Radovan Karadžić osuđen je u Haškom tribunalu za genocid u Srebrenici i druge najteže ratne zločine, a odbačena je samo optužba tužilaštva da je genocid nad Bošnjacima izvršio u još sedam opština u BiH. Tako je ovaj 24. mart, sećanje na dan kada je pre 17 godina NATO počeo da bombarduje jednu malu evropsku državu bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, poistovećen sa mestom na kom žale za svakom žrtvom – pod uslovom da nije srpska. Ne može čovek da ne pusti suzu nad zlom sudbinom nevinih srebreničkih dečaka i drugih civilnih žrtava. Najglasniji u osudi tog zločina, međutim, i juče su bili oni koji žrtve dele na dobre i loše

Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, ocijenio je da je presuda bivšem predsjedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću nasilje nad istinom i pravom, a skandaloznom je čini to što je njom istovremeno izrečena presuda i njegovom ocu u procesu u kome nije učestvovao. Mladić je upozorio da je očigledno da se generalu Mladiću “sudi u dva procesa, a dozvoljeno mu je da se brani samo u jednom”. “Na kraju postavlja se pitanje, kako je moguće da se donose odluke i osuđuje i spominje Ratko Mladić kao izvršilac najtežih krivičnih djela, u procesu u kom mu nije pružena prilika da se brani”, upitao je Darko Mladić. On je podsjetio da je general

Sudsko vijeće Haškog tribunala danas će, nakon pet godina suđenja, izreću presudu prvom predsjedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću. U završnoj riječi, u oktobru 2014. godine, tužilaštvo je zatražilo da Karadžić bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i kažnjen doživotnim zatvorom, dok je Karadžić, koji se branio sam, tražio da bude oslobođen krivice. Karadžić je uhapšen u julu 2008. godine, a tereti se za “genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i druge zločine prema nesrpskom stanovništvu” tokom rata u BiH. Za izricanje predsude Karadžiću vlada veliko interesovanje javnosti. Akreditovano je više od 200 novinara, preko 100 predstavnika akademske zajednice i istraživača, te oko 50 predstavnika diplomatskog kora. Kako je

Neoplakani sinovi, nepronađene kosti najmilijih, brojni zločini koje su počinile muslimanske vojne snage predvođene Alijom Izetbegovićem, nisu bili kočnica za bošnjačke političare da ulice, trgove, mostove i javne institucije, skoro bez izuzetka u svim opštinama i gradovima Federacije BiH, nazovu po Aliji Izetbegoviću – tvorcu Islamske deklaracije, u čije ime su džihadisti odsjecali srpske glave i činili zločine tokom odbrambeno- otadžbinskog rata, za koje do danas niko nije odgovarao, ili je bio amnestiran od bilo kakve krivice. Upravo najoštirija osuda došla je iz Izetbegovićevog SDA-a koji je otvaranje studentskog doma u Palama koji nosi naziv po prvom predsjedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, nazvao radikalizmom i frustracijom srpskog naroda. “Dok žrtve

Hrvatski Sabor odlučio je danas većinom glasova poslanika da novi ministar branitelja bude general Tomo Medved, ratni komandant „Tigrova”, pošto je prehodno Milijan Brkić odustao od kandidature. Za Medveda je glasalo 88 poslanika, 30 ih je bilo protiv, a 15 suzdržano. Medved stupa na dužnost posle više od mesec i po koliko je ministarska pozicija bila upražnjena. Prethodni ministar u vladi desnog centra Mijo Crnoja ostavku na ministarsku funkciju podneo je samo šest dana pošto je izabran i time postao ministar s najkraćim stažem u istoriji Hrvatske. Razlog za to bilo je otkriće medija da je Crnoja prijavio lažnu adresu stanovanja i godinama izbegao plaćanje poreza Gradu Zagrebu. Mediji su pisali

Milanu Martiću u Estoniji kao u gulagu. Đurić i Pavković „zadovoljni“. Probleme u zatvoru imali i Biljana Plavšić i general Radislav Krstić. ZBOG upale nerva u ramenu, Milan Martić ne može da mrdne ruku. To zatvorskim službenicima ne može da objasni, pa ga oni strpaju u samicu po kazni, jer nije obrisao hodnik. Ovo je samo jedan od primera kakvu torturu Martić trpi u zatvoru u Estoniji, gde izdržava kaznu od 35 godina robije, na koju ga je osudio Haški tribunal. Martićev advokat Predrag Milovančević kaže da bivši predsednik Republike Srpske Krajine u estonskom zatvoru jedino još što nije nosio „one metalne kugle vezane lancima za noge“. – Kada je