Након приказивања у Босни и Херцеговини, Србији и Македонији, документарни филм “Дјеца” Дениса Бојића, рађен у продукцији РТРС-а приказан је у Аустрији. Након Линца, синоћ је одржана пројекција у Бечу. И овај пут филм “Дјеца”, који подсјећа на трагедију српског народа и који упозорава на страхоте протеклог рата, публику је оставио без коментара и навео на размишљање.   Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Филм „Дјеца“ приказан у Линцу Филм „Дјеца“ добитник специјалног признања на фестивалу у …  

У Вишеграду ће бити обиљежен Дан руских добровољаца који је уврштен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске у знак сјећања на руске борце страдале у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Након парастоса у Храму Пресвете Богородице на Мегдану биће одржан помен погинулим руским добровољцима и борцима Војске Републике Српске испред Централног споменика руским добровољцима на војником гробљу Мегдан. Након тога, планирана је посјета Спомен-соби у згради Борачке организације Вишеград и полагање вијенаца и цвијећа на Централни споменик у Вишеграду, саопштено је из Борачке организације Српске. Дан руских добровољаца се обиљежава 12. априла, на дан када су 1993. године код Вишеграда погинула три руска добровољца – Константин Богословски, Владимир Сафонов и Дмитриј

Након приказивања у републици Српској, Србији и Македонији, документарни филм “Дјеца” Дениса Бојића, рађен у продукцији РТРС-а приказан је и у Аустрији. Прва пројекција одржана је у Линцу, док је пројекција у Бечу најављена за уторак, 12. април. Пројекције филма у Аустрији, којима ће присуствовати српска дијаспора, али и бројне високе званице, подржала је Регионална канцеларија Републике Српске у овој земљи. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Филм „Дјеца“ добитник специјалног признања на фестивалу у … Премијера без аплауза – О филму „Дјеца“ Дениса Бојића Репортажа са премијере филма „Дјеца“ у Београду | Јадовно 1941.  

Некадашњи генерал Војске Републике Српске, Новак Ђукић који је због догађаја у Тузли 1995. године пред Судом БиХ осуђен на 20 година, најавио је кривичне пријаве против судског вештака из Сарајева Берка Зечевића на основу чије експертизе је и донета та пресуда и Н. Н. особе за коју је уверен да “стоји иза свега”. Вишу суд у Београду у петак, 15. априла, требало би да одлучи хоће ли босанску пресуду ратификовати или не, а генерал Ђукић за “Вести” каже да ће без обзира на исход тог поступка тражити правду и кроз ове кривичне пријаве. Нека се Србија угледа на Босну Крстан Симић истиче да босанска пресуда против генерал Ђукића садржи

Породице погинулих и Центар за истраживање рата Републике Српске не признају информацију о несталима: Није тачно да је Институт до сада верификовао 20.000 случајева – тврди Недељко Митровић БАЊАЛУКА – Породице погинулих из Српске и Републички центар за истраживање рата не прихватају информацију Министарства за људска права и избегле БиХ да је до сада Институт за нестале особе БиХ верификовао податке о 20.000 несталих, јер још није успостављена централна база података о свим несталим у земљи! У Српској сумњају у ову верификацију, јер имају информације да је спроведена без података о јединственом матичном броју несталих, статусу нестале особе, односно да ли је у питању војник или цивил и тачне околности

Капетану Драгану ипак ће судити у Сплиту. Одбијен је, наиме, захтјев за делегацијом суда којег је затражила адвокат Драгана Васиљковића, и то дан прије сједнице судског вијећа сплитског Жупанијског суда које је требало одлучити о основаности оптужнице. Захтјев је оправдан лакшим доласком свједока будући да Васиљковића терете да је починио и ратни злочин на подручју Глине па је обрана сматрала да ће лакше доћи до суда у Ријеци или Загребу, него Сплиту. Васиљковић је већ раније тражио изузеће свих судија сплитског суда, али је одбијен. Сматрао је да неће имати праведно суђење јер су сплитске судије с подручја које је обухваћено оптужницом. Већ је затражио и обуставу поступка који му

У Бањалуци ће бити одржана премијера документарног филма “Споменко на вјечној стражи”, који је посвећен најмлађем погинулим борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу. Споменко Гостић, петнаестогодишњак који је одбио понуду да се склони од ратних страхота и који је раме уз раме са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Циљ документарног филма “Споменко на вјечној стражи”, је да се лик најмлађег погинулог борца Војске Републике Српске и оно што је учинио за српски народ и отаџбину сачува од заборава. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Споменко Гостић не смије бити

Покојни Хелмут Кол изјавио је да Срби могу да се „подаве у сопственом смраду“, док је Тони Блер сматрао како „рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“. Када бисмо примењивали методологију Хашког трибунала и широко тумачење принципа командне одговорности, уз повезивање ових и оваквих изјава са бомбардовањем осиромашеним уранијумом, повећавањем броја канцерогених обољења у Србији, и уз два-три сведока која би могла још и да додају шта су дотични говорили на затвореним састанцима, за које злодело и на колико година би били осуђени људи попут Кола и Блера? Просто је невероватно да се у једном међународном суду изричу

Међународни кривични суд за бившу Југославију, који има веома селективан манир изрицања пресуда од свог оснивања – затварање свих политичких и војних руководилаца Срба и, супротно, ослобађање готово свих босанско-муслиманских и хрватских лидера МЕЂУНАРОДНИ кривични суд за бившу Југославију, који има веома селективан манир изрицања пресуда од свог оснивања – затварање свих политичких и војних руководилаца Срба и, супротно, ослобађање готово свих босанско-муслиманских и хрватских лидера -делује као институција чији веома пристрасан рад, често, њеном политичком оријентацијом, нема никакве везе са правдом достојном тог имена, објективном и непристрасном. Далеко од тога да желим да умањим злочине за које су били криви Срби између 1992. и 1995. Неутралног посматрача, међутим, зачуђује