Prvostepena presuda Radovanu Karadžiću od 40 godina zatvora naišla je na zapažen publicitet u ruskim političkim krogovima i javnosti. Jednoglasna je ocena da je presuda ispolitizovana, da je neprimerena, zasnovana na improvizacijama i izraženo antisrpska. To nije presuda kojom bi bila zadovoljena pravda, a još manje presuda koja bi vodila pomirenju naroda na prostoru bivše Jugoslavije. Umesto da vodi tom cilju, presuda je ponovo razbuktala strasti i značajno otežala put pomirenja, koji, očigledno, ne odgovara pojedinim centrima moći na Zapadu. Među prvima oglasilo se rusko ministarstvo inostranih poslova koje je ocenilo da je Tribunal za bivšu Jugoslaviju postao mesto za obračune i instrument osvete. Uz to, ignorišu se i rokovi

ALEKSANDAR PAVIĆ Zašto su oni koji bi da od Srba naprave nove naciste pobegli od načela na osnovu kojih je i suđeno nacističkim zločincima Kao što se i moglo očekivati, tzv. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju doneo je drakonsku prvostepenu presudu protiv prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, osudivši ga na 40 godina zatvora, odnosno faktički na doživotnu robiju. Moglo se očekivati zato što je bilo naivno pomisliti da bi ovaj očigledno politički sud dobrovoljno srušio građevinu koju sistematski, pod strogim nadzorom svojih zapadnih gazda, gradi poslednjih 20-tak godina. Građevinu utemeljenu na „neupitnoj“ postavci da su glavni i odgovorni krivci za raspad SFRJ, ratove koji su usledili i žrtve

Dr Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, drakonski je osuđen na procesu koji nema mnogo veze sa suđenjem za ratne zločine. Od suda koji za smrt 30.000 Srba nije osudio niti jednog Bošnjaka ili Hrvata. Od sudija koji su pokazali pristrasnost, nerazmevanje za istinu i bahatost… Osuđen je od ustanove koju su Sjedinjene Države i nekoliko njihovih evropskih saveznika stvorile za Srbe i Hutue. Privremenog suda kome SAD neće da ustupe svedoka, a kamo li da prihvate njegovu ili bilo čiju jurisdikciju.    Karadžić je osuđen za najteže zločine, za genocid, progon… Takvom presudom, posle procesa na kome se pokazalo da su pojedini Srbima pripisani zločini bili inscenirani od strane

Uklanjanje spomen-ploče književniku Vladanu Desnici zadarske su vlasti opravdale činjenicom da ona nije bila postavljena sukladno gradskoj odluci. Istodobno, već godinama im ne smeta obilježje koje je porodica poginulog branitelja ilegalno podigla svom „ustaškom sinu“. Zadarski komunalni redari prošle su nedjelje uklonili spomen-ploču književniku Vladanu Desnici koja se nalazila u centru grada, na Narodnom trgu. Ploča, koja je s četiri vijka bila postavljena na njegovu rodnu kuću, otrgnuta je na zahtjev zadarskog gradonačelnika Božidara Kalmete. Kako je lokalnim medijima objasnila njegova glasnogovornica Marina Pajkin, ploča nije bila postavljena legalno, odnosno sukladno „Odluci o postavljanju i uklanjanju spomenika, spomen-ploča, skulptura i drugih spomen-obilježja“ koja je usvojena u februaru 2009. godine. Ploču je

Nekadašnji agent američke tajne službe CIA Robert Baer tvrdi da su on i grupa američkih agenata s kojima je radio devedesetih godina imali na raspolaganju milione dolara budžeta za razbijanje Jugoslavije. Autor knjige „Tajne Bele kuće“ otkrio je na promociji u Kvebeku, u Kanadi, da su od CIA dobili naglog da šireći mržnju izazovu raspad Jugoslavije.Baer je inače bio jedan od vodećih obaveštajaca CIA polovinom devedesetih.. .- Dobio sam instrukcije da je Slovenija spremna da proglasi nezavisnost. Dat nam je novac, nekoliko miliona dolara, da finansiramo razne nevladine organizacije, opoziciju, ali i političare koji su raspirivali mržnju – posvedočio je Baer koji nije bio ko god u CIA već iskusni

Potpredsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije Miodrag Linta i član tog odbora Nebojša Berić posetili su danas Dragana Vasiljkovića i penzionisanog generala bivše JNA Borislava Đukića Potpredsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije Miodrag Linta i član tog odbora Nebojša Berić posetili su danas jednog od vođa srpskih formacija tokom rata u Hrvatskoj Dragana Vasiljkovića i penzionisanog generala bivše JNA Borislava Đukića koji se nalaze u splitskom zatvoru „Bilice“ zbog optužbi za ratne zločine. „Danas u poseti razgovarali smo sa generalom Đukićem i kapetanom Draganom koji se nalaze u splitskom zatvoru ‘Bilice’“, rekao je Linta agenciji Beta i dodao da je

Radovan Karadžić osuđen je u Haškom tribunalu za genocid u Srebrenici i druge najteže ratne zločine, a odbačena je samo optužba tužilaštva da je genocid nad Bošnjacima izvršio u još sedam opština u BiH. Tako je ovaj 24. mart, sećanje na dan kada je pre 17 godina NATO počeo da bombarduje jednu malu evropsku državu bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, poistovećen sa mestom na kom žale za svakom žrtvom – pod uslovom da nije srpska. Ne može čovek da ne pusti suzu nad zlom sudbinom nevinih srebreničkih dečaka i drugih civilnih žrtava. Najglasniji u osudi tog zločina, međutim, i juče su bili oni koji žrtve dele na dobre i loše

Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, ocijenio je da je presuda bivšem predsjedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću nasilje nad istinom i pravom, a skandaloznom je čini to što je njom istovremeno izrečena presuda i njegovom ocu u procesu u kome nije učestvovao. Mladić je upozorio da je očigledno da se generalu Mladiću „sudi u dva procesa, a dozvoljeno mu je da se brani samo u jednom“. „Na kraju postavlja se pitanje, kako je moguće da se donose odluke i osuđuje i spominje Ratko Mladić kao izvršilac najtežih krivičnih djela, u procesu u kom mu nije pružena prilika da se brani“, upitao je Darko Mladić. On je podsjetio da je general

Sudsko vijeće Haškog tribunala danas će, nakon pet godina suđenja, izreću presudu prvom predsjedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću. U završnoj riječi, u oktobru 2014. godine, tužilaštvo je zatražilo da Karadžić bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i kažnjen doživotnim zatvorom, dok je Karadžić, koji se branio sam, tražio da bude oslobođen krivice. Karadžić je uhapšen u julu 2008. godine, a tereti se za „genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i druge zločine prema nesrpskom stanovništvu“ tokom rata u BiH. Za izricanje predsude Karadžiću vlada veliko interesovanje javnosti. Akreditovano je više od 200 novinara, preko 100 predstavnika akademske zajednice i istraživača, te oko 50 predstavnika diplomatskog kora. Kako je