Некадашњи предсједник Владе Републике Српске Гојко Кличковић изјавио је Срни да до егзодуса сарајевских Срба не би дошло да је међународна заједница показала више слуха и гарантовала Србима безбједност да би могли да остану на својим огњиштима. „Безбједносни разлози су били пресудни. Становништво се није могло убиједити да стекне било какво повјерење према међународној заједници која је у Сарајеву показала право лице – безобразлук, дрскост и непознавање стања. То је пресудило да Срби крену у егзодус“, рекао је Кличковић, некадашњи предсједник Кризног штаба за исељавање Срба из сарајевских општина. Он сматра да би бар двије трећине српског становништва остало да је било више слуха представника међународне заједнице која је требало

Градска управа Источно Сарајево обиљежиће данас 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. Обиљежавање ће почети полагањем вијенаца на Српском војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу у 10.00 часова, саопштено је из Градске управе Источно Сарајево. У 11.00 часова у Цркви Успења Пресвете Богородице на Палама биће служен парастос погинулим борцима Сарајевско-романијске регије, а у 17.00 часова у градској управи Источно Сарајево биће уприличен пријем за предсједника Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоја Иванишевића, аутора књига о страдању српског народа у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Током пријема, Иванишевић ће представити своју књигу „Геноцид над Србима – Сарајево 1992-1995“, која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како су

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је Срни да је неприхватљиво да ни 22 године након рата још нико није одговаро за прогон сарајевских Срба, што само показује да „ратна политика“ траје и данас. „Крајње је неприхватљиво да двије деценије након рата нико од бошњачког и хрватског ратног руководства није крив и да није одговарао за прогон десетина хиљада сарајевских Срба“, поручила је Рајилићева, поводом 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. Она је истакла да у БиХ нема правде када је ријеч о процесуирању ратних злочина почињених над Србима и извођењу најодговорнијих пред лице правде, јер се на све могуће начине настоји да се

Савез логораша Републике Српске затражиће од кантоналних власти у Сарајеву дозволу за постављање спомен-крста на Казанима у знак сјећања на све страдале Србе у овом граду у протеклом рату, изјавио је предсједник Савеза Бранислав Дукић. Поводом 22 године од егзодуса сарајевских Срба, Дукић је подсјетио да је у Федерацији БиХ током протеклог рата било 536 логора за Србе, од чега само 126 у Сарајеву. „Власти у Сарајеву нису нам дозволиле постављање спомен-крста на Златишту изнад Сарајева, спомен-плоче у касарни `Виктор Бубањ`, у Добровољачкој, као и на многим другим мјестима гдје су звјерски мучени и убијани Срби, али нећемо одустати од намјере да поставимо спомен-крст на Казанима“, поручио је Дукић. Егзодус

Ученици основних школа са подручја Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе присуствовали су данас на гробљу у Миљевићима помену за дјевојчице Милицу Лаловић и Наташу Учур које су убијене снајперским хицима у сарајевском насељу Грбавица 1995. године. Директор Основне школе „Свети Сава“ Данијела Мрда рекла је да ће ОШ „Свети Сава“, на иницијативу наставника и ученика, подићи спомен-обиљежје у дворишту ове школе за све страдале ученике у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Она је истакла у обраћању окупљенима да рат показује најгоре наличје човјека, а да је најтеже када страдају дјеца. „Ова дјеца нису била крива низашта. Оне су играле ластиша за вријеме потписаног примирја 1995. године, вјерујући у добро нас одраслих

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да је идентичан егзодус Срба из Сарајева и Хрватске, чије су посљедице етничко чишћење и ратни злочини над Србима. „Када се упореди егзодус Срба из Сарајева и егзодус Срба из Хрватске видљиво је да је то посљедица политика међународних фактора која је толерисала етничко чишћење и ратне злочине над српским народом и ништа није предузела да то спријечи“, рекао је Митровић Срни. Митровић је нагласио да је посебно проблематично то што је ратни злочин над Србима у Сарајеву настављен у другом облику – скрнављењем српских гробаља, отимањем приватне имовине, те спречавањем повратка Срба на вјековна огњишта. Он