БЕОГРАД, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршава 21 година од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару, у Хрватскоj, када jе хрватска воjска, након што су им се предали припадници ЈНА, стриjељала команданта касарне и двоjицу његових помоћника, а четири дана касниjе jош шесторицу припадника ЈНА.За оваj злочин нема осуђуjућих пресуда, а истрага jе jош у току. “Троjицу разоружаних официра хицима у главу из пиштоља убио jе предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада ниjе отворило истрагу против њега, иако jе породица jедног од убиjених официра то затражила jош у jулу 1998. године”, саопштено jе из Информационо-документационог центра “Веритас”. Суд у Бjеловару jе 2006. године покренуо

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Предсjедник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић потврдио jе Срни да су судови у Федерациjи БиХ већ дониjели неколико пресуда у корист српских логораша коjи су боравили у логорима коjе jе регистровао Међународни комитет Црвеног крста /МКЦК/.   Дукић jе подсjетио да jе Савез логораша раниjе поднио тужбу против Федерациjе БиХ за 536 логора у Федерациjи БиХ кроз коjе jе у рату прошло око 50.000 Срба, од чега их jе било само 126 у тзв. мултиетничком Сараjеву. Коментаришући пресуде према коjима би Влада Републике Српске требало да исплати одштету за становнике Сараjева коjи су током рата изгубили наjближе чланове породице, Дукић jе рекао да су такве пресуде

Стравични  детаљи мучења затвореника у Керестинцу деведесетих година прошлог века могли су се у понедељак уjутро чути на суђењу бившем заповеднику тог затвора Стjепану Кларићу и четворици чувара. Жртве мучења, жене коjе су биле заточене у Керестинцу, казале су да су их чувари стално силовали, тукли и злостављали. Сишчанка Раjка Маjкић доведена jе у Керестинец заjедно са супругом и потврдила jе на суду да jе двадесетак пута била силована. Све jе наређивао човек кога су звали Доктор, иако са медицином ниjе имао везе. Реч jе о ниском човеку са наочарима, коjи jе био у воjноj униформи и давао наређења о мучењу затвореника. Све се одвиjало у црноj соби, где су

БИЈЕЉИНА, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На централном споменику у Хасама, код Биjељине, данас jе служен парастос за 19 бораца и цивила погинулих у одбрамбено–отаџбинском рату.   Паљењем свиjећа и полагањем виjенаца, представници политичког живота Биjељине, чланови породица погинулих, родбина и саборци, одали су почаст за 15 палих бораца и четири цивилне жртве отаџбинског рата, чиjа су имена уклесана на спомен-обиљежjу. Предсjедник Мjесне Борачке организациjе Хасе Ђорђо Стевановић рекао jе Срни да jе споменик палим борцима и жртвама рата постављен 2010. године и да се сваке године, 22. септембра, одаjе помен овим борцима. “На таj начин желимо да се одужимо борцима коjи су животе дали за домовину и да поручимо да их не смиjемо никада заборавити”, рекао jе Стевановић.

ОСИЈЕК,/СРНА/ – Вjера Солар, маjка Љубице Солар коjу jе 1991. године убио хрватски полицаjац, посвjедочила jе на jучерашњем суђењу за ратни злочин над српским цивилима у Сиску да jе тадашњи замjеник начелника полициjске управе Владимир Миланковић показивао фотографиjе њене мртве кћерке, али ништа ниjе рекао о убиству. Миланковићу, коjи jе и бивши шеф Специjалне полициjе у Сиску, и командиру полициjске jединице “Вукови” Драги Бошњаку суди се пред Жупаниjским судом у Осиjеку због хапшења и убиства српских цивила 1991. и 1992. године. “Био jе бахат. Они су тада ведрили и облачили. Донио ми jе слике моjе мртве кћери, а jа сам била психички дотучена да их нисам могла ни погледати. По

На мjесном гробљу у Кукавицама код Котор-Вароша jуче jе служен парастос за 16 Срба из Сердара, коjе су 17. септембра 1992. године убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. Наjмлађа жртва злочина у Сердарима имала jе четири године, а наjстариjа 60 година. Предсjедник которварошке Борачке организациjе Госто Tривуновић изjавио jе да jе злочин у Сердарима jедан од наjсвирепиjих у претходном рату. “За злочин у Сердарима оптужнице су подигнуте тек недавно, и то само против четири особе, без обзира што се знаjу имена свих извршилаца и налогодаваца тог злочина”, рекао jе Tривуновић. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убиjени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко

Широм Републике Српске jуче и данас  на нивоу локалних заjедница обиљежава са дан  сjећања на погинуле и нестале у Одбрамбено-отаџбинском рату. Централани догађаjи комеморациjе у организациjи Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске наjваљени су за данас у Бањоj Луци.    Организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила општине Приjедор обиљежила jе Дан погинулих и несталих у одбрамбено-отаџбинском рату.Предсjедник ове организациjе Здравка Карлица рекла jе да су ове године код централног спомен-обиљежjа у Приjедору “За крст часни” упаљене свиjеће у облику броjа 20 и у боjама српске заставе. “Прошло jе 20 година од почетка рата, а 16 година обиљежавамо оваj датум у свим општинама Републике Српске”, рекла

Републичка организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске 15.09.2012. године у Бања Луци,  организуjе обиљежавање  Дана погинулих-убиjених и несталих бораца и цивила РС, по сљедећем програму:         09:30 Парастос погинулим – убиjеним борцима и цивилима и помен несталим у Одбрамбено-отаџбинском рату – Црква „Свете Троjице“   10:15 Полагање цвиjећа на споменику погинулим борцима – гробље „Свети Пантелиjа“   11:00 Полагање цвиjећа на Спомен-костурници и споменику  „12 беба“ – Ново гробље   12:30 Уручивање постхумних одликовања – Палата предсjедника Републике Српске   13:30 Јавна трибина на тему „Процес тражења несталих-реформа Института за нестала лица БиХ и процесуирање ратних злочина-структурални диjалог“  – мала сала Банског двора   15:00 Паљење свиjећа  – Храм „Христа Спаситеља“     Извор: ПОГИНУЛИИНЕСТАЛИ.ОРГ

Први полицаjац Хрватске деведесетих година, Јосип Манолић, потврдио jе на суду у Загребу да jе деведесетих година хрватски државни врх, укључуjући Фрању Туђмана, знао за убиства Срба. Манолић jе потврдио да jе Туђман био информисан о свему, и о томе ко jе убио породицу Зец у Загребу. Након убиства породице Зец, jедног од наjбруталниjих злочина на почетку рата у Хрватскоj, Мерчеп jе, по Манолићевим речима, казао Туђману ко jе то учинио, а за награду jе добио именовање као посланик у Сабору, пише “Блиц”. Манолић jе до детаља описао и однос Мерчепа и Туђмана, али и то да Мерчеп ниjе имао директну наредбу од државног врха за оно што jе чинио. Мерчепови људи нису ни припадали

Загреб – Члан бивше хрватске владе националног јединства Живко Јузбашић рекао је на суду да је Томислав Мерчеп наређивао припадницима своје јединице ликвидације цивила. “Јединица Томислава Мерчепа била је ескадрон смрти”, рекао је Јузбашић у наставку суђења Томиславу Мерчепу за ратни злчина над српским цивилима на подручју Загреба, Пакраца и Кутине крајем 1991. Он је Мерчепа назвао “алфом и омегом”, особом која је као непосредни старешина издавала директна наређења припадницима своје паравојне формације. Томиславу Мерчепу суди се на Жупанијском суду у Загребу да је као командант резервне јединице МУП-а одговоран за ратни злочин над српским цивилима на подручју Загреба, Пакраца и Кутине, крајем 1991. Оптужница га терети за убиство 43

Врховни суд Хрвтаске бившег полициjског специjалца Михаjла Храстова, оптуженог за убиство резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу 1991. осудио на само четири године затвора!  Храстов се ниjе поjавиона изрицању пресуде, а уместо њега у судницу су дошла три адвоката. Ово jе шеста по реду пресуда Храстову изречена за више од 20 година колико траjе процес против њега. Три пута jе ослобођен и два пута осуђен. Храстов jе у децембру 2010. пуштен из затвора у Лепоглави. -Ниjе случаjно да jе Врховни суд ову пресуду донео недељу дана уочи годишњице овог монструозног злочина коjи се десио 21. септембра 1991. Мени jе, међутим, нешто друго фасцинантниjе. Према закону, за ратни злочин jе наjмања прописана казна

  У првоj борби Срби су ми спасили живот 28. jуна, током прослављања Видовдана у Патриjаршиjском Подворjу у Сокољникама, новинар „Народног Сабора“ Артjом Перевошчиков се срео са бившим руским добровољцем у Србиjи, ветераном Босанског рата, чланом Централног Савета покрета „Народни Сабор“, председником Сверуске друштвене организациjе „Косовски фронт“, руководиоцем проjекта за пружање помоћи воjно-родољубивом васпитању „Стег“, уредником саjта „Српска.Ру“ Александром Александровичем Кравченком. А.П.: Александре Александровичу, данас jе Видовдан, српски народни празник. Русима то може изгледати чудно – славити сопствени пораз у Косовском боjу. Како се таj феномен може обjаснити? А.К.: Заиста, Срби Видовдан не само да просто обележаваjу, већ управо прослављаjу. Ту имамо два аспекта. Први jе богословски, православни. Уистину, то

Биjељини обиљежено 20 година од хероjског пробоjа из потпуног неприjатељског окружења у коме се налазило око 7 000 житеља овог подручjа.     Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Василиjе jе у обраћању након парастоса позвао српске житеље протjеране из Смолуће, Потпећи и Тиње да помогну ожалошћеним родитељима и дjеци погинулих да буду jединствени и сачуваjу своjа имања, гробља и традициjу постоjбине коjа jе након рата припала Федерациjи БиХ. „Уjедините се и вапите у Федерациjи и у БиХ, све до Стразбура, тражите да вам обнове куће ваше, као што обнављаjу другим народима. Једино се Србима у БиХ не обнавља и не враћа оно што jе њихово било“, рекао jе владика Василиjе. Предсjедник

Биjељина – Воjска Републике Српске, у садеjству са jединицама Министарства унутрашњих послова РС и борцима Тиње, Смолуће и Потпећи, пробоjем неприjатељског обруча пре 20 година ослободила jе око 7.000 становника ових подручjа, рекао jе председник Борачке организациjе Биjељина Зоран Миљановић. Он jе на конференциjи за новинаре у Биjељини рекао да jе ослобађање било jедна од наjхуманиjих акциjа, jер jе становништво месецима било у опсади и одолевало сталним нападима муслиманско–хрватских паравоjних формациjа. „Битком на чиjем челу jе била Српска гарда, коjу су водили Бранко Пантелић-Пантер и Љубиша Савић-Маузер ушло се у око 10 километара неприjатељске териториjе, одблокирана су три села и спашено становништво“, подсетио jе Миљановић. Председник Управног одбора Удружења грађана

Деветеро, а можда и више становника опћине Бариловић недалеко Дуге Ресе, коjи су остали за вриjеме “Олуjе” у своjим домовима, у селима Доњи Скрад, Мали и Велики Козинац те у Косиjерском Селу, у њима су били убиjени. Премда све надлежне државне институциjе знаjу за те случаjеве, досад ништа ниjе учињено – жртве нису ексхумиране, идентифициране и достоjно сахрањене, нити су починитељи идентифицирани, ухапшени и санкционирани. Колико jе познато, то jе подручjе било зона одговорности jедне дугорешке jединице ХВ-а, па би се, уз мало добре воље, таj злочин врло лако могао риjешити. На 373. страници књиге “Основни извjештаj о кршењу људских права у Републици Хрватскоj у 1996. години”, што jу jе 1997. издао Хрватски хелсиншки одбор