренуци када имамо и жал и тугу, када можемо да кажемо да људска дјела не застаријевају, да

НЕПОЗНАТИ ДЕТАЉИ СКЛАПАЊA МИРОВНОГ СПОРАЗУМА: Милошевићу потурали и преговоре о Косову

27. јануар 2018.

У књизи „Последњи лет из Дејтона“ Небојша Вујовић описује како су текли преговори којима је заустављен рат у БиХ и успостављена Република Српска Био сам сведок свега што се дешавало током потписивања мировног споразума у Дејтону. Могу да кажем, не поновило се. Ни нама, а ни колегама из Босне и Херцеговине и Хрватске, није било једноставно. Делегације три мале државе, три мала народа са Балкана, нашле су се у највећој херметички затвореној америчкој ваздухопловној бази. Суочени са великом невољом, настојећи да сачувамо достојанство, гледали смо ту силу. Преговори су били тешки, али су зауставили рат и крвопролиће. Извукли смо наше народе и државе из опасног понора. Решење је можда могло

На Светог Саву 1996. затворено мучилиште за Србе у Тарчину

27. јануар 2018.

На данашњи дан 1996. године затворен је концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу. „Силос“, као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. Према свједочењу бивших заточеника, „Силос“ је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У „Силосу“ је било заточено 600 српских цивила, од чега

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (37): Потписан мировни документ

27. јануар 2018.

Рат је, ето, прошао, а муке остале да вјечно боле. Није ваљда да ћу крити да сам био у рату. Да сам и патио и саосјећао са српским борцима јунацима рата, онима који су и најзаслужнији за ово мало, а заправо велико, што данас имамо 14. децембар 1995. Догодио се Париз. Слободан Милошевић, Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман потписали мировни документ који је, тек парафиран, и први пут овјерен у америчкој бази „Рајт Петерсон“ код Дејтона. Рат је, ето, прошао, а муке остале да вјечно боле. Зашто је толико момака изгинуло? Зашто је толико кућа порушено? Ко ће бринути о стотинама хиљада људи протјераних са родних огњишта? Са своје дједовине.

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (36): Ослобођени француски пилоти

26. јануар 2018.

Ослободили смо два француска пилота. Свијет затечен гестом добре воље српске стране 4. новембар 1995. На гробљу у родном му селу Машићи код Градишке данас је у присуству високих војних старјешина, сабораца, родбине и пријатеља откривен споменик пуковнику Рајку Балаћу, хероју борбе српског народа за слободу. За част и достојанство. Споменик српском јунаку који је, на данашњи дан прошле године, погинуо на Радићу, на бихаћком ратишту, открио је генерал-потпуковник Манојло Миловановић, начелник Главног штаба Војске Републике Српске. 27. новембар 1995. Ако је Бихаћ био кључ рјешења кризе и нашег усуда у западном дијелу Републике Српске, а по многима сигурно јесте, због чега се онда то питање није ријешило поткрај прошле

Премијера филма Бориса Малагурског о Косову у Љубљани

26. јануар 2018.

Уводна реч организатора Никше Малетића и Обраћање Бориса Малагурског У уторак, 23. јануара, дворана културно-духовног центра Св. Ћирила и Методија у Љубљани била је тесна да прими око 400 људи, у великој већини омладине, придошлих на премијерно приказивање новог документарног филма Бориса Малагурског „Косово, тренутак у цивилизацији“. Режисер и сценариста филма Борис Малагурски се посетиоцима обратио а после пројекције је одговарао на питања присутних. Тако је и јавност у Љубљани имала прилику да се, после премијера у Београду, Штокхолму и Москви, упозна са новим делом талентованог режисера. Организатор пројекције био је Никша Малетић. Никола Милованчев ИЗВОР: Центар академске речи

У Новом Селу код Шамца данас је откривена и освештана спомен-плоча за четири погинула борца из овог мјеста и једну цивилну жртву рата.

У Новом Селу откривена спомен-плоча за погинуле борце

25. јануар 2018.

У Новом Селу код Шамца данас је откривена и освештана спомен-плоча за четири погинула борца из овог мјеста и једну цивилну жртву рата.За постављање спомен-обиљежја и реконструкцију просторије мјесне заједнице Ново Селу, општина Шамац је издвојила 5.000 КМ. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да је Ново Село једна од три мјесне заједнице на подручју општине која није имала спомен обиљежје за погинуле борце. „Обавеза општине је да помаже борачке категорије и да се сјећамо свих оних који су дали животе у отаџбинском рату за опстанак српског народа на подручју Посавине“, рекао је Милићевић. Он је навео да ће општина Шамац, осим средстава предвиђених буџетом за борачке категоријме, помоћи

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (35): Клинтон тражи појачање за рат

25. јануар 2018.

Клинтон је упозорио да се рат у бившој Југославији мора зауставити. Да је ово рекао тамо негдје око Божића деведесет и треће ни по муке. Али ово је изговорио у јесен деведесет и пете када је у Босни замало па све већ било завршено 20. октобар 1995. Раковачке баре код Бањалуке… Стоји жена… Избјеглица… Сама је са својим чемером… Прилазим јој… Хоћу да мало попричамо… Да нешто запишем… Невољно, али ипак прихвата мој приједлог… – Тринаести пут бјежим. Из Ливна сам… Прво сам била у Чапразлијама, селу између Грахова и Ливна… А онда бјежанија… Долазим у Сајковиће, а потом у Црни Луг, Грахово Ресановце… Долази потом у избјеглички камп на

Пoврaтaк joш трaje

24. јануар 2018.

У зaсeoк изнaд Kaринскoг мoрa, oвих дaнa из Kрушeвцa сe врaтилa чeтвeрoчлaнa пoрoдицa Лoнчaр. Иaкo су у Србиjи били зaпoслeни, oдлучили су сe зa рaдикaлну прoмjeну Нa тeрaси jeднoг кaфићa, прoшлoг пeткa, рaнo уjутрo, у Oбрoвцу углeдaли смo брaдaту људину кaкo читa Нoвoсти. Питaмo гдje тe нoвинe мoжeмo купити, a oн oдгoвoри питaњeм. ‘Знaчи ли тo дa читaтe oвe нoвинe?’ Kaд смo oбjaснили дa и читaмo и пишeмo, чoвjeк je пружиo примjeрaк нoвинa. ‘Eвo ти, приjaтeљу oндa џaбe, нe мoрaш купoвaти, сjeди и нaручи пићe, a ja сaм Вeљкo Вукaс из Kaринa.’ – Имaм зa тeбe jeдну свjeжу причу o кojoj пoсљeдњих дaнa бруjи Oбрoвaц. У брдa изнaд Kaринa, у гoл и

Свједок: Махмуљин овлаштен за контакте са одредом „Ел муџахедин“

24. јануар 2018.

На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, свједок Тужилаштва БиХ некадашњи начелник штаба Трећег корпуса Кадир Јусић изјавио је да је одред „Ел муџахедин“ 1993. године стављен у састав тог корпуса и да је Махмуљин, као командант, био одговоран да контролише извршење наређења и контактира са њима. „Једини човјек који је у команди могао да контактира с њима био је Сакиб Махмуљин који је за то био овлаштен. Са њима је било тешко остварити контакт“, рекао је Јусић. Он каже да је комуникација са одредом била другачија у односу на друге јединице, преноси Бирн. „Не сјећам се да је реферисању других команданата јединица присуствовао командант одреда

Сарић: Оца су ми претукли Перо Винцетић и Иво Живковић

24. јануар 2018.

У наставку суђења десеторици припадника ХВО-a оптужених за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Мирко Сарић рекао је да му је отац, након што је размијењен, испричао да су га испред породичне куће сурово претукли Перо Винцетић и Иво Живковић. Сарић је испричао у Суду БиХ да је као припадних резервног састава милиције у којем су били и Хрвати, патролирао на подручју села Бука, те да је средином марта 1992. године са Славком Ивановићем повучен у Букову Греду како би избјегли евентуалне непријатности од припадника „Зенги“ који су долазили из Хрватске. Он је потврдио да су проблеми почели

Омогућити породицама да поставе Зид плача у Бриселу

24. јануар 2018.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији упутило је отворено писмо предсједнику Србије Александру Вучићу са молбом да члановима породица омогући организован авионски превоз и вишедневни боравак у Бриселу да би пред тамошњим институцијама поставили зид плача – „Косметске жртве“. Из Удружења је наведено да је зид плача – „Косметске жртве“ материјални доказ на коме се налазе имена 2.500 жртава, међу којима и стотињак предратних српских цивилних жртава. У Удружењу сматрају да је, ако су Хрватска /за хрватске жртве/ и БиХ /за муслиманске жртве у Сребреници/ организовано водиле породице жртава и мајке у бијелим марамама испред Хашког Трибунала приликом пресуда српским генералима, праведно да и Србија организује породицама

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (34): Крајина на кољенима

24. јануар 2018.

9. октобар 1995. Ово је ваљда десети пут у посљедњих годину како срећем Радована Караџића. У штабу смо Петнаесте бихаћке бригаде у Кевљанима… Предсједник понавља исту причу. А ја? Ја га убјеђујем да је десетак километара наше линије напуштено те да на том потезу нема ниједног нашег војника. Убјеђујем га да ће муслимани предвођени Атифом Дудаковићем управо туда, односно из правца Дабра ући у Сански Мост. Јер, ту је најтање. Ту је празан простор између положаја Прве дрварске и Петнаесте бихаћке бригаде. Караџић ми не вјерује иако сам јутрос управо туда пролазио и успут видио само један леш муслиманског војника. Караџићу су, вјероватно, нешто друго рекли. Али његова се пика…