Споменик Милану Тепићу који су подигли Срби и споменик Мири Барешићу који су подгили Хрвати, били су тема у немачким медијима, пише Дојче веле. Франкфуртер Алгемајне цајтунг је у чланку питао “Коме одавати почаст, ратним херојима или њиховим жртвама?“. „Један споменик који је крајем септембра подигнут у Београду, изазвао жестоке иритације између Срба и Хрвата. Ради се о бронзаној скулптури која у природној величини приказује, по српском виђењу, сасвим посебног хероја рата у Југославији: реч је о Милану Тепићу, мајору Југословенске народне армије, којом су доминирали Срби, који се крајем септембра 1991. дигао у ваздух заједно са складиштем муниције у једној касарни у близини севернохрватског града Бјеловара. Приликом изазивања те експлозије

Хашки трибунал је политички суд који је основан прије свега да суди Србима и на тај начин оправда велику лаж западних сила да су Срби главни кривци за оружане сукобе на простору бивше Југославије и да су починили највеће злочине, оцијенио је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. „Западне силе и Хашки трибунал 27 година игноришу истину да су главни кривци за ратове деведесетих година прошлог вијека режим Фрање Туђмана чији је циљ био стварање етнички чисте хрватске државе, режим Алије Изетбеговића чији је циљ био стварање унитарне исламске БиХ и албански сепаратистички покрет чији је циљ био стварање лажне државе Косово без Срба“, поручио је Линта у саопштењу

Представници Удружења жена жртава рата Републике Српске састаће се данас у Београду са републичким јавним тужиоцем Загорком Доловац и главним тужиоцем Србије за ратне злочине Снежаном Станојковић од којих ће тражити савјет и помоћ у процесуирању ратних злочина над Србима у БиХ. „Србија је један од гараната Дејтонског мировног споразума, због чега ће Удружење тражити од Србије савјет и помоћ у процесуирању злочина почињених над Србима у БиХ“, рекла је Срни предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић. Она каже да ће на састанку изразити незадовољство вишегодишњим нерадом Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању ратних злочина над Србима. „Тражићемо помоћ од Србије како да се до правде

У Београду по 12. пут одржано вече Новљана Београд – По 12. пут у Београду је одржано “Вече Новљана”. Реч је о људима пореклом из Новог Града и члановима њихових фамилија које окупља удружење “Каструм новум”. Они су ово вече посветили једном од оснивача удружења, генералу Бориславу Ђукићу, који се налази у сплитском затвору. Писмо подршке, у којем се изражава нада да ће доказати своју невиност и догодине опет бити са својим Новљанима, потписали су сви присутни, међу којима је била и генералова супруга Радмила, као и делегација општине Нови Град на челу са начелником Мирославом Дрљачом. Српски генерал у пензији Борислав Ђукић (67) ухапшен је у јулу 2015. на

Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници хрватске ТО и полициjе почели су спроводити наредбу о Евакуациjи свих 2 120 мjештана из 26 села са искључиво или претежно искључиво српским становништвом, смjештених у Пожешкоj котлини, подно Папука и Псуња, коjу jе донио Кризни штаб општине Славонска Пожега. У чишћењу села коjа су одбила да се „евакуишу“ убиjено jе 71 лице српске националности међу коjима 33 жене. Минирано  и запаљено jе 616 стамбених и 590 господарских обjеката, док су без кућа остала 1 492 лица.   Везане виjести: Саопштење поводом годишњице евакуациjе Срба из 26 села пожешке котлине 29. октобра 1991. године

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић очекује да ће бити испоштовани данас усвојени закључци Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ БиХ, истичући да је потребно на дисциплинским поступцима доказати кривицу појединих судија и тужилаца за дискриминаторски однос према Србима. „Очекујем да ће након првог корака – усвајања закључака, процедура да се доведе до краја и докаже оно што је наведено у информацији Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица“, рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је рекла да је са правим доказима потребно да се иде на дисциплински поступак и докаже кривица појединих судија и тужилаца за дискриминаторски однос према Србима. „Удружења српских

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић сматра да је из данас усвојених закључака Високог судског и тужилачког савјета /ВСTС/ БиХ видљиво да је Републички центар отворио „Пандорину кутију“ о раду правосуђа БиХ.  „Републички центар је на најбољи могући начин – аргументима, чињеницама и доказима показао како ради правосуђе у БиХ“, рекао је Срни Којић, коментаришући закључке које је усвојио ВСТС БиХ поводом информације коју му је доставио Центар за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске. Којић је рекао да су усвојени закључци само први корак ВСТС-а БиХ, истичући да очекује да се ови закључци реализују. Он је

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас у Бањалуци са предсједницом Удружења жена жртава рата Републике Српске Божицом Живковић Рајилић. Рајилићева је упознала предсједника Српске са активностима Удружења и иницијативи за доношење закона о заштити жртава ратне тортуре. Предсједник Српске је изразио пуну подршку доношењу овог закона, те нагласио да ће институције Републике Српске и убудуће наставити да пружају институционалну подршку овом удружењу. Рајилићева је Додику уручила плакету као знак захвалности и подршке. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Рајилић: Потребан исти однос према свим жртвама рата … Рајилић: Тужићемо злочинце који су нас злостављали | Јадовно … Рајилић: У Посавини било заточено више од 360 Српкиња …

Ветерани који су веровали својој земљи предуго су таворили у мемли периферијских борачких канцеларија, славећи своје годишњице у кафанама и салама за парастосе. Била је то освета дезертера и идеолога новог поретка Када је потписано примирје у Првом балканском рату, децембра 1912. године, Краљевина Србија за свега неколико недеља исковала је споменице, доделила инвалиднине, и уписала ратни стаж за око 400.000 бораца који су тиме постали „стари ратници“. Данашњој Србији требало је скоро две деценије да јавно ода признање свима који су се борили под њеном заставом. Познато је и због чега. Лакше је било јавно стидети се деведесетих и огрешити се о бивше војнике, него рећи истину и замерити