fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Свједочења заробљених Срба против Алмаза Незировића

На суђењу у Суду БиХ Aлмазу Незировићу, бившем припаднику Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженом да је 1992. године мучио и нечовјечно поступао према српским цивилима у логорима на подручју Девенте и Брода, свједоци Тужилаштва испричали су како их је оптужени тукао.

Sud

Бивши затвореник из хангара у Рабићу, општина Дервента, Здравко Видовић рекао је да су сви стражари имали лош однос према заробљеницима, а међу њима и оптужени Незировић, преноси Балканска истраживачка мрежа /БИРН/.

Он је испричао да их је Незировић мучио глађу, те да се дешавало да нису јели по шест дана.

Свједок је рекао да је њега и друге затворенике Незировић тукао палицом по три прста која су претходно морали ставити на школску клупу, а потом им је наређено да се скину голи.

Видовић, који је због узнемирености имао подршку из Одјељења за подршку свједоцима, рекао је да на глави има ожиљак и повреду грудног коша од Незировићевих удараца.

Након пребацивања у логор Поље, свједок није више видио оптуженог.

Свједок Митар Бороја рекао је да је био затворен у Рабићу, те у још шест логора у којима је провео 89 дана.

Према његовим ријечима, осим психичке тортуре, затвореници су и премлаћивани.

„Алмаз је тукао затворенике по прстима и другим дијеловима тијела. Ја сам ставио пет прстију, јер сам био комуниста, а православци три прста на школске клупе“, испричао је Бороја.

Свједок Мирко Шаран испричао је да је био љекар у Дервенти и да је 27. априла 1992. године одведен са радног мјеста у Дом војске, након чега је пребачен у хангар у Рабић.

Он је рекао да су га у логору тукли непознати војници.

„Алмаз је ту и тамо малтретирао затворенике, да би, када му је колега погинуо, тукао све редом. Тада је било животињски“, испричао је Шаран и додао да је видио да су били премлаћивани голи затвореници.

Свједок је рекао да је са доктором Стајичићем извођен да пасе траву пред хангаром, што је наредио извјесни Ћамил.

Наставак суђења заказан је за 22. септембар.

Извор: СРНА

 

Везане вијести:

Свједок потврдио да га је тукао опутжени Незировић | Јадовно …

Свједочења о премлаћивању Срба у логору Рабић | Јадовно 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

2 Responses

  1. Поштовани, незнам ни коме да се обратим? Јер, ја сам на Суду тражио оштету и до данашњег дана ништа. Ни одговора.Срдачан поздрав. Митар Бороја, из Бјелајца

  2. Прича је дуга, седам фашистичких логора и осамдесет и детет дана у фашистичким рукама. Био сам цивил и ишао сам да оцу исправим споменик. То је било 14 априла 1992, наишао сам на више барикада, возио сам женино ауто – сви документи валидни. При излазу из Шешлија према Дервенти наиишао сам на барикаду која ми је одмах узела ауто, одбила таблице и са неким њиховим ауто одвезла у Зеленике са неким шињелом на глави. Ја нисам познавао фашисту Алмаза, али претпостављам да он зна шта је и које мени чинио зло. Једне ноћи ставили су ми неку капуљачу на главу, а онда ђоном ударили у груди и терали да устајем и да бројим до педесет и уназад све док ме зној и крв у капуљачи није онесвестиле. Једну вече су ми судили и један фасиста каже : живу у очи., други каже дваес грама олова, а трећи каже џукелу на џукелу, монструнг каже да ће ме он клати сутра рано и сутра рано наредили су ми да лежем на мокар бетон, а онда сам виде да воде Немачког овчара да ме кида. Руке су ми биле на леђима везане са шпагом са којом се чисте пушчане цеви и ја сам одлучио да се не вртим мада ме је властита зној пржила као да ме скалпел сече. Једне ноћи су ми упалили неку сијалицу у очи тако да сам само видио тунеле кристално беле, незнам ни кад сам прогледао, а кад ме Фасиста Алмаз ударио палицом по глави оглувио сам и дан данас ми уши брује……
    Ово и још тога нисам причао на суду јер нисам у то време познавао Алмаза, али претпостављам да је он у тим спектаклима учестовао… мр.проф Митар Бороја, из Бјелајца

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: