arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Српске жртве - Брадина (Фото:starmo.ba)

Суђење за злочине над Србима у Брадини

2. април 2018.

У Суду БиХ – 13 ратних, војних и полицијских званичника из Коњица изјаснило се да нису криви за злочине против човјечности над српским цивилним становништвом у тој општини. Њихови адвокати одбрану базирају на чињеници, како кажу, утврђеној у хашким оптужницама – да су Брадина и друга српска села у коњичкој општини била легитимни војни циљ. Само у Брадини, у два дана у мају 92-ге убијено је 48 цивила, жена и дјеце, а 200 отјерано у логоре. Ратни командант и припадници тзв. АРБиХ, други човјек полиције у Коњицу те командант и припадници Диверзантске јединице „Акрепи“, сви одреда изјаснили су се да нису криви за систематични напад на српско становништво у Коњицу.

Повратници се бране од најезде дивљих свиња

Српски повратници у муци: На мети пљачкаша!

2. април 2018.

Српске повратнике у Возући код Завидовића поново нападају бивше комшије. Проваљују у куће, разбијају прозоре и врата, краду све надохват руке Имовина и куће малобројних Срба повратника у Возућу код Завидовића поново су мета напада и пљачке, због чега се они све више обесхрабрују и одвраћају од повратка на предратна огњишта. Пред викенд је у Пантелићима, свега километар удаљеним од центра Возуће, проваљено на имање власника Миленка Цвијетића, разваљена су ојачана врата на улазу у објекат и испретуране ствари у унутрашњости куће. – Пријавили смо провалу полицијској станици Завидовићи, који су обавили увиђај, али нам је речено да морају сачекати за комплетну истрагу криминалистичке инспекторе из кантоналне полиције у Зеници

Прва жртва рата у Хрватској је Горан Алавања, Србин из Карина

1. април 2018.

Хрватска не признаје полицајца српске националности као првог погинулог. Иако је убијен на службеном задатку и у службеној униформи Министарства унутрашњих послова чак пет месеци пре погибије Јосипа Јовића, 27-годишњи Србин Горан Алавања нигде није службено признат као прва жртва рата Када се говори у „крвавом ускрсу“ на Плитвицама, не можемо а не сетити се ипак Горана Алавање, 27-годишњег младића из Доњег Карина крај Бенковца, који је погинуо у ноћи са 22. на 23. новембра 1990. на службеној дужности и у службеној униформи Полиције Хрватске. Те је ноћи с колегама Стеваном Букарицом и Јовом Граовцем из Станице Милиције у Бенковцу, СУП Задар, седео у службеном милицијском аутомобилу на раскршћу саобраћајница

Клиничко-болнички центар "Кошево", некад босанско-херцеговачки, а данас у Федерацији БиХ

Сарајево – град у којем је убијена Хипократова заклетва и град у којем је сахрањена хуманост!

1. април 2018.

Једна од безброј несрећа која је задесила сарајевске Србе Пише: Славко Јовичић Славуј У Сарајеву је од 1992. до 1996. године убијено и из тог града протјерано око 460 српских љекара. Велики број њих мучен је у муслиманским сарајевским логорима. Наведено је то у непотпуном списку сарајевских љекара српске националности који су у том граду убијени, затварани, мучени, малтретирани и протјерани. Кроз логоре је прошло њих педесетак, а на десетине их је убијено. УБИЈЕНИ ЉЕКАРИ На том списку је и угледни сарајевски професор др Милутин Најдановић, тадашњи посланик Српске демократске странке у Парламентарној скупштини БиХ који је убијен у августу 1992. године. Његово тијело са више прострелних рана пронађено је на улазу

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић положио је данас вијенац на спомен-обиљежје масовне гробнице на православном гробљу у Мркоњић Граду.

Обиљежене 22 године од отварања масовне гробнице

1. април 2018.

У Мркоњић Граду данас су обиљежене 22 године од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског борца и цивила, који су убијени у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на ову западнокрајишку општину. Тим поводом данас је у капели Светог апостола Марка служен парастос за страдале, а потом су положени вијенци на спомен-обиљежје масовне гробнице на православном гробљу у Мркоњић Граду. Хрватска војска је са јединицама такозване Армије БиХ и ХВО-а у септембру и октобру 1995. године напала 13 западнокрајишких општина и том приликом убијено је 1.646, а протјерано 120.000 Срба. Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић

Александар и Јеремија Старовлах

Никад се неће сазнати ко је извршио злочин

1. април 2018.

Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ. Приредио: Невенко ЕРИЋ Припадници НАТО и тадашњег СФОР-а, на данашњи дан прије 14 година, на Палама су готово на смрт претукли православног свештеника пароха Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитења Александра, друге свештенике и њихове породице малтретирали, а зграду парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оштетили. Срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице. Припадници НАТО и СФОР-а, који су тада у име УН требали да штите мир у БиХ, ову агресорску, па и

Miodrag_Linta.jpg

Линта о „крвавом Ускрсу“: Циљ је био стварање хрватске државе без или са што мање Срба

31. март 2018.

На данашњи дан пре 32 године на Плитвичким језерима десио се први оружани сукоб између припадника МУП-а Хрватске и припадника милиције САО Крајине. На данашњи дан пре 32 године на Плитвичким језерима десио се први оружани сукоб између припадника МУП-а Хрватске и припадника милиције САО Крајине, у јавности познат као „крвави Ускрс“, саопштио је председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Том приликом погинуо је припадник милиције САО Крајине Рајко Вукадиновић (32), који је према наводима Линте, бранио Плитвичка језера од покушаја хрватске полиције да их заузму. Линта сматра да Србија и крајишки Срби треба да сваке године обележавају годишњицу погибије Рајка Вукадиновића, иза кога су остали родитељи, супруга и

Дан одбране Града Бијељина

Градска Борачка организација обиљежила „Дан одбране Града Бијељина“

31. март 2018.

Парастосом за све погинуле борце у цркви Светог Георгија и полагањем вијенаца и цвијећа на Тргу Краља Петра Првог Карађоревића, данас је обиљежена 26. годишњица одбране града Бијељина. „У свим сукобима у свијету, поред страдања становништва и материјалног разарања, страда истина. Не ради се о нападу на ненаоружани, несрпски народ, него се ради о томе да су муслиманске снаге блокирале Бијељину. Да и поред више покушаја да се успостави ред и мир није дошло до споразума“, рекао је предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Он је истакао да је зато значајно обиљежавати датуме из наше новије историје како би се будућим генерацијама пренијела права истина о овим дешавањима. „Док год будемо

У порти Манастира Свете Петке у Бијељини данас је парастосом палим борцима и погинулим цивилима одбрамбено-отаџбинског рата, полагањем вијенаца испред спомен-плоча на којима су златним словима уклесана њихова имена, те културно-духовним програмом обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева.

Обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева

31. март 2018.

У порти Манастира Свете Петке у Бијељини данас је парастосом палим борцима и погинулим цивилима одбрамбено-отаџбинског рата, полагањем вијенаца испред спомен-плоча на којима су златним словима уклесана њихова имена, те културно-духовним програмом обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. „Саборовања и овакви скупови веома су важни за нас како бисмо очували сјећање и успомене на све те догађаје. Десило се – нека се не понови, али и десило се – нека се не заборави. Зато, ми смо увијек ту да оживимо сјећање на важне датуме за историју српског народа, поготово у ближој прошлости“, рекао је Миленко Зупур, предсједник Удружења грађана „Пријатељи Илијаша“, којe сваке године организују овакво окупљање. Треба

Малобројни Срби у Сарајеву тешко или готово никако не могу да остваре своја права, што потврђује и примјер Рајке Ђурић која 16 година упорно настоји да врати своју имовину коју су јој, уз помоћ локалних власти, узурпирале комшије.

Битка за правду дуга 16 година

31. март 2018.

Жеља Сарајке Рајке Ђукић да врати своју имовину не јењава, упркос свим врстама опструкција, омаловажавања и физичких напада. У настојању да дође до своје имовине, ангажовала је и адвоката који је убрзо одустао од њеног случаја, а за помоћ се безуспјешно обраћала и невладиним организацијама за заштиту људских права. Пише: Вера БУГАРИН Малобројни Срби у Сарајеву тешко или готово никако не могу да остваре своја права, што потврђује и примјер Рајке Ђурић која 16 година упорно настоји да врати своју имовину коју су јој, уз помоћ локалних власти, узурпирале комшије. Ђурићева, која је из избјеглиштва са сестром дошла у Сарајево 1999. године ради оставинске расправе након смрти родитеља, рекла је

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ни након 26 година од почетка грађанског рата у БиХ није добила званичан одговор о томе каква је судбина 180 сарајевских Срба, за чијим се посмртним остацима безуспјешно трага.

Судбина 180 сарајевских Срба скривена и након 26 година…

31. март 2018.

Прије 26 година, нелегални референдум муслиманско-хрватске коалиције у БиХ, убиство српског свата на Башчаршији, потом агресија и напади хрватске војске на Србе у Купресу, Сијековцу, те селу Равно, били су неки од првих детонатора крвавог грађанског рата у БиХ… Припремио: Огњен БЕГОВИЋ Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ни након 26 година од почетка грађанског рата у БиХ није добила званичан одговор о томе каква је судбина 180 сарајевских Срба, за чијим се посмртним остацима безуспјешно трага. „Ми нисмо посустали, не смијемо стати, а на умор смо навикли. У Сарајеву, граду из којег смо морали да одемо, ми још увијек тражимо наше најмилије… Чекамо на

Генерал Младен Маркач. Крвави Ускрс Плитвице 1991. године. Фото: Vale Z. Leindl @tinaleina_vale

Данас 27 година од „крвавог Ускрса“ на Плитвицама

31. март 2018.

Данас се навршава 27 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка „Плитвице“, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене због погибије „редарственика“ Јосипа Јовића, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да Хрватска сваке године на врло високом нивоу обиљежава погибију Јовића, који је проглашен „првом жртвом домовинског рата“, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи „Истина мора изаћи ван“ записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване „пумпарице“ – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција. Послије

Егзодус сарајевских Срба

Данас обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

31. март 2018.

Годишњица егзодуса Срба из Сарајева биће у Бијељини обиљежена данас, испред споменика на којем су уписана имена 1.370 сарајевских бораца и цивила који су животе уградили у одбрану Републике Српске. Организатор обиљежавања 22 године од егзодуса завичајно је удружење „Пријатељи Илијаша“, које је и изградило велељепни споменик у порти манастира Свете Петке у Бијељини. Предсједник овог удружења Миленко Зупур најавио је на конференцији за новинаре у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ да ће у 12.00 часова бити служен парастос палим борцима и цивилним жртвама рата, положени вијенци и кроз изложбу фотографија из егзодуса евоциране успомене на ово страдање Срба у Сарајеву. „Из Сарајева је у Републику Српску у егзодусу прешло 120.000

Божидар Шарковић (десно) у посети Милораду Зајићу

„Новости“ са Србима на КиМ: Спавамо на смену, али о одласку не размишљамо

30. март 2018.

Са Србима у метохијским општинама Исток и Клина, које су узнемирили догађаји у Косовској Митровици Последњи догађаји у Косовској Митровици, када су припадници специјалних јединица РОСУ на најгрубљи начин ухапсили Марка Ђурића, директора Канцеларије за КиМ, брутално вређали и тукли новинаре и насртали на голоруки народ дугим цевима, изазвали су додатну стрепњу међу Србима повртаницима у општинама Клина и Исток. Ако се томе додају и недавно хапшење Милорада Зајића (69) и Миланке Терзић (60) у Клини, односно наношење тешких телесних повреда Благоју Зувићу (70) из Драгољевца код Истока, забринутост је оправдано још већа. Нас око хиљаду, који смо се вратили на своја огњишта, поново немамо миран сан. Овим речима Божидар

© Sputnik/ Александар Милачић

Патријарх Иринеј за Спутњик: Србија се нада помоћи Русије у очувању Косова

30. март 2018.

Србија ће учинити све што је могуће да сачува Косово и српско присуство у тој покрајини, а с тим у вези посебно се нада помоћи Русије и Руске православне цркве, поручио је патријарх српски Иринеј. Према речима патријарха, Србија се у овом тренутку истрајно бори да сачува Косово у саставу земље пошто се та територија „Србији неоправдано одузима“. „Чинимо све што је могуће да се супротставимо притиску оних земаља које се тако неправедно понашају према нама, имајући у виду признање Косова. То је највећа неправда коју су учинили ’овоземаљски моћници‘ и која ће имати изузетно озбиљне последице за читав свет. Ми и поред тога изражавамо наду да ће многе земље променити свој став. Ипак, посебно се уздамо у Русију

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА