Воjска Југославиjе одлази, а НАТО долази на Космет 1999. Професор Радован Радиновић из Београдског форума за свиjет равноправних оциjенио jе да jе у Србиjи већ дуже на дjелу политика да се земља методом „корак по корак“ увуче у чланство НАТО и упозорава да се важни уговори са Алиjансом потписуjу уочи 16 година од агресиjе на Југославиjу, али и у вриjеме почетка новог хладног рата. Радиновић за данашње „Вечерње новости“ оцjењуjе да Индивидуални акциони план партнерства коjи су у Бриселу, у име Србиjе, потписали министар спољних послова Србиjе Ивица Дачић и министар одбране Братислав Гашић има низ обавеза коjе тек треба анализирати, чак и са становништва њихове (не)уставности. „Држава се готово

Ни 16 година од рата са НАТО, прича о рушењу Б-2 и Ф-117 ниjе расветљена (2): „Дух Мисуриjа“ намерно пуштен на ТВ мреже, током акциjе у Ираку, 2003. ТРЕЋИ дивизион 250. ракетне бригаде 1999. године ратовао jе пуних 78 дана мењаjући положаjе по доњем Срему. За то време гађани су 22 пута ракетама „харм“, а наjближа jе пала на 30 метара од положаjа. Током рата мењали су положаjе 23 пута, а техника jе прешла више од 100.000 километара. Губитака у људству нису имали. Пошто су се борбене посаде краjем маjа вратиле у касарну у Јакову, извршена jе анализа борбених учинака у коjоj jе заблежено да су 20. маjа оборили и

У цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци данас jе, поводом 26. марта – Дана 19. пjешадиjске србобранске бригаде, служена света архиjереjска литургиjа и парастос за борце погинуле у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Претходно су на централном спомен-обиљежjу у Градишци положени виjенци и цвиjеће. Виjенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, представници 19. пjешадиjске србобранске бригаде, општинске Борачке организациjе, Организациjе породица погинулих бораца и Трећег пjешадиjског Република Српска пука. Начелник ратног оперативног одсjека 19. пjешадиjске србобранске бригаде, потпуковник Станко Пушкар рекао jе да jе бригада формирана с циљем спречавања геноцида над српским становништвом и спречевања понављања злочина из Другог свjетског рата. Он jе навео да jе бригада формирана 26. марта 1992.

Предраг Адамовић Предсjедник Удружења србско сабрање „Баштионик“ Предраг Адамовић изjавио jе Срни да српски народ никада не смиjе заборавити да jе НАТО бомбардовао Републику Српску и бившу Савезну Републику Југославиjу (СРЈ), када jе страдало више од 2.000 цивила. Адамовић jе подсjетио да су у Републици Српскоj у НАТО бомбардовању погинула 172 цивила, а у нападу на некадашњу СРЈ више од 2.000, иако све жртве jош нису пописане. „Због тога ћемо у уторак, 24. марта, у Бањалуци одржати конференциjу за новинаре `Ми памтимо` на коjоj ћемо се присjетити свих невино страдалих. Срби су народ коjи умиjе да прашта, али и да памти“, поручио jе Адамовић и напоменуо да ће у бањалучком

Код спомен-обиљежjа у порти храма Пресвете Богородице у Имљанима код Кнежева данас jе служен парастос, прислужене свиjеће и положено цвиjеће за 41 борца Воjске Републике Српске коjи су погинули 20. марта 1995. године на влашићком ратишту. Предсjедник Борачке организациjе Кнежево Ранко Вучић изjавио jе Срни да Кнежево никада неће заборавити погинуле борце коjи су дали живот за одбрану Републике Српске. Он jе рекао да управо из тих разлога Борачка организациjа Кнежево сваке године организуjе парастос и помен на погинуле српске борце са овог подручjа. Вучић jе рекао да jе у Кнежеву, као и у већем диjелу Републике Српске, присутно незадовољство демобилисаних бораца рjешавањем статусних права чланова породица погинулих бораца и

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић изjавио jе да jе циjела прича о депортациjи Срба из Америке лична освета и лично поимање правде неколико америчких истражилаца коjи су свjедочили против неких Срба и у Хагу, а коjи већ 10 година нису успjели да докажу кривицу ниjедног Србина коjи jе у САД. Кесић jе прецизирао да су то, приjе свега, истражиоци Маjкл Меквин и Ричард Батлер, коjи су били „везани за екипу“ коjа jе у Хагу истраживала ратне злочине, а коjи су – када су се вратили из Хага – пониjели спискове воjних обвезника бивше ЈНА и Териториjалне одбране, коjе су српске власти морале да предаjу Хагу. „То су

Влада Србиjе дониjела jе одлуку да се важење избjегличких легитимациjа продужи за двиjе године, да би избjеглице могле да доказуjу своj идентитет и остваруjу права коjа им по закону припадаjу. Влада jе на сjедници задужила Министарство унутрашњих послова Србиjе да у сарадњи са Комесариjатом за избjеглице и миграциjе изврши продужење рока избjегличких легитимациjа, саопштено jе из Владе Србиjе. У саопштењу се додаjе да jе Влада дала сагласност Дирекциjи за робне резерве да од регистрованих пољопривредних газдинстава купи до 10.000 товних свиња, као и да изврши размjену 15.000 тона меркантилног кукуруза за товне свиње, да би риjешила тешку економску ситуациjу произвођача свиња.   Извор:    Везане виjести: Koalicija udruženja izbjeglica u R. Srbiji

Тужилаштво за ратне злочине Предсjедник Одбора Скупштине Србиjе за Косово и Метохиjу Милован Дрецун затражио jе данас од Тужилаштва за ратне злочине да разjасни информациjе Службе за откривање ратних злочина коjа jе дошла до сазнања да се у магацинском простору тог тужилашта налазе докази о извршеним злочинима над Србима у БиХ и Хрватскоj. Дрецун jе навео да у допису Службе за откривање ратних злочина, између осталог, пише да су полициjски службеници те службе дошли до сазнања да се у магацинском простору Тужилаштва за ратне злочине налази неколико десетина хиљада необрађених изjава лица коjа су у Србиjу дошла из Хрватске и БиХ за вриjеме и након ратних дешавања. „Те изjаве су

Контеjнер у коjем су били експонати из спомен собе у Добоjу Градска управа Добоj располаже информациjама да се архивска грађа, документациjа, фотографиjе и друга обиљежjа из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата налази у обjекту касарне у Миљковцу, коjи су Оружане снаге БиХ ставиле на располагање градскоj управи, речено jе Срни из градске управе. Градска управа не миjеша се у рад Градске борачке организациjе и не располаже информациjама да ли су органи те организациjе извршили примопредаjу и начинили записник о преузимању архивске грађе, документациjе, фотографиjа и других обиљежjа из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, jер то ниjе у њеноj надлежности. Спомен-соба jе, како се наводи, у надлежности Борачке организациjе коjа ће у складу са претходним

Састанак представника српских удружења са Сержом Брамерцом Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић изjавила jе да се представници овог удружења више неће састати са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом, уколико у маjу од њега не добиjу одговоре у вези са процесуирањем предмета ратних злочина почињених над српским женама у БиХ. Након састанка у Бањалуци са Брамерцом, Раjилићева jе подсjетила да му jе приjе пола године током сусрета у Сараjеву предала копиjу списка од 397 убиjених српских жена само са подручjа Сараjева и Горажда коjи jе прослиjеђен на процесуирање Тужилаштву БиХ, али да jош нема никаквог одговора по том питању. „Питала сам Брамерца гдjе jе оваj списак,

Пре Боjа на Косову наши преци презивали су се Воjновићи. У Далмациjи су изгубили племство, jер нису хтели да се покатоличе. САНДА Рашковић-Ивић каже да су за њеног оца говорили да jе “лековити лекар”. Сваком свом пациjенту прилазио jе отворена срца, загрлио би га, помиловао по коси и рекао: “Ма не дам jа тебе!” У ствари, пружао му jе наду и утеху. А душевном болеснику утеха jе наjпотребниjа. – Други су за мога оца рекли, а jа ћу да поновим: “Поздрављаjући се, он jе у стиску руке остављао део своjе душе.” То су jош чинили само стари Монголи – каже Санда. О томе какав jе Јован Рашковић био човек, коjи

Евица Прерадовић Како jе Евицу Прерадовић, коjа се скућила у Староj Пазови и морала да почне из почетка, спасла шиваћа машина. Избегла из Хрватске, сетила се да уме да шиjе, па jе отворила радњу Евица ниjе ни сањала да ће имати толико посла МИСЛИЛА сам да никада више нећу сести за шиваћу машину. Али, не реци никад. Нужда jе натерала мене, па зато и разумем своjе муштериjе, дочекуjе невољнике Евица Прерадовић, избеглица из Хрватске, коjа jе нови дом пронашла у Староj Пазови и скрасила се у сопственоj кроjачкоj радионици. Живот jе ову жену свему научио, поготово недаће. Зато jоj и ниjе било тешко да се врати првоj љубави – шиваћоj

До сада враћено више од 20.000 предмета културне баштине, склоњених из Хрватске у Србиjу током рата деведесетих година Манастиру Крка jе враћена уметничка збирка (Фото Епархиjа далматинска) Око 32.000 избеглица и приближно 1.000 икона, расељених из Хрватске пред ратним деjствима деведесетих година прошлог века, jош имаjу привремену адресу у Србиjи. Али, док се за враћање икона и другог културног блага, склоњених из манастира, цркава, музеjа, приватних збирки, хрватска држава заложила и пред Међународним судом правде у Хагу и пред посланицима Европског парламента, за повратак прогнаних Срба не влада толико интересовање. Комесариjат за избеглице Републике Србиjе прошле године поброjао jе да неколико десетина хиљада људи и даље ниjе повратило станарско право

Република Српска треба што приjе дониjети закон коjи би штитио права жена жртава рата у Српскоj, истакла jе предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић. Она jе на четвртоj сjедници Предсjедништва Удружења у Лакташима истакла да jе Република Српска jедина у региону коjа такав закон нема, нити jе доносила. „Ако Српска нема никакав правни акт коjи ће штитити права жена жртава тортуре и силовања у доба одбрамбено-отаџбинског рата, онда те жртве и не признаjе“, рекла jе Раjилићева. Према њеним риjечима, инициjатива за доношење закона о проблемима ове категориjе наишла jе на велико разумиjевање и подршку предсjедника Народне скупштине Републике Српске Недељка Чубриловића. Раjилићева каже да ће се борити