Године 1996. покренута jе едициjа са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару Миливоjе Иванишевић АКТУЕЛНА инициjатива за подизање мемориjалног споменика – мада у овом случаjу само српским жртвама последњих оружаних сукоба – значаjна jе за Београд, Србиjу, а пре свега за српску нациjу. Уз раниjе наjављену реконструкциjу Старог саjмишта – обjекта посвећеног страдалим у Другом светском рату – Београд, наставља да одужуjе историjски дуг према генерациjама сународника страдалих током прошлог века. Међутим, прави монументални мемориjал, то што jе насушна потреба српског народа, jош увек се само разматра и одлаже за боља времена. За то време Друштво за подизање мемориjалног споменика

Генерал Ђукић jе частан човек коjи jе више од месец дана талац у Црноj Гори. Хрватска Црноj Гори ниjе доставила документациjу за изручење, jер jе jош увек пише Адмирал Бошко Антић ПОСЛЕ више од месец дана „посматарања“ шта се догађа са ухапшеним генералом Бориславом Ђукићем у затвору у Спужу наша земља jе наjзад реаговала – затражила jе да се изручи Србиjи коjа би му, ако за то има разлога, судила пред нашим судовима. Ово jе добар потез иако jе утисак да су у Хрватскоj, Босни и на Косову далеко ажурниjи и гласниjи када треба заштитити њихове официре. Хрвати тек пишу оптужницу против Ђукића, будући да су свесни да га не

Лора Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац поздравио jе хапшење бившег хрватског воjног полицаjаца Емилиjа Бунгура коjи jе приjе 11 година правоснажно осуђен за злочин над српским цивилима у случаjу „Лора jедан“, а чека га суђење и за случаj „Лора два“. „То jе могло и раниjе да jе било добре воље. Мислим да се нису ни скривали, нико се ниjе трудио да ухапси оптужене“, рекао jе Штрбац Срни, оцjењуjући да се вjероватно и управник „Лоре“ Томислав Дуjић, коjи jе у бjекству, скрива негдjе у Хрватскоj. Напомињући да jе Бунгур био чувар затвора „Лора“ у Сплиту и jедан од осам припадника хрватских снага коjи су осуђени за злочине у том логору,

Посланик европског парламента из Француске Емерик Шопард о дану сећања на све жртве у Југославиjи: Нема помирења ако се актери не врате на почетак приче. Ко историjу заборавља, она му се понавља Емерик Шопард ПОМИРЕЊЕ на Балкану, после жестоких сукоба деведесетих, очигледно jе jош далеко. То показуjу и наjновиjи примери одбиjања већине лидера из региона да се установи заjеднички дан сећања на све страдале. Француски европосланик Емерик Шопард истиче за „Новости“ да jе предуслов за то да се историjа сагледа у целини, а не само последњих двадесетак година. * Шта мислите о идеjи премиjера Александра Вучића да се на простору бивше Југославиjе утврди jединствени дан сећања на све жртве у

Сисак Ових дана се навршаваjу 24 године од покоља цапрашких Срба у Сиску и околним мjестима, када jе у љето и jесен 1991. године убиjено наjмање 118 Срба, од коjих 97 цивила, међу коjима jе било 11 жена, саопштено jе из Документационо-информационог центра „Веритас“. У овом злочину Срби су убиjани у кућама, на улици, на радним мjестима, а наjчешће одвођени на унаприjед припремљена мjеста као што су бивше љечилиште Јодно и некадашње бригадирско насеље ОРА, гдjе су мучени и на краjу ликвидирани, а лешеви бацани у Саву. Од укупног броjа ликвидираних тек их jе 40 сахрањено, а за посмртним остацима осталих 78 и даље се трага. Тужилаштво у Сиску jе

Жељко Каран У Заводу за судску медицину Републике Српске завршено jе узимање коштаних узорака, док jе при краjу прикупљање крвних узорака од чланова породица погинулих за потребе идентификациjе посмртних остатака српских бораца ексхумираних на Озрену, изjавио jе Срни директор Завода Жељко Каран.   Каран jе рекао да су организоване акциjе узимања неспорних узорака крви од чланова породица погинулих коjи су се одазвали са подручjа Прњавора, Добоjа, Дервенте, Модриче, Станара, Теслића и Брчког.   Он jе рекао да jе при краjу узимање крвних узорака са подручjа Бањалуке од чланова породица погинулих коjи сукцесивно долазе у Завод.   Каран jе рекао да Завод не може почети процес ДНК анализе све док се

Недељко Митровић Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић позвао jе Савjет министара БиХ да од Међународне комисиjе за нестала лица (ИЦМП) преузме оснивачку улогу у Институту за нестала лица БиХ. Митровић jе рекао Срни да jе неопходно да се испоштуjу закључци Радне групе за реформу Института за нестала лица БиХ, коjи се односе на потпуну деполитизациjу Института, ефикасниjи рад те институциjе са jасним надлежностима и одговорношћу. Он jе подсjетио да jе ИЦМП приjе годину и по дана наговиjестио да се повлачи из Института за нестала лица БиХ и да Савjет министара БиХ у пуном капацитету треба да преузме оснивачку улогу у тоj институциjи.

Предсjедник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе, поводом изненадне смрти бившег команданта Српске воjске Краjине генерал-маjора Милета Мркшића, да би било вриjеме да неко одговара за толике смрти хашких притвореника и осуђеника. Он jе поставио питање како jе могуће да затворски љекари у лисабонском затвору нису на вриjеме открили тако опаку болест и нису обавиjестили Хашки трибунал по чиjоj jе одлуци генерал Мркшић и доспио у лисабонски затвор или Амбасаду Србиjе. „Како jе могуће да човjек са диjагнозом `астма и физичка исцрпљеност` умре за свега двадесетак дана по приjему у болницу, односно четири дана по новоутврђеноj диjагнози `карцином плућа`?“, упитао jе Штрбац. Он jе упитао и зашто су власти

Генерал Миле Мркшић Бивши командант Српске воjске Краjине Миле Мркшић (68) преминуо jе jуче у затвору у Португалу, гдjе се налазио послиjе пресуде Хашког трибунала, jавио jе РТС.    Миле Мркшић jе рођен 1947. године у Вргинмосту, а као официр ЈНА учествовао jе у бици за Вуковар 1991. године.   Након те битке унаприjеђен jе у генерал-маjора ЈНА, а касниjе jе постао врховни командант Српске воjске Краjине маjа 1995. године.   Пензионисан jе након пораза краjишке воjске августа 1995. године.   Мркшић jе 1995. године заjедно са Мирославом Радићем, Веселином Шљиванчанином и Славком Докмановићем отпужен пред Хашким трибуналом због масовног убиства више од 260 лица на Овчари, недалеко од Вуковара.

Чепурин полаже виjенац нa споменик погинулим полицаjцима Руски амбасадор у Србиjи Александар Чепурин и министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин положили су виjенце на споменик српским полицаjцима погинулим у борбама са албанским терористима од 1999. до 2003. године код Буjановца. Чепурин jе нагласио да jе дошао да ода почаст хероjима и да jе мjесто на коме се налази споменик веома дирљиво. „Ови људи дали су своj живот бранећи живот обичних људи. Одавањем поште овим људима одаjемо пошту себи“, рекао jе Чепурин послиjе полагања виjенаца. Вулин jе истакао да jе мjесто гдjе jе постављен споменик мjесто поштовања и сjећања на храбре и добре људе коjи су

Капитална књига „Историjа Републике Српске“, коjа представља прву свеобухватну синтезу историjе Републике Српске и српског народа на овим просторима, требало би краjем августа или почетком септембра да изађе из штампе. Разговарала: Весна ШУРБАТ Аутори књиге „Историjа Републике Српске“ су декан Факултета политичких наука у Бањалуци Ненад Кецмановић и историчар Чедомир Антић, коjи истиче да jе смисао писања овог дjела, приjе свега, идеjа триjумфа научне истине и да су аутори jасно дали одговор да jе Српска настала као демократско право jедног народа. Антић у интервjуу Срни наглашава да jе потребно да српски народ има и своjу ентитетску историjу, посебну историjу Републике Српске и њене прошлости. „Ако су Словениjа, Хрватска, Македониjа имале

Предсjедник Одбора за подизање споменика Горан Весић Конкурс за споменик „Српском народу и грађанима Србиjе страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе“, коjи би требало да буде постављен на београдском Ушћу, биће поновљен, jер ниjедан од пристиглих радова ниjе задовољио критериjуме за прву награду. Градски менаџер Горан Весић, коjи jе и предсjедник Одбора за подизање споменика, наjавио jе да ће Одбор у наjкраћем могућем року расписати конкурс за додjелу прве награде и у њега укључити детаљниjе критериjуме. „Комплекс ће бити грађен да траjе вековима и да одговора захтjевима и народа и државе, али и струке. Руководећи се тиме донели смо одлуку да не доделимо

Душан Марић Хрватска све чешће приjети да ће блокирати улазак Србиjе у ЕУ, између осталог, и због стања у правосуђу Србиjе. Траже да буде промиjењен закон према коjем jе Тужилаштво за ратне злочине у Београду надлежно да процесуира ратне злочине у бившим jугословенским републикама. Што се тиче блокада приjема Србиjе у ЕУ, тиме би нам учинили услугу. Нити ће Србиjа уласком у ЕУ профитирати, нити jе таj савез дугог виjека. Што се тиче тужилаштва у Београду, оно треба да почне да ради своj посао, да буде укинуто или да му име буде промиjењено у Тужилаштво за прогон Срба. Јер, откад га воде Воjислав Вукчевић и Бруно Векарић, од 64 оптужнице

Чланице Удружења жена жртава рата РС на опоравку у Бањи Лакташи Чланице Удружења жена жртава рата Републике Српске боравиле су у Бањи Лакташи на четвородневном одмору и рехабилитациjи, а средства за ове намjене обезбиjедила jе Влада Републике Српске. „Ова рехабилитациjа вратила им jе вjеру у живот и дала снагу да наставе са борбом за доказивање истине о свом страдању током одбрамбено-отаџбинског рата“, рекла jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић Раjилић. Она jе навела да су у овоj групи биле чланице Удружења коjе су први пут биле на оваквоj рехабилитациjи. „Риjеч jе о стариjим или теже обољелим женама. Важно jе напоменути да су оне преживjеле разне облике тортуре по броjним