Откривено тело Србина из Новог Травника и утврђен начин његове егзекуциjе. Синови морали да пређу у католичку веру да би преживели Здравко Ковач убиjен jе метком у потиљак, док jе био у чучећем положаjу, а уз његове посмтне остатке пронађена jе и жица коjа jе коришћена за тешко мучење, рекао jе, за „Новости“, адвокат Душко Томић, коjи са Здравковом сестром Споменком, пет година трага за посмртним остацима тог Србина из Новог Травника, коjи jе одведен из свог стана 28. маjа 1992. године и никад се више ниjе вратио. Здравка jе на идентификациjи препознала сестра Споменка и он ће бити сахрањен на бањалучком гробљу 8. априла, уз маjку Видосаву, коjа jе

Споменик Олегу Насову у Новом Саду Полагањем цвиjећа на спомен-плочу код Варадинског моста, делегациjа града Новог Сада, родитељи, родбина и приjатељи одали су пошту трагично настрадалом Олегу Насову, првоj жртви НАТО бомбардовања Новог Сада 1999. године. Насов jе на данашњи дан приjе шеснаест година погинуо када jе НАТО авиjациjа проjектилима погодила и срушила Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. „Вечно ћемо се сећати трагично настрадалог Насова, прве жртве НАТО агресиjе, као и Милана Баjића, последње жртве коjи jе страдао приликом бомбардовању Рафинериjе нафте у Новом Саду“, рекао jе новинарима предсjедник Скупштине града Новог Сада Мирослав Илић послиjе полагања цвиjећа на спомен-плочу Насову. Олег Насов, коjи jе тада има 30

Маринко Бjелица из Трнова у одбрамбено-отаџбинском рату изгубио jе два сина и кћерку Завршне сцене за документарни филм „Дjеца“, коjи реализуjе продукциjа Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), снимљене су у Трнову. „Оваj филм документуjе судбине посљедњих преживjелих родитеља коjи су за слободу Српске платили наjвећу циjену“, саопштено jе из РТРС-а. Из продукциjске куће РТРС подсjећаjу да о овоj античкоj трагедиjи Република Српска jош нема документован видео запис. „Због тога jе оваj проjекат од изузетне важности и по значаjу свог садржаjа превазилази оквире Републике Српске“, наводи се у саопштењу. У Одбрамбено-отаџбинском рату 17 породица jе изгубило по три сина коjи су погинули као припадници Воjске Републике Српске, а осамнаеста породица, породица Бjелица,

Једно од доминантних питања у политичким надметањима у Хрватскоj, посебно у овоj изборноj години jе демографиjа. Демографи политичаре опскрбљуjу шокантним подацима о “исељеним Хрватима” коjи континуирано напуштаjу домовину, а таj тренд се наставља и након уласка у Европску униjу. Пише: Марко Рокнић Тако jе вођа опозициjе, председник Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) Томислав Карамарко, коjег многи виде као будућег хрватског премиjера, неки дан изjавио да jе национална безбедност Хрватске угрожена и због 100.000 младих људи коjи су jе напустили у последњих неколико година. – То ниjе само привредни проблем, па о њему треба разговарати и на седници Већа за националну безбедност- рекао jе шеф ХДЗ, чиjу jе идеjу поздравио и врх

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе Срни да би ускоро у Заводу за судску медицину Републике Српске требало да почне процес идентификациjе 657 посмртних остатака из три спомен-костурнице у Српскоj. Митровић jе рекао да очекуjе да ће прво бити идентификовано 27 посмртних остатака српских бораца и цивила коjе су звjерски убили муџахедини на Озрену, додавши да се за 132 посмртна остатка српских бораца и цивила на том локалитету jош трага, jер су премjештени на непознату локациjу. Говорећи о раду Института за нестала лица БиХ, Митровић jе оциjенио да jе успостављањем ове институциjе заустављен процес тражења несталих Срба у БиХ. „Очекуjемо да

Дружење бораца ВРС са подручjа Прњавора на Мотаjици Борачка организациjа општине Прњавор организовала jе данас на Мотаjици традиционално дружење некадашњих сабораца, припадника Воjске Републике Српске, као знак сjећања на 24. март 1992. године када jе заустављен продор неприjатељских jединица према бањалучкоj региjи. Предсjедник општинске Борачке организациjе Владо Живковић нагласио jе да се не смиjе заборавити да jе регуларна Хрватска воjска прешла на простор Брода и Дервенте и починила стравичне злочине над српским народом, какви су били покољ у Сиjековцу и Чардаку. Он каже да након тих догађаjа из 1992. године политичко и воjно руководство општине Прњавор ниjе могло сjедити скрштених руку. „Предузете су све потребне активности да се стане у

Бивши премиjер Републике Српске Душан Козић изjавио jе данас да се на хиљаде страница свjедочења српских жртава налази у посjеду Тужилаштва за ратне злочине у Београду, али да оно о томе ћути, што jе, како каже, само по себи гриjех, злочин и силовање истине. Козић jе на конференциjи за новинаре „Удружења Република Српска – част отаџбини“ рекао да се међу досиjеима коjи, како каже, купе прашину у Тужилаштву, налазе и свjедочења 150 Српкиња, коjе су у Сараjеву силовали воjници Јуке Празине, а коjе су размjењене у поодмаклоj трудноћи да не би могле да абортираjу и да би се породиле у Србиjи. „На хиљаде страница jе у посjеду Тужилаштва, а они

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић изjавио jе да у САД има између 300 и 600 грађана из Републике Српске коjима приjети депортациjа, а коjи су оптужени због перцепциjе колективне кривице, jер су носили униформу Воjске Републике Српске. Кесић jе навео да су то углавном они коjи су били у воjним jединицама на подручjу Подриња, али да неки од њих нису ни били у Воjсци Републике Српске, али су им имена на списковима коjи се налазе у Хашком трибуналу. „Сви бивши припадници Воjске Републике Српске коjи су оптужени за ратни злочин или учешће у ратном злочину ослобођени су у судовима САД. Ниjе се могло доказати, бар до сада,

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Реџе Балића због сумње да jе починио злочин против српског цивилног становништва у мjесту Главатичево, општина Коњиц. Балић jе, као припадник Диверзантско извиђачког одреда званог „Акрепи“, при Штабу Териториjалне одбране Коњиц, осумњичен за убиство и злостављање цивила српске националности. Оптужница га терети да jе у jуну 1992. године са jош неколико воjника дошао до куће у мjесту Главатичево у коjем jе било заточено пет цивила, међу коjима и jедно диjете, преноси Бирн. Балић се сумњичи да jе, након тога, испред куће из ватреног оружjа убио мушкараца, а затим у кући психички и физички злостављао и малтретирао заточену жену. Оптужница jе прослиjеђена Суду БиХ на

У цркви Светог Ђорђа у Биjељини данас jе служен парастос за 68 бораца Воjске Републике Српске (ВРС) погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату, на маjевичком ратишту у Теочаку. Према риjечима предсjедника Општинске организациjе заробљених и погинулих бораца Биjељина Жарка Радића, на данашњи дан 1993. и истог дана 1994. године, на овом ратишту погинуо jе наjвећи броj бораца. „Зато смо одлучили да на оваj дан, а чинимо то већ пету годину, парасатосом и полагањем виjенаца и цвиjећа, обиљежимо дан страдања наших наjмилиjих. Према нашоj евиденциjи, у Теочаку их jе погинуло 68, а од тада ниjедног преживjелог борца, нажалост, нисмо размиjенили“, рекао jе Радић новинарима. Он jе напоменуо да се четири тиjела страдалих са

Чедомир Вукадин Хрватска полициjа ухапсила jе на граничном прелазу Стрмица Србина Чедомира Вукадина због наводног ратног злочина и пребацила га у притвор у Сплит, саопштио jе Документационо информациони центар „Веритас“. Вукадину (56), из села Врбника краj Книна, одређен jе притвор због опасности од бjекства jер има држављанства и Србиjе и Хрватске, а с обзиром на то да jе под истрагом хрватског суда због наводног привођења на информативни разговор, те затварања и пребиjања хрватских цивила из мjеста Матаси, Зелићи, Лукар и Сукновци. Према риjечима његовог адвоката, Вукадин jе приведен због свjедочења о jедном другом догађаjу, па jе његову присутност надлежни тужилац искористио да му одреди истражни затвор за оваj догађаj, али

У Власеници jе настављено снимање документарног филма „Дjеца“. Милева Лазаревић из Власенице jе jош jедан родитељ коjи jе дао своjе синове за слободу српског народа у БиХ. У Власеници jе настављено снимање документарног филма „Дjеца“, а риjеч jе о дванаесторо дjеце и четири родитеља, чиjа трагедиjа jе и 20 година након рата у БиХ за многе непознаница, саопштено jе из Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС) у чиjоj продукциjи се проjекат проводи. Милева Лазаревић из Власенице jе jош jедан родитељ коjи jе дао своjе синове за слободу српског народа у БиХ. Њени синови Боро, Саво и Станко положили су животе на браник отаџбине. У документарном филму „Дjеца“, у продукциjи РТРС-а, биће приказане

Српски сабор „Заветници“ почео jе данас кампању „Србиjа никад у НАТО“ потписивањем петициjе у свим градовима против уласка државе у Алиjансу. Српски сабор „Заветници“ почео jе данас кампању „Србиjа никад у НАТО“ потписивањем петициjе у свим градовима против уласка државе у Алиjансу. Представници ове организациjе позвали су државно руководство Србиjе да одустане од пута евроатлантских интеграциjа. Милица Ђурђевић из „Заветника“ рекла jе Срни да ће ова акциjа званично траjати до 9. маjа – Дана побjеде над фашизмом, али да ће бити настављена све до тренутка када власти не одустану од пута Србиjе ка евроатлантским интеграциjама. „Одлучили смо се на оваj корак, jер сматрамо да jе Србиjа пред вратима НАТО пакта

Србско сабрање „Баштионик“ обиљежио jе у Бањалуци 16. годишњицу од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославиjе. Генерални конзул Србиjе у Републици Српскоj Владимир Николић изjавио jе да jе НАТО агресиjа 1999. године наниjела велико зло Србиjи и српском народу и да се 16 година од њеног почетка обиљежава са поруком да се то више никад не понови. Николић jе уочи служења парастос страдалим у бомбардовању у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци рекао да су сjећања у народу на ова дешавања jош jако свjежа. „Србиjа jе претрпела огромну материjалну штету, изгубила много људских живота и надамо се да се то више никад неће поновити“, рекао jе Николић. Представник организациjе Србско

Скуп поводом 16 година од агресиjе НАТО-а, у организациjи Београдског форума за свиjет равноправних НАТО агресиjа на Србиjу, односно СР Југославиjу, никада се не смиjе заборавити, и потребно jе обновити захтjеве за ратну одштету и оптужницу против бивших лидера НАТО-а одговорних за агресиjу, речено jе на скупу поводом 16 година од агресиjе НАТО-а, у организациjи Београдског форума за свиjет равноправних. Генерал Јово Милановић из Организациjе Клуб адмирала и генерала Србиjе рекао jе да jе потребно обновити оптужницу против 14 некадашњих лидера НАТО-а, али и проширити jе новим именима одговорних за ратне злочине уништавање привредних и економских ресусрса Србиjе, и покушаj да се оружаном силом измиjени уређење Србиjе. Он jе навео