Pred vama je tekst koji opisuje život Srba na Kosmetu i upućen je svima onima koji misle da su Srbi izgubili Kosovo i Metohiju, jer su ga prodali. U nadi da će nam svima pomoći da shvatimo koliko je važno dobro promisliti i odmeriti reči, pre nego što ih izgovorimo ili objavimo, objavljujemo tekst uz dopuštenje njegovog autora, Srbina koji i sada živi na Kosovu i Metohiji. „Pišem sa tog Kosova i Metohije. Imam sasvim dovoljno godina da se sećam i početka osamdesetih i onih demonstracija i šta im je prethodilo. Kada živiš južno od Ibra u selu gde je Srba desetak skromnijih kuća sa obradivom zemljom a okružuje te

Rađeno u kancelariji Načel. okruga topličkog — 11. maja 1890. godine Boja Jakovljević iz Crkoljeza, Jovan Savić iz Belice i Dobrosav Jeftić iz Sogrla, pećske nahije u Turskoj, prestali su ovom Načelstvu i izjavili sledeće: Mi smo kao zemljedelci živili u našim selima kao starosedijoci od pamtiveka; obdelavali smo našu zemlju i gajili stočarstvo, — pa tako smo i ove godine zasejali žito po njivama našim kao uvek, okopavši kukuruze i uredili novpće; no nas u ovome našem mirnom živovanju uznemiriše Arnauti, raznim kinenjem i mučenjem, a iz kojeg uzroka nas počeše od nekog vremena goniti ne znamo, ali mi smo silom i zulumom njihovim naterani bili da našu dedovinu

Baš uoči albanskog praznika, lideri pet gradova iz regiona u Tirani osnovali uniju. Drecun: Provociraju nealbanske građane. Arifi: Cilj da se bolje spremimo za EU Tirana, Priština, Preševo, Tetovo i Ulcinj formirali su Uniju opština u regionu kojima rukovode Albanci, i to samo dan uoči praznika albanske zastave, na koji je proglašena i nezavisnost Albanije. Zato su ovaj potez mnogi protumačili kao prelazak u konkretnu akciju stvaranja „velike Albanije“. Čelnici gradova iz Albanije, Crne Gore, Makedonije i s juga Srbije i Kosmeta saopštili su da im je cilj da razmenjuju iskustva u oblastima urbanizma, inovacija, životne sredine, kulture i investicija, ali šef skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun čitav poduhvat

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji 1998, 1999. i 2000. godine ocijenilo je da je žalosno da ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ni na jednoj sjednici Savjeta bezbjednosti UN do sada nije zatražio oslobođenje kidnapovanih Srba. Udruženje u saopštenju postavlja pitanje državnicima Srbije „ima li nešto važnije od ljudskih života“. Iz Udruženja pitaju „zašto je Srbija pomogla oslobađanje albanskih terorista i zločinaca iz srpskih zatvora, a ignoriše porodice kidnapovanih i ubijenih Srba“ i da li Tužilaštvo za ratne zločine zna gdje se nalaze kidnapovani Srbi. „Zbog čega državnici Srbije nisu omogućili susret porodica Udruženja kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji sa tužiocem za ratne zločine

Uskoro se navršava sedam decenija od kolonizacije oko 2.000 stanovnika Nove Varoši, Prijepolja, Priboja i Sjenice Sedam decenija nakon kolonizacije gorštaka iz Raške oblasti u Banat, univerzitetski profesor Dragoljub S. Жivković iz Pančeva, tada osmogodišnji dečak, u knjizi „Voz bez voznog reda“ obelodanjuje tugu zbog rastanka sa zavičajem, nade i zebnje zbog puta u nepoznato, ali i upornost i vitalnost „dođoša“ da u ravnici puste klicu i korenje. U knjizi je i spisak 2.000 čeljadi u seobi, do poslednjeg praga i familije, koji su se doselili iz brda opština Nova Varoš, Prijepolje, Priboj i Sjenica. – Zbog nemačkih napuštenih kuća i imovine, državi bila potrebna nova radna snaga, pre svega

Udruženje kidnapovanih i ubijenih sa Kosova i Metohije žele da se njihov status izjednači sa statusom drugih žrtava rata, rekao je predsednik tog udruženja Simo Spasić u razgovoru sa ministrom odbrane Zoranom Đorđevićem. Ministar Đorđević posetio je Spomen-sobu „Kosmetske žrtve“, gde se susreo sa članovima porodica nestalih i kidnapovanih. Na izloženim fotografijama u Spomen-sobi predstavljeno je 2.500 kidnapovanih i ubijenih civila sa KiM — Srba, Roma, Goranaca i Albanaca — koje su oteli i ubili pripadnici terorističke OVK. „Tražimo da država pomogne porodicama žrtva. Najviše nas pogađa što u Briselu nema razgovora o kidnapovanim Srbima, nema odgovornosti komandanata OVK“, rekao je predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih sa KiM Simo Spasić. Srbija će učiniti sve da oni koji su počinili zločine odgovaraju i napori na pomirenju

Nepoznata lica polupala su spomen-ploču i krst koji su postavljeni na Osnovnoj školi „Braća Aksić“ u Starom Grackom u znak sjećanja na 14 ubijenih srpskih žetelaca 1999. godine. Predsjednik sela Staro Gracko Zoran Ćirković rekao je Srni da su radnici škole jutros primijetili da su ploča i krst polomljeni. „Na zidu škole, ispod mesta na kojem se nalazila ploča, ispisana je reč na albanskom – hekmaria/osveta/. Ovaj vandalski čin prijavili smo odmah policiji i očekujemo njihov izlazak na teren“, kaže Ćirković. U Starom Gracku kod Lipljana, u julu 1999. godine, ubijeno je 14 srpskih žetelaca. Porodice ubijenih srpskih žetelaca ne mogu da posjećuju grobove najmilijih jer je groblje minirano, zbog

U Gračanici je danas u prisustvu tridesetak članova porodica nestalih i kidnapovanih Srba sa Kosmeta obilježen Međunarodni dan nestalih i poručeno da rodbina neće odustati od zahtjeva da pred lice pravde budu izvedeni zločinci koji su ubili i kidnapovali više od 1.000 Srba na Kosovu i Metohiji. „Postoje datumi u kalendarima koji su posvećeni uspesima ljudi, ali postoji i 30. avgust koji se na planeti Zemlji obeležava kao dan ubijenih i nestalih“, naglasio je u ime Udruženja nestalih i kidnapovanih Srba Milorad Trifunović i istakao da je iz godine u godinu sve manje onih koji saosjećaju sa porodicama ubijenih i nestalih. Mnogi roditelji su potragu za istinom, kako kaže Trifunović,

Reporter „Novosti“ sa Srbima koje su Albanci pre dva dana sprečili da dođu do crkve u Mušutištu Porušili su nam i uzurpirali kuće, zauzeli imanja, a nisu nam dozvolili ni da se pomolimo Bogu, pričestimo i presečemo slavski kolač na temeljima crkve. Pa kakvi su to ljudi, kada ne znaju ni za Boga. To više nisu naši komšije pored kojih smo nekada živeli i delili dobro i loše. Ovako je nemili događaj iz Mušutišta ocenio Milan Mihajlović, predstavnik raseljenih Srba koji u nedelju zbog albanskih nasilnika nisu uspeli da dođu do svoje bogomolje kod Suve Reke. Njih oko 150 među kojima i dvanaestoro dece, umesto na liturgiji, više od četiri