Генерал Миле Мркшић Бивши командант Српске воjске Краjине Миле Мркшић (68) преминуо jе jуче у затвору у Португалу, гдjе се налазио послиjе пресуде Хашког трибунала, jавио jе РТС.    Миле Мркшић jе рођен 1947. године у Вргинмосту, а као официр ЈНА учествовао jе у бици за Вуковар 1991. године.   Након те битке унаприjеђен jе у генерал-маjора ЈНА, а касниjе jе постао врховни командант Српске воjске Краjине маjа 1995. године.   Пензионисан jе након пораза краjишке воjске августа 1995. године.   Мркшић jе 1995. године заjедно са Мирославом Радићем, Веселином Шљиванчанином и Славком Докмановићем отпужен пред Хашким трибуналом због масовног убиства више од 260 лица на Овчари, недалеко од Вуковара.

Чепурин полаже виjенац нa споменик погинулим полицаjцима Руски амбасадор у Србиjи Александар Чепурин и министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин положили су виjенце на споменик српским полицаjцима погинулим у борбама са албанским терористима од 1999. до 2003. године код Буjановца. Чепурин jе нагласио да jе дошао да ода почаст хероjима и да jе мjесто на коме се налази споменик веома дирљиво. “Ови људи дали су своj живот бранећи живот обичних људи. Одавањем поште овим људима одаjемо пошту себи”, рекао jе Чепурин послиjе полагања виjенаца. Вулин jе истакао да jе мjесто гдjе jе постављен споменик мjесто поштовања и сjећања на храбре и добре људе коjи су

Капитална књига “Историjа Републике Српске”, коjа представља прву свеобухватну синтезу историjе Републике Српске и српског народа на овим просторима, требало би краjем августа или почетком септембра да изађе из штампе. Разговарала: Весна ШУРБАТ Аутори књиге “Историjа Републике Српске” су декан Факултета политичких наука у Бањалуци Ненад Кецмановић и историчар Чедомир Антић, коjи истиче да jе смисао писања овог дjела, приjе свега, идеjа триjумфа научне истине и да су аутори jасно дали одговор да jе Српска настала као демократско право jедног народа. Антић у интервjуу Срни наглашава да jе потребно да српски народ има и своjу ентитетску историjу, посебну историjу Републике Српске и њене прошлости. “Ако су Словениjа, Хрватска, Македониjа имале

Предсjедник Одбора за подизање споменика Горан Весић Конкурс за споменик “Српском народу и грађанима Србиjе страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе”, коjи би требало да буде постављен на београдском Ушћу, биће поновљен, jер ниjедан од пристиглих радова ниjе задовољио критериjуме за прву награду. Градски менаџер Горан Весић, коjи jе и предсjедник Одбора за подизање споменика, наjавио jе да ће Одбор у наjкраћем могућем року расписати конкурс за додjелу прве награде и у њега укључити детаљниjе критериjуме. “Комплекс ће бити грађен да траjе вековима и да одговора захтjевима и народа и државе, али и струке. Руководећи се тиме донели смо одлуку да не доделимо

Душан Марић Хрватска све чешће приjети да ће блокирати улазак Србиjе у ЕУ, између осталог, и због стања у правосуђу Србиjе. Траже да буде промиjењен закон према коjем jе Тужилаштво за ратне злочине у Београду надлежно да процесуира ратне злочине у бившим jугословенским републикама. Што се тиче блокада приjема Србиjе у ЕУ, тиме би нам учинили услугу. Нити ће Србиjа уласком у ЕУ профитирати, нити jе таj савез дугог виjека. Што се тиче тужилаштва у Београду, оно треба да почне да ради своj посао, да буде укинуто или да му име буде промиjењено у Тужилаштво за прогон Срба. Јер, откад га воде Воjислав Вукчевић и Бруно Векарић, од 64 оптужнице

Чланице Удружења жена жртава рата РС на опоравку у Бањи Лакташи Чланице Удружења жена жртава рата Републике Српске боравиле су у Бањи Лакташи на четвородневном одмору и рехабилитациjи, а средства за ове намjене обезбиjедила jе Влада Републике Српске. “Ова рехабилитациjа вратила им jе вjеру у живот и дала снагу да наставе са борбом за доказивање истине о свом страдању током одбрамбено-отаџбинског рата”, рекла jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић Раjилић. Она jе навела да су у овоj групи биле чланице Удружења коjе су први пут биле на оваквоj рехабилитациjи. “Риjеч jе о стариjим или теже обољелим женама. Важно jе напоменути да су оне преживjеле разне облике тортуре по броjним

Рањени воjник ЈНА Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи апеловало jе данас да мемориjални центар коjи ће бити изграђен у Београду за српске жртве страдале у ратовима дведесетих година прошлог виjека обухвати и воjнике некадашње ЈНА убиjене 1990. године у Словениjи. Ово удружење осудило jе одлуку да мемориjални центар, коjи ће бити изграђен у Београду, обухвати само жртве од 1991. до 1999. године, и подсjетило да jе на Косову и Метохиjи по доласку међународних снага до 2000. године киднаповано и убиjено више од 1.300 Срба и Рома. “Грађански рат ниjе почео 1991. године у Хрватскоj, већ jе крваво почео 1990. године у Словениjи убиствима 55 ненаоружаних воjника

Јосип Манолић Бивши високи обавjештаjац СФРЈ и Туђманов министар и сарадник Јосип Манолић тврди да jе Жељко Ражанатовић Аркан набављао оружjе за Хрватску и да jе продао хрватском врху видео-запис убистава на Овчари. У недавно обjављеним мемоарима “Политика и домовина”, коjи су изазвали велику пажњу jавности, Манолић тврди да постоjе докази да jе Аркан шлеперима оружjа платио слободу и пуштање из затвора у Хрватскоj. Аркан jе током истраге и боравка у Реметинцу постао добављач оружjа за потребе Републике Хрватске. Почетком 1991. године, тачниjе у априлу, Хрватска jе од његове фирме из воjног складишта у Батаjници купила много оружjа. То су претежно били калашњикови “АК 47” и противтенковско наоружање – радило

Пораз и несрећа коjи су нас снашли имаjу мало предности, jедна од њих jе да данас можемо хладне главе да сагледамо све што се догодило Пише: Чедомир Антић* Написао сам jедну књижицу под претенциозним насловом Историjа Републике Српске Краjине. Скромну синтезу утемељену на основу важниjе литературе и обjављених докумената. Њен jе значаj пре свега у теми коjа jе код нас мало заступљена и наслову коjи као такав не постоjи. Као што не видим научне домете у тоj књизи не мислим ни на зараду, а било би jе, и те како, бар за издавача… Важно ми jе, међутим, да буде обjављена у већем тиражу и да не буде затворена у неком

Град Београд подржао акциjу “Новости” да се нестала скуплтура врати на споменик деци страдалоj 1999. године. Споменик ће донирати ливница “Јеремић” Споменик са бронзаном Миличином бистом Поновним постављањем брознане фигуре девоjчице Милице Ракић на оштећени споменик на Ташмаjдану, Србиjа ће добити место траjног сећања на децу страдалу у рату 1999. године. Договором власти Београда, ливнице “Браћа Јеремић” и Компаниjе “Новости”, споменик свим невиним жртвама, чиjи jе симбол мала Милица из Батаjнице, већ на jесен биће откривен. Акциjи да се Миличина статуа врати на оштећени споменик, коjу jе иницирао председник Владе Александар Вучић, прикључила се и позната ливница “Јеремић”, коjа ће на основу оригиналног одливка излити нову бронзану фигуру. То ће

Мирослав Здравковић У чак 155 насеља у Федерациjи БиХ (ФБиХ) у коjим jе, према подацима из 1991. године, живjело 12.113 Срба данас нема ниjедног становника, изjавио jе економиста Мирослав Здравковић и изразио боjазан да се необjављивањем података са пописа у БиХ из 2013. године намjераваjу да прикриjу праве размjере етничког чишћења на одређеним подручjима у БиХ. Он jе навео да jе током протеклог пописа становништва у БиХ из 2013. године, чиjи подаци jош нису обjављени, утврђено да неколико српских села имало само jедног или два житеља, попут дрварског села Срнетица, Балбашића код Трнова или Миjачице код Кључа. “У БиХ су 1991. године Срби чинили већину у 698 насеља у коjима

Пензионисани капетан ЈНА из Чачка Драгомир Груjовић одговорио на оптужницу за ратни злочин коjа му jе из Словениjе, на српском jезику, достављена преко Вишег суда у Београду Драгомир Груjовић у Чачку (Фото: Г. Оташевић) Чачак – Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду упутило jе Драгомиру Груjовићу (54) у Чачак оптужницу Основног jавног тужилаштва из Новог Места, коjа пензионисаног капетана Воjске Србиjе терети за ратни злочин, у време док jе био старешина ЈНА. Иако jе подигнута jош 28. октобра 1994. године, српском официру први пут jе уручена тек прошлог маjа, на словеначком jезику, у авионском писму послатом из Словениjе на његову чачанску адресу. Груjовић jе на то Словенцима одговорио

Поред издаjничке црногорске срамоте, прво што упада у очи jе да нико од високих државних функционера Српске и Србиjе не реагуjе! Генерал Борислав Ђукић Јуче jе понегдjе обjављена виjест да jе на аеродрому Тиват у Црноj Гори ухапшен шездесетседмогодишњи српски генерал у пензиjи Борислав Ђукић. Терећен jе по потjерници модерне и еуропске Неовисне Републике Хрватске за наводни ратни злочин над цивилима током рата у Хрватскоj и рушење бране на Перучи. Вjероватно ни ово не би дознали да први ниjе реаговао Документационо-информациони центар “Веритас”. Ђукић jе држављанин Србиjе, а да jе издаjа некада поносне и за турског земана jедине непокорене српске државе Црне Горе, помно припремана у сарадњи са обавjештаним и

Борислав Ђукић Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта затражио jе од Министарства правде и Министарства спољних послова Србиjе, као и од српског Тужилаштва за ратне злочине, да се ангажуjу да генерал Борислав Ђукић из Црне Горе буде изручен Србиjи и да му се суди пред Виjећем за ратне злочине у Београду. Линта jе од власти Црне Горе затражио да одбиjе захтjев Хрватске за изручење, односно да генерал Ђукић буде изручен српским властима. Он jе оциjенио да хапшење генерала Ђукића представља наставак дугогодишње хрватске политике застрашивања протjераних Срба. “Чињенице показуjу да суђење у Хрватскоj не би било фер и поштено, jер хрватско правосуђе ниjе ни независно, ни професионално, већ jе етнички

Служен парастос у Церовљанима код Градишке У Церовљанима код Градишке данас jе служен парастос и положени виjенци на спомен-обиљежjе за 10 погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата, те освештан новоизграђени споменик и положени виjенци за 119 бораца и цивилних жртава Другог свjетског рата из ове мjесне заjеднице. Виjенце су положили начелник општинског Одjељења за борачко-инвалидску заштиту Вуjадин Миљић, те представници општинске и мjесне Борачке организациjе и СУБНОР-а Градишка. Члан Предсjедништва Општинске борачке организациjе Градишка Мирко Пjанић подсjетио jе да jе већина цивилних жртава фашистиког терора у Другом свjетском рату из Церовљана одведена у неке од усташких концентрационих логора – Јасеновац, Стару Градишку, Сисак, додаjући да се за многе не зна гдjе су