У Тужилаштву БиХ тврде да у предметима ратних злочина поступаjу хитно, иако већ седму годину траjе оцjена навода у предмету против високог функционера СДА Шемсудина Мехмедовића због злочина против човjечности на подручjу Тешња. „Поступаjућем тужиоцу дато jе упутство да оваj предмет приоритетно узме у рад циjенећи функциjу приjављене особе, а с циљем доношење тужилачке одлуке“, рекла jе Срни портпарол Тужилаштва БиХ Селма Хећимовић. Окружно тужилаштво Добоj 5. августа 2005. године уступило jе Тужилаштву БиХ извjештаj Центра jавне безбjедности Добоj против посланика СДА у Представничком дому парламента БиХ Шемсудина Мехмедовића због злочина против човjечности у вриjеме док jе био начелник Станице jавне безбjедности у Тешњу. У Тужилаштву БиХ Срни ниjе одговорено ко jе поступаjући тужилац коjи

Амбасадор САД за питања ратних злочина Стивен Рап изјавио је да је свјестан да у БиХ постоје случајеви да су Срби били жртве ратних злочина које су починили припадници других етничких група, наглашавајући да се залаже да ти предмети буду процесуирани. „Ти случајеви морају бити процесуирани и то је веома важан дио плана рада Суда БиХ. Тражимо да се сви третирају са респектом и поштовањем и да буду истражени сви злочини, без обзира на етничку припадност жртава и починилаца“, рекао је Рап новинарима у Сарајеву. Коментаришући незадовољство удружења српских жртава протеклог рата радом правосудних институција у БиХ, Рап је позвао представнике породица свих жртава да сарађују са тужилаштвима јер то

На подручjу општине Фоча изграђена су четири спомен-обиљежjа воjницима и цивилима погинулим у одбрамбено-отаџбинског рату – jедан у граду и три у сеоским подручjима до коjих воде, углавном, макадамски путеви, па jе до ових споменика зими тешко доћи. Један од њих jе у селу Јошаница, гдjе jе приjе 20 година на Никољдан почињен злочин над 56 српских цивила. Мjештанин Боривоjе Вилотић каже да, осим живих свjедока, о злочину чиjи починиоци jош нису кажњени, свjедочи и спомен-обиљежjе до коjег jе зими немогуће доћи без теренских возила. „Покренута jе инициjатива и имамо обећање да ће пут бити асфалтиран, али не знамо докле jе посао стигао“, каже Вилотић. Он jе додао да jе Борачка организациjа упутила на двиjе адресе приjедлоге за

Свjедоци одбране Бесима Мудеризовића и Рамиза Авдовића коjи су оптужени за ратни злочин над српским цивилима у сараjевском логору „Виктор Бубањ“ негирали су твдрње Агенциjе за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ да су их оптужени контактирали како би утицали на могуће свjедоке. Након оваквог свjедочења Сонибоjа Шкиљевића и Жељка Кљаjића бранилац оптуженог Авдовића Мирза Ковач затражио jе да оптужени буду пуштени из притвора. Мудеризовић и Авдовић су од краjа jуна до краjа новембра 1992. године, као свjесни учесници удруженог злочиначког подухвата, учествовали у успостављању и одржавању система злостављања цивила српске националности у касарни „Виктор Бубањ“. Иста оптужница терети и Илиуана-Николаеа Винтилу, коjи jе рођен у Румуниjи, а био jе кувар

Некадашњи предсjедник Републике Српске Радован Караџић поднио jе захтjев за издавање обавезуjућег налога хрватском генералу Владимиру Загорцу да би дао интервjу његовом главном правном савjетнику Питеру Робинсону, обjављено jе данас у Хашком трибуналу. „Генерал Загорец био jе замjеник министра одбране Хрватске од 1993. до 2000. године и био jе задужен за набавку оружjа за Хрватску. Он jе био директно укључен у организовање доставе оружjа у Хрватску за потребе Армиjе БиХ 1994. и 1995. године“, наводи се у поднеску. Караџић у поднеску истиче да jе, према извjештаjима америчких обавjештаjних агенциjа, краjем априла 1994. године амерички амбасадор у Хрватскоj Питер Галбраjт, дjелуjући по налогу тадашњег америчког предсjедника Била Клинтона, дао „зелено свjетло“

Ветерани служби безбjедности Републике Српске и припадници Центра jавне безбjедности Источно Сараjево, заjедно са борцима Воjске Републике Српске и представницима Града и општина Источног Сараjева данас ће обиљежити 18. годишњицу погибиjе првог начелника Центра служби безбjедности Сараjевско-романиjско-бирчанске региjе Зорана Цвиjетића. Почаст ће бити одата у 11.00 часова на Спомен-обиљежjу у Лукавици код Електротехничког факултета, на мjесту Цвиjетићеве погибиjе гдjе ће бити прислужене свиjеће и положено цвиjеће, саопштено jе из Удружења ветерана служби безбjедности Републике Српске. Ово удружење позива ветеране, борце, патриоте и грађане Источног Сараjева да се данас сви заjедно присjете и одаjу помен хероjу и саборцу Зорану Цвиjетићу коjи jе у темеље Српске уградио своj млади живот. Зоран Цвиjетић

Јевреjска организациjа Маргелов институт из Загреба, коjа се бори против антисемитизма и расизма, одбацуjе у потпуности пресуду Прекршаjног суда у Книну и сматра се дубоко оштећеном када се усташка иконографиjа умотана у сувенире, те званични усташки поздрав „За дом спремни“, према одлуци тог суда, проглашава старим „повиjесним“ хрватским поздравом. „Такво образложење суда, коjим jе предсjедавала судиjа Катарина Першен, историjски jе фалсификат и неистина коjом се дубоко вриjеђаjу осjећаjи грађана Републике Хрватске и супротна jе уставним антифашистичким вриjедностима, те jе самим тим неважећа, jер jе противна Уставу Хрватске, коjи се jасно одриче усташке НДХ“, изjавио jе Срни Ален Будаj, директор Маргеловог института. Будаj каже да би судиjа Катарина Першен, коjа jе

Пресуда суда у Книну у случаjу продаjе маjица и сувенира са усташким слоганом „За дом спремни“ jош jедан jе доказ да у Хрватскоj функционише етнички мотивисано судство коjе има за циљ да допринесе цементирању етничког чишћења Срба, оциjенио jе у изjави Срни предсjедник Коалициjе удружења избjеглица из Хрватске Миодраг Линта. Он jе истакао да хрватско правосуђе ниjе спремно да санкционише броjне примjере говора мржње у Хрватскоj. „Један од основних проблема Хрватске jе и даље усташтво и неспремност правосуђа и других надлежних органа да се са тим суоче и санкционишу низ примjера говора мржње и афирмациjе усташтва и његових симбола“, рекао jе Линта. Суд за прекршаjе у Книну одбацио jе недавно

Апелациони суд укинуо пресуду коjом су четворица оптужених у предмету „Голубњача“ за убиство породице Ракић у Личком Осику 1991. били осуђени на по 12 година. Тако ће на оптуженичку клупу поново сести Чедо Будисављевић, Мирко Малиновић, Милан Богуновић и Богдан Груjичић, коjима jе одлуком Апелационог суда притвор продужен до даљег, обjављено jе на саjту тог суда. „По налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд jе учинио битну повреду одредаба кривичног поступка коjа води обавезном укидању првостепене пресуде“, наводи се у образложењу. Тужилаштво за ратне злочине терети оптужене да су, као припадници МУП-а САО Краjине и Териториjалне одбране Теслинград убили петочалну породицу Ракић због сумње да поседуjу радио станицу и да

Министар правде Републике Српске /РС/ Џерард Селман очекуjе да неће доћи до обустављања истраге против Еjупа Ганића, Стjепана Кљуjића и Јована Дивjака за злочин у Добровољачкоj улици у Сараjеву и истиче да, уколико би дошло до тога, нема могућности да се интервенише у оквиру РС. Селман jе рекао да би, уколико наjаве о обустављању истраге буду тачне, то представљало скандал за правосуђе БиХ, jер Тужилаштво доводи у питање функционисање и осталих правосудних институциjа на нивоу БиХ. Он jе додао да истрага, без обзира што jе тужилац Џуд Романи може обуставити, у сваком моменту може поново бити покренута уколико се дође до нових чињеница и доказа. „За Тужилаштво БиХ био би

Тужилаштво БиХ има довољно чињеница да процесуира ратно политичко и воjно руководство тзв. Републике БиХ за ратне злочине, али уколико то не буде учињено на нивоу државе, биће урађено пред институциjама ентитета – рекао jе Срни Шеф Клуба српских делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац Кошарац каже да би Тужилаштво БиХ у случаjу „Добровољачка улица“ могло поновити идентичан сценариj као и у предмету „Тузланска колона“, али да Република Српска неће одустати од процесуирања одговорних за ратне злочине у БиХ. „Имамо довољно аргумената. Сви они коjи су чинили ратне злочине у БиХ биће процесуирани пред институциjама ентитета, ако то не буде случаj на нивоу државе БиХ“ – нагласио

У Тужилаштву БиХ у току 2012. године може се очекивати процесуирање одговорних за ратне злочине над Србима у бугоjанском селу Чипуљићи, за шта постоjи од раниjе приjава МУП-а Републике Српске, сазнаjе сараjевско „Ослобођење“. Лист наводи да jе могуће подизање оптужница против Џевада Млаће и Селме Цикотића, чланова ратног предсjедништва Бугоjно, за злочине над Хрватима 1993. године и одговорних за злочине над Србима у селу Чипуљићи 1992. године. Када у правоснажноj пресуди Суда БиХ у бугоjанском случаjу, коjа се очекуjе послиjе божићних и новогодишњих празника, Млаћо и Цикотић буду именовани као учесници удруженог злочиначког подухвата, биће испуњен и посљедњи предуслов за подизање оптужнице против њих двоjице, наводи „Ослобођење“. Тужилаштво БиХ раниjе

Хрватска министарка спољних послова Весна Пусић само неколико дана после наjаве да ће та земља повући тужбе за геноцид против Србиjе променила мишљење. Пусићка jе поновила да повлачење тужбе против Србиjе зависи од неколико важних услова и да се то неће догодити тако брзо. „Биће доста противљења с обе стране да се спорна питања реше. Одржавање сукоба ниског интензитета не користи грађанима, али зато користи политичким изборима“, оценила jе министарка Пусић. У Министарству спољних и европских послова Хрватске су потврдили Пусићкин став да за сада нема ништа од повлачења тужбе против Србиjе. „Министарка jе дала врло jасну политичку оцену, што значи да у овом тренутку нема говора о повлачењу тужбе“,

Суд БиХ потврдио jе оптужницу против браће Шабана и Елвира Ђелилбашића за ратни злочин против српских цивила у Турбету код Травника. Они су оптужени да су као припадници Трећег батаљона 312. моторизоване бригаде Армиjе БиХ, тзв. „Турбетанског одреда“, краjем 1992. године убили два цивила српске националности у мjесту Турбе. Браћу Ђелилбашић ухапсили су припадници Агенциjе за истраге и заштиту БиХ на подручjу Травника 18. новембра, по налогу Тужилаштва БиХ. Извор:  

У пoтпунo дoвршeнoj и лиjeпo oпрeмљeнoj кући Kуљaнин, прaвник-криминaлист умирoвљeн пoчeткoм рaтa, ниje имao прeбивaлиштe, пa нe мoжe дoбити oбнoву. Иaкo су oсумњичeни зa минирaњe њeгoвe и oстaлих кућa нa тoм пoдручjу дaвнo признaли свoje нeдjeлo, Вojнo je тужилaштвo oдбaцилo пoлициjску приjaву Mилoсaв Kуљaнин (1945) у Зaгрeб дoлaзи 1965. из хeрцeгoвaчкoгa сeлa Брaдинa, Oпћинa Koњиц, и зaпoшљaвa сe кao милицajaц. Нaкoн зaвршeнe Вишe шкoлe зa унутрaшњe пoслoвe пoстaje прaвник-криминaлист и нa тoм мjeсту рaди oд 1980. дo 1991, кaдa je, сa 46 гoдинa, умирoвљeн. У њeгoв зaгрeбaчки стaн усeлит ћe сe тe гoдинe jeдaн пoлицajaц, супругa ћe му oстaти у Зaгрeбу, a oн ћe, дa сaчувa живoт, илeгaлнo пoбjeћи у