У Угљевику jе данас обиљежено 12 година од погибиjе воjводе Митра Максимовића Манде, команданта Специjалне jединице Воjске Републике Српске /ВРС/ „Мандини лавови“. Служењем помен-парастоса, полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа окупљени чланови породице, саборци, представници политичког живота општине Угљевик и броjни приjатељи, одали су почаст воjводи Манди. Предсjедник Борачке организациjе општине Угљевик Јован Маринковић рекао jе да jе воjвода Мандо задужио српски народ на овим просторима, те да га народ Републике Српске памти као великог човjека, борца, спортисту. „Као знак сjећања на овог српског jунака сваке године 27. децембра у Угљевику се организуjе низ активности. Борачка организациjа заjедно са Угљевичанима чува сjећање на српског jунака“, истакао jе Маринковић и напоменуо да

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац упозорио jе да Хрвати на различите начине, па и посредством своjе кинематографиjе, настављаjу да пружаjу лажну слику о рату у Хрватскоj. Он jе напоменуо да у новом филму хрватског режисера Кристиjана Милића „Броj 55“, коjи jе наводно снимљен по истинитом догађаjу, уствари „истина има другачиjе лице“ и да су прави браниоци били Срби, а не Хрвати, како jе то у фиму приказано. „Много година приjе него што jе филм снимљен разговарао сам са Радом Комленцем, власником куће броj 55 у Кусоњама код Пакраца, у коjоj се у jесен 1991. године одиграо догађаj и по коjоj jе назван филм, и коjи ми jе посвjедочио да

Представници Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ положили су данас у Спомен-соби у бањалучкоj Касарни „Козара“ виjенце за 22.447 погинулих бораца Воjске Републике Српске. Након полагања виjенаца почела jе радна Скупштина БОРС-а на коjоj би требало да буде разматран програм рада ове организациjе у наредноj години. На Скупштини би требало да буду разматране измjене и допуне Статута и Пословника о раду БОРС-а. Изjаве за новинаре заказане су за 15.00 часова у Касарни „Козара“. Извор:  Везане виjести: обиљежавање дана несталих и погинулих у одбрамбено … сjећање на студенте и раднике погинуле у отаџбинском рату ПОЧАСТ ПАЛИМ БОРЦИМА – Jadovno 1941.

Универзитет у Бањалуци обиљежио jе свечаном академиjом 20 година од формирања Студентске бригаде Републике Српске, чиjих jе девет припадника изгубило живот на бихаћком ратишту. Ректор бањалучког Универзитета Станко Станић рекао jе да се формирање Студентске бригаде ове године обиљежава први пут, с намjером да то не буде и посљедњи. Према његовом мишљењу, одлука тадашњих власти о распоређивању толиког броjа младих у jедну jединицу ниjе била добра. „Већина њих су били неискусни и ако су већ морали бити ангажовани – требало jе да буду у jединицама у коjима има искусних бораца“, рекао jе Станић. Он jе обећао да ће Универзитет преузети обавезу да обезбиjеди стипендиjе члановима породица погинулих припадника Студентске бригаде

Како сазнаjу „Новости“, ухапшени су Горан Мрђа, Милорад Мрђа, Ранко Мрђа и Миле Кокот СИПА ПРИЈЕДОР – По наредби тужиоца из Посебног одсека за ратне злочине Тужилаштва БиХ, полицаjци Сипе, на подручjу Приjедора и Бањалуке, ухапсили су четворицу осумњичених за ратни злочин против цивилног становништва. Како сазнаjу „Новости“, ухапшени су Горан Мрђа (41), Милорад Мрђа (44), Ранко Мрђа (51) и Миле Кокот (67). Они су под истрагом Тужилаштва БиХ и осумњичени су да су, као припадници ВРС, на подручjу Санског Моста и околине учествовалу у више догађаjа у коjима су почињењи ратни злочини над жртвама бошњачке националности, коjи укључуjу убиства, силовања, премлаћивања и друга физичка и психичка злостављања жртава –

„Новости“ у поседу документа о међумуслиманским обрачунима у ратноj Сребреници. Одговаран за смрт и начелника полициjе и муслиманског воjног команданта   Хакиjа Мехољић СРЕБРЕНИЦА – Хакиjа Мехољић, начелник Станице безбедности у Сребреници, у разговору са начелником Центра служби безбедности у Тузли, 21. августа 1995. године, сведочио jе да jе, од 26. априла 1993. године, када jе постављен на ту дужност до „пада“ тог градића у источноj Босни, регистрована 23 убиства, од коjих jе 21 расветљено, осумњичени су били под истрагом, „али да се више од тога ниjе могло да учини“. „Новости“ су у поседу те службене белешке, коjу jе сачинио Хаjрудин Алиспахић, где се, поред Мехољића, као извор о догађањима

Пресуда Жупаниjског суда у Осиjеку десеторици Срба на 139 година затвора због наводног злочина у Трпињи, наjбољи jе примjер како на основу краjње непоузданих доказа људе осуђуjу на максималне казне затвора, оциjенио jе директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Штрбац jе у изjави Срни рекао да jе затечен, али не и изненађен пресудом, с обзиром да прати суђења у Хрватскоj jош од ратних година и да jе свjестан чињенице да се хрватско правосуђе ниjе одмакло од тог времена, као и да сваком новом пресудом доказуjе коришћење двоструких стандарда. Према његовим риjечима, девет од 10 људи коjима jе данас изречена пресуда, приведено jе у „спектакуларном хапшењу“ у селу Трпињи, гдjе

На Никољдан 1992. године припадници такозване Армиjе РБиХ из Горажда свирепо су убили 56 српских цивила из фочанске Мjесне заjеднице Јошаница и запалили 18 jошаничких села. Тим поводом данас су породице побиjених Срба изашле на Градско гробље у Фочи и на мjесно гробље у Јошаници и запалили свиjеће. Преживjели и потомци убиjених и данас се присjећаjу како су их на крсну славу напале бивше комшиjе муслимани из Горажда.  Напад на 18 српских села Јошанице извели су припадници злогласне Прве дринске бригаде Армиjе БиХ, под командом официра Заима Имамовића. Наjвише убиjених jе из породица Вишњић, Груjичић, Кулић, Стевановић. Они су за само неколико часова, убили, заклали и спалили 56 мjештана, међу коjима jе 37

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да се не може прихватити позитивна оцjена рада Међународне комисиjе за нестала лица у БиХ, jер jе она, како jе рекао, била пристрасна. Митровић jе рекао Срни да не може бити задовољан резултатом од 70 одсто идентификованих пронађених несталих лица за 19 година рада. „Да су риjешили 90 одсто, онда бисмо рекли да су заиста били ангажовани, а од тог броjа врло су мало учествовали у проналажењу несталих Срба“, рекао jе Митровић. Према његовим риjечима, Комисиjа се углавном базирала на проналажењу несталих Бошњака и била десна рука Хашког трибунала, како би прикупили што више материjала за

Извештаj експерата ЕУ заобишао ратне злочине над Црногорцима у Хрватскоj и БиХ. Проф. Радан Николић: Да ниjе тако, Хрватска не би постала чланица Европске униjе Лора ПОДГОРИЦА – Извештаj експерата Европске униjе о поступању црногорског тужилаштва и судова у случаjевима ратног злочина односи се искључиво на ратне злочине коjе су у случаjевима „Морињ“, „Буковица“ и „Калуђерски лаз“ и „депортациjе“, наводно, починили црногорски држављани, а ниjедним словом се не дотиче злочина почињених 90-их година над црногорским држављанима, воjницима и цивилима у Хрватскоj и БиХ. Рекао бих да управо експерти ЕУ те злочине стављаjу под тепих, jер да ниjе тако Хрватска са огромним броjем неистражених и несанкционисаних ратних злочина не би била

Позивамо Вас,, на отварање изложбе „Година страдања-1942. Избор из легата Бошка Башкота“ и проjекциjу документарног филма „Да се њима никад не деси“, аутора Зорана Радоњића. Филм ниjе намиjењен особама млађим од 18 година и особама слабиjег здравственог стања. МУЗЕЈ КОЗАРЕ, ПРИЈЕДОР Понедjељак 22. децембар 2014. у 19 часова Изложба ће бити отворена од 22. децембра 2014. до 28. jануара 2015.        

Милан Сопић, наjмлађи одликовани борац Воjске РС: Богу хвала што сам рањен, па данас имам од чега да живим!   Милан Сопић У рат jе отишао са непуних 19 година. Право из школске клупе. Ни први, ни посљедњи. Са завршеном средњом машинском школом „бачен“ jе у ратни гламочки казан. Додиjељен пjешадиjи. Убрзо након тога пролази обуку за команду вода, скаче са ратишта на ратиште, махом крупска, а 12. фебруара 1992. године, у 21. години живота бива рањен на Грабежу, код Бихаћа. Милан Сопић се и данас сjећа тих дана. – Рањен сам директно у бутину. Имао сам седам операциjа. Прва од њих jе била у Бањалуци и тада су ми

Фонд за хуманитарно право (ФХП) и Наташа Кандић прикриваjу од очиjу jавности jер показуjу како jе уистину замишљен и колико jе штетан механизам РЕКОМ-а (тзв. „међународне комисиjе за истину“) где активно учествуjе и службени Београд преко судиjе Синише Важића. Проблем на коjи jе своjевремено указао и ванредни професор Правног факултета у Новом Саду, др Бранислав Ристивоjевић („РЕКОМ или да ли историjске чињенице могу постати правоснажне?“) састоjи се и у томе што „РЕКОМ хоће да буде коначни арбитар наше историjе тако што ће забранити историчарима да пишу о историjи последњих ратова вођених на простору бивше Југославиjе, а обичним људима да о томе расправљаjу, размишљаjу, говоре. РЕКОМ ће то чинити тако што

Пре три дана, у Србиjи и Босни и Херцеговини – видели смо краjичком ока у новинама кратку вест – ухапшено jе петнаест људи одговорних за ратни злочин у источноj БиХ пре готово двадесет две године, кад су припадници српске паравоjске зауставили воз из Београда, извели из њега све муслимане, па их након окрутног мучења хладнокрвно ликвидирали и бацили у Дрину. Било jе предавно да бисмо памтили, било jе предалеко да бисмо знали. Била jе то, наиме, посве интерна ствар између Срба и Бошњака, као што jе њихова и данас, кад тужилаштва Србиjе и БиХ новинарима даjу изjаве о спектакуларноj заjедничкоj акциjи, суграђани и породице злочинаца у Републици Српскоj протестуjу због