Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић изјавила је данас да Удружење поздравља одлуку Суда БиХ о потврђивању оптужнице против Азре Башић оптужене за злочине над Србима у Дервенти и очекује да ће јој на крају судског процеса бити изречена осуђујућа пресуда. „Увјерени смо да ће Тужилаштво БиХ, поред Башићеве, подићи оптужнице против најмање још 200 људи који су одговорни за оснивање логора за Србе у Дервенти и Посавини, јер Башићева није једина која је одговорна за злочине“, истакла је Рајилићева. Она је додала да Удружење располаже подацима да је неколико стотина српских мушкараца и жена било заточено у логорима на подручју Посавине у којима су били

Потресна исповест Славише Ђураша , сина мученика Благоја кога је Азра Башић заклала: Морали су да га држе, док су му крвници кости ломили, а онда му је зарила нож у врат Дервента – Мом оцу Благоју Ђурашу крвници су прво избили зубе, поломили кости, додатно га мрцварили убодима ножа, терали га да на коленима хода по стаклу, с каишем око врата, а онда га је Азра Башић, не трепнувши – заклала! Потом су хрватски војници са припадницима домаћих хрватско-муслиманских јединица, предвођени крвавом Азром, играли око мртвог тела. Она је добитно подврискивала: „Један војвода мање“. Овако за „Новости“ почиње потресну исповест Славиша Ђураш (40), о страдању оца Благоја, 26. априла

У оквиру обиљежавања 24 године од оснивања Петог одреда Специјалне бригаде полиције, у Добоју је данас служен парастос за 26 погинулих припадника одреда у одбрамбено-отаџбинском рату, којем је присуствовао и министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач. Лукач је истакао да му је част што је данас у Добоју са преживјелим саборцима како би се захвалили погинулим припадницима добојског одреда за све оно што су урадили за Републику Српску, за коју су дали највише што су могли – своје животе. Он је изразио задовољство што се данашњем скупу одазвао велики број некадашњих сабораца. Некадашњи командант Петог одреда Специјалне бригаде полиције Добој Ненад Гојковић подсјетио је да је на данашњи дан

На суђењу у Суду БиХ Aлмазу Незировићу, бившем припаднику Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженом да је 1992. године мучио и нечовјечно поступао према српским цивилима у логорима на подручју Девенте и Брода, свједоци Тужилаштва испричали су како их је оптужени тукао. Бивши затвореник из хангара у Рабићу, општина Дервента, Здравко Видовић рекао је да су сви стражари имали лош однос према заробљеницима, а међу њима и оптужени Незировић, преноси Балканска истраживачка мрежа /БИРН/. Он је испричао да их је Незировић мучио глађу, те да се дешавало да нису јели по шест дана. Свједок је рекао да је њега и друге затворенике Незировић тукао палицом по три прста која су претходно

У наставку суђења Алмазу Незировићу за злочине почињене над српским цивилима у Дервенти и Броду, свједок Тужилаштва БиХ Жељко Стајичић испричао је како га је оптужени тукао готово сваког дана палицама, бичем, летвом и другим предметима. Алмаз Незировић, бивши припадник Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптужен је да је 1992. године у логорима Рабић и Силос поље у општини Дервента, као и у логору у насељу Тулек у општини Брод, учествовао у мучењу и нечовјечном поступању према затвореним српским цивилима. Стајичић је казао да је био притворен у Рабићу код Дервенте са још око 100 особа, гдје га је оптужени Незировић тукао, јавља Бирн. „Не би ми сметало да је то

Служењем парастоса и полагањем вијенаца код спомен-обиљежја у добојском насељу Вила данас су обиљежене 24 године од петровданске битке за одбрану града. Петровданска битка вођена је 12. јула 1992. године на подручју од приградског насеља Вила до Путниковог брда. Tадашњи командант батаљона Добојске бригаде Димшо Живановић рекао је да су на Петрово 1992. године у подне јаке непријатељске снаге напале Добој из пет праваца у пет таласа, с циљем да га окруже и заузму. Он је подсјетио да је Добој бранио један ојачани батаљон, док су га напале три непријатељске бригаде и два одреда. Живановић каже да су се најтеже борбе водиле од 13.00 до 14.00 часова када је непријатељ,

У Дервенти је данас обиљежено 24 године од ослобођења у одбрамбено-отаџбинском рату. Након служења парастоса погинулим борцима, положени су вијенци испред централног спомен-обиљежја. Вијенце су положили начелник општине Дервента Милорад Симић, потпредсједник Скупштине општине Славко Tомаш, делегације борачких организација Дервенте, Шамца, Модриче и Прњавора, Полицијске станице и представници политичких странака. Предсједник Борачке организације општине Дервента Боро Добриловић истакао је да је Дервента ослобођена уз велике губитке 4. јула прије 24 године, подсјећајући да је у одбрамбено-отаџбинском рату погинуло 608 бораца, а око 2.000 је теже или лакше рањено. Ратни командант Осињске бригаде, генерал у пензији Радомир Чавић рекао је да је ово веома значајан датум за Дервенту и све грађане,

У наставку суђења Алмазу Незировићу, оптуженом за ратни злочин над српским цивилима на подручју Дервенте и Босанског Брода, свједоци Тужилаштва БиХ Перо Ђукић, Мирко Ножица и Недјељко Благојевић причали су о заробљавању и премлаћивањима у логору Рабић. Свједок Ђукић, пријератни професор, ухапшен је у својој кући у Дервенти и након десетак дана проведених у подруму Дома армије, пребачен је у логор Рабић, преноси Бирн. Незировића, који их је чувао, није познавао док му остали затвореници нису рекли ко је он. Ђукић је рекао да су затвореници свакодневно малтретирани, тучени, понижавани док су их скидали до гола. „Алмаз је једном приликом донио сто и ставио га уз зид. Људи су стали

У Ристића Гају код Добоја данас се обиљежава почетак пробоја Коридора живота. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је акција „Коридор живота“ која је изведена у јуну 1992. године, једна од најзначајнијих у одбрамбено-отаџбинском рату. Пробојем Коридора прекинута је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине. Према подацима Војске Републике Српске, акција је започела 14. јуна 1992. године, а 26. јуна војници Првог крајишког и Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске сусрели су се у рејону села Корница и Чардак, између Модриче и Шамца, спојивши западни и источни дио Републике Српске. У овој операцији погинула су 273 припадника Војске