Већ дуже време се на рачун Републике Српске чуjу оптужбе да jе она „геноцидна творевина“. Те оптужбе долазе како од поjединаца и група унутар федерациjе Босне и Херцеговине (првенствено бошњачких), тако и неких унутар Србиjе [1]. Оне се углавном тичу тврдњи да jе РС настала на „сребреничком геноциду“, као и да jе резултат грађанског рата, етничког чишћења и „великосрпске агресиjе“. Наравно, онда би могло да се постави питање како су настале савремена република Хрватска, па и модерна држава Турска, коjу бошњачка страна узима као свог заштитника. Такође треба узети у обзир чињеницу, да за разлику од наброjаних ентитета, РС ниjе независна држава, већ се води као саставни део БиХ. Тако

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – Бивши командант одбране Пакраца Драгутин Андрић изjавио jе данас у наставку суђења Томиславу Мерчепу да у Пакрачкоj Пољани ниjе видио заробљенике, али jе чуо за упаде у куће, одвођења и нестанке српских цивила, те за пљачку имовине. Свjедок Андрић jе командовање одбраном Пакраца преузео краjем септембра 1991. године када jе на том подручjу “владало безвлашће”.   Почетком октобра командант зборног подручjа Бjеловар Мирослав Јерзечић jавио му jе да у Пакрачку Пољану долази специjална jединица МУП-а над коjом неће имати никакве надлежности, те му jе изричито забрањено миjешати се у њихов рад.   По доласку jединице упознао jе Мерчепа коjи му jе рекао да jе његова jединица под

Врховни суд Хрватске укинуо jе решење о продужењу притвора Томиславу Мерчепу, ратном команданту полициjске jединице коме се суди за ратне злочине над српским цивилима, а коjи jе у притвору од 10. децембра 2010. године. Мерчеп jе оптужен за злочине против српских цивила, односно за хапшење 52 особе и мучење и убиjање 43 лица с подручjа Загреба, Кутине и Пакраца. У одлуци Врховног суда, о коjоj ће ванрасправно веће загребачког Жупаниjског суда расправљати сутра, наводи се да се о условима Мерчеповог притварања мора изjаснити и затворска болница у загребачком кварту Дубрава, у коjоj се налази због лошег здравственог стања. Решење о укидању притвора долази у моменту кад има све више сведока

Руководилац Оперативног тима Републике Српске за тражење несталих лица Горан Крчмар рекао jе да jе услов за помирење српског и бошњачког народа да буде решен проблем података са лажним жртвама у Сребреници. „Подаци са лажним жртвама у Сребреници свакако су jедан од великих проблема, и то се мора решити, jер jе то услов за помирење“, рекао jе Крчмар у Пелагићеву, након седнице Председништва Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Крчмар jе навео да Република Српска jош трага за 1.700 несталих. „До преноса надлежности са Републике Српске на БиХ 2008. године и формирања Института за нестала лица БиХ евидентирано jе 5.300 несталих лица у Српскоj. До тада

Вељко Џакула, председник Српског демократског форума (СДФ) из Загреба, говори за „Вести“ о поражаваjућоj чињеници да су Срби у Хрватскоj у jеднако незавидноj позициjи без обзира на то коjа jе политичка опциjа на власти. Једнако их удара и левица и десница, у питању су небитне ниjансе. Зато Џакула о полугодишњем траjању нове СДП-ове власти говори са нескривеним разочарањем. У старту су, каже, препознали проблеме Срба, али даље од тога нису се макли. Ништа нису учинили за повратничку српску популациjу и њихову интеграциjу. Дискриминаторни закони, коjи Србе стављаjу у понижаваjући положаj грађана другог реда, и даље су на снази. Држава и даље подиже тужбе против повратника коjи, из егзистенциjалних разлога, не

БРАТУНАЦ, 28. ЈУНА /СРНА/ – На гробљу у Братунцу данас ће бити обиљежено 20 година од страдања 11 српских цивила коjе су муслиманске оружане снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, убиле приликом напада на српско насеље Лозницу на Видовдан 1992. године. Представници општинске Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, као и родбина и приjатељи настрадалих, у 10.00 часова прислужиће свиjеће и положити цвиjеће на централном спомен-крсту на гробљу у Братунцу.   Током прве године ратних сукоба у БиХ припадници муслиманске воjске из Сребренице нападали су чисто српска села на подручjу општина Братунац и Сребреница на наjвеће православне празнике.   Тако су, осим напада на насеље Лозницу на Видовдан, муслиманске оружане снаге напале

Ових jунских дана ми краjишки Срби обиљежавали смо jош jедну тужну годишњицу – дан на коjи jе приjе двадесет година страдало 40 припадника териториjалне одбране бивше Републике Српске Краjине на Миљевачком платоу, подручjу у сjеверноj Далмациjи, омеђеном токовима риjека Чиколе и Крке са источне, jужне и западне, а проминским краjем и градићем Дрнишом са сjеверне стране.   Као што jе уобичаjено и ову годишњицу обиљежили смо поменом жртвама злочина у цркви св. Марка у Београду, у организациjи Удружења породица несталих и погинулих из Краjине, и Веритасовим “саопштењем за jавност”. Како године одмичу, све мање људи присуствуjе поменима и све мање медиjа преузима податке из саопштења и код овог као и код других догађаjа.

Брачном пару Татомировић обећано jе да ће у замену за имовину у Раjчићима и Новскоj коjе су се одрекли добити усељиву кућу или стан у државном власништву на подручjу Товарника. Но, рушевина у коjоj и дан-данас живе може се назвати свакако, али кућом никако   Брачни пар Душанка и Стеван Татомировић живи у Товарнику од 1995. године, када jе због воjне акциjе “Бљесак” морао да напусти своjе село Раjчиће у околини Новске.   – Имамо нешто мало мировинице – каже Стеван – и од тога некако крпимо краj с краjем. Док сам био здрав, косио сам по селу, а сада ни то не могу. Ишао сам и да копам, иако то у животу никада нисам радио, али

БЕОГРАД, 25. ЈУНА /СРНА/ – На 21. годину хрватске независности директор Документационо-информативног центра “Веритас” Саво Штрбац оцjењуjе да jе Хрватска данас држава готово без Срба.„Хрвати су остварили своj сан. Добили су државу без Срба или са jедним подношљивим броjем, како су они рекли. План /Фрање/Туђмана jе да ће проблем Срба, као реметилачког фактора, за сва времена бити риjешен када их буде мање од три одсто”, рекао jе Штрбац Срни.           Он jе навео да, с jедне стране, разумиjе Хрвате, али да не разумиjе то што им jе благослов дала и сад им даjе међународна заjедница, коjа их прима у све евроатлантске институциjе.   Штрбац напомиње да ће Хрватска бити примљена и у

МОДРИЧА, /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изjавио jе Срни да jе воjна операциjа пробоjа коридора кроз Посавину 1992. године поставила темељ на коме jе настала, развиjала се и данас живи Република Српска. Он jе истакао да jе овом акциjом демонстрирано хероjство воjника и командног кадра, те да jе из изолациjе, коjа jе траjала 42 дана, ослобођено милион и по Срба из западног диjела Републике Српске и Републике Српске Краjине.   “Темеље Републике Српске поставили су у надчовjечанскоj борби и великим жртвама народ и његови борци и због тога им власт данас посвећуjе посебну пажњу”, рекао jе Ђокић.   Ђокић jе након прославе 20 година

БАЊАЛУКА, 22. ЈУНА /СРНА/ – Народна скупштина Републике Српске треба да заузме jединствен став о провођењу Државне стратегиjе за рад на предметима ратних злочина, jер jе евидентно да се избjегава процесуирање сложених предмета ратних злочина почињених над Србима, сагласни су представници наjjачих политичких партиjа у парламенту Српске.   Посланик СНСД-а у Народноj скупштини Републике Српске Никола Баштинац истакао jе да jе веома битно да парламент Српске заузме став о провођењу Државне стратегиjе за рад на предметима ратних злочина.   “Добро би било да закључцима или декларациjом Народне скупштине Српске оснажимо наше представнике у заjедничким институциjама БиХ. Мора се инсистирати и захтиjевати да се коначно активниjе почне са процесуирањем сложених предмета

Маjке беба коjе су умрле 1992. због недостатка кисеоника у инкубаторима, две децениjе тугуjу и осуђуjу. Преминуло jе шест дечака и шест девоjчица. Мислиле смо да су на сигурном, а умирали су далеко од нас. Прошло jе двадесет година откако jе због недостатка кисеоника, а окрутности политике, прекинут живот 12 беба у бањалучком породилишту. Шесторица дечака и шест девоjчица, углавном прерано рођених, страдали су у маjу и jуну, jер бањалучки Клинички центар ниjе имао кисеоника и лекова коjи би их одржали у животу. Бањалука и Краjина су тада биле одсечене од света, jер су хрватске и бошњачке jединице држале Посавину и контролисале све путеве према Србиjи. Одлуком Савета безбедности УН

БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ – У цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос поводом 20 година од страдања Срба на Миљевачком платоу у Хрватскоj. Злочин се догодио 21. jуна 1992. године када су хрватске снаге мучки напале зону под заштитом УН и заробиле 40 припадника српске териториjалне одбране, док су пред очима припадника УНПРОФОР-а масакрирана 23 заробљеника. Ово jе био први напад хрватских оружаних снага на териториjу Републике Српске Краjине. Злочин на Миљевачком платоу камером су снимали починиоци, а видео-касета jе изнаjмљивана по видео-клубовима широм Европе. Упркос обиљу валидних доказа достављеним свим релевантним међународним и хрватским организациjама и институциjама за злочин на Миљевачком платоу jош нико ниjе оптужен. Према свjедочењу преживjелих, неки заробљеници су “вjешани о

БИЈЕЉИНА, 20. ЈУНА /СРНА/ – Посмртни остаци шест чланова породице Вуковић из Високог код Сараjева сахрањени су данас на градском гробљу Пучиле у Биjељини. Неђо Вуковић, коjи jе у вриjеме масакра био сакривен у штали, рекао jе да jе гледао како му комшиjе муслимани убиjаjу оца Бошка, маjку Драгињу, брата Раjка, Раjковог сина Миодрага и браћу од стричева Здравка и Јеленка. “Из наше куће извели су оца, маjку, брата, братића, а на мjесто догађаjа дошли су и рођаци Јеленко и Здравко, коjи су били даље од нашег домаћинства“, рекао jе Неђо Вуковић и додао да jе међу починиоцима овог злочина познао Нисета Рамића, коjи jе признао убиства. Урош, преживjели брат

Данас се навршава двадесет година од погрома Срба у селима на подручjу општине Високо. Тог 20. jуна 1992. године jаке муслиманске снаге из Високог, Какња и других околних места сравниле су са земљом српска села Колошић и Дебели Нишан и убили 63 цивила, док jе више од 5.000 Срба морало да напусти своjе домове. За оваj злочин никада нико ниjе одговарао!   Урош Вуковић из Колошића, коjи данас живи у Биjељини, каже да jе стратегиjа муслиманских воjних формациjа у околини Високог била да се истребе целе фамилиjе како би се то подручjе етнички очистило од Срба. Он тврди да jе његова породична трагедиjа истински доказ етничког чишћења српског народа на подручjу средње Босне.