Добој-Дервента Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Добој-Дервента

Злочин без казне

8. април 2025.

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце. Дјеца су побијена ради трговине органима, каже Стево Грабовац, добитник НИН-ове награде за роман „Послије забаве“ коме је овај стравичан злочин послужило као предложак Пише: Жарко Марковић „Злочин који се описује у роману десио се 1992, у околини (Босанског) Брода. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце, иако има индиција да постоји још неколико масовних гробница на другим локацијама. Дјеца су побијена ради трговине органима. Тако су показала прва истраживања након проналаска масовне гробнице. Дакле, сам злочин, иако се десио у рату, нема конкретне везе са ратом, ријеч је о простој заради… Испадне да је неким људима исто

Операција “Коридор 92”: 32 године од најважније битке за живот Републике Српске

23. јун 2024.

Навршава се 32 године од Битке за Коридор 1992. године, која је најзначајнија победа Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату и изузетно војничко остварење, које се издваја од свих осталих у том херојском добу српске историје. Пише: Јелена Марковић Операција “Коридор 92”, позната и као пробој коридора живота, била је највећа операција Војске Републике Српске (ВРС) спроведена током грађанског рата у Босни и Херцеговини против Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Хрватске војске (ХВ) у Босанској Посавини. Операција је вођена од 24. јуна до 6. октобра 1992. године. Циљ је био поновно успостављање путне везе између западног и источног дела Српске Републике Босне и Херцеговине. Разлог за покретање операције било је

Помен за српске жртве у Сијековцу (ФОТО/ВИДЕО)

26. март 2022.

У Сијековцу код Брода, обиљежено је 30 година од стравичног злочина над српским народом, који су починиле хрватске снаге. Овом догађају присуствовали су предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко инвалидске заштите Душко Милуновић и делегација Народне скупштине Републике Српске. Помену су присуствовали и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић, начелник општине Брод Зоран Видић, те представници осталих институција и организација, као и бројни грађани. Ресорни министар Душко Милуновић поручио је да ни жртве ни злочинци не смију бити заборављени и подсјетио да је у

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

4. август 2021.

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Специјално за „Политику” Оливера Радовић Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Дани(ј)ел Симић: Плочу са именом мог оца, нико неће скинути

12. децембар 2020.

Када је генерал-пуковник Новица Симић, славом у свом народу неовјенчан пробијач коридора ка Србији и потоњи начелник Генералштаба Војске Републике Српске преминуо 2012. године, питао сам кришом и стидљиво једног градског оца, да се Тузланска улица преименује њему у част. „Сачувао је Бању Луку и Босанску Крајину од судбине Книна и његове Крајине, читав рат бранећи коридор, да га не прекине Тузлански корпус и Хрватска војска преко Орашја“, образлагах тада симболику тог потеза. Веза са Србијом је војно опстала. Српска је у миру постала држава из два дијела, што се крије на званичним картама и временској прогнози у Дневнику. Помоћ јавности нијесам тражио, јер ми је било стидно. Вријеме ће

Одата почаст Споменку Гостићу: Најмлађи борац ВРС није заборављен

7. јун 2020.

Најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу данас је одата почаст на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу данас је одата почаст на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Пошту младом српском борцу, који је страдао од гранате 20. марта 1993. године, почаст су одали чланови породице, некадаши саборци и поштоваоци. Аутор документарног филма „Споменко на вечној стражи“ и књиге „Споменко и Озрен“ Миле Савић рекао је да је одавање поште Споменку пролонгирано за данас због епидемиолошке ситуације узроковане вирусом корона. -Човек умире када и последња особа престане да о њему прича, а данашње окупљање ми даје наду да

ОБИЉЕЖЕНО 28 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ СТРАДАЊА СРБА НА ВАСКРС НА ЧАРДАКУ КОД ДЕРВЕНТЕ

27. април 2020.

У Спомен-комплексу Чардак код Дервенте јуче је обиљежено 28 година од великог страдања 37 Срба које су на Васкрс 1992. године убили припадници ХВО-а и паравојних хрватско-муслиманских формација и угасили неколико породица. Начелник општине Дервента Милорад Симић истакао је да је на Васкрс 1992. године извршен погром над људима и да су убијени српски цивили. Он је истакао да су то били људи који нису ни у једну туђу кућу ушли, већ су само чували своју, а цијена чувања свог прага била је велика, што Дервента неће заборавити. Симић је рекао да се ове године сјећање на страдале Србе обиљежава под посебним условима због вируса корона, а претходних година било

ОБИЉЕЖЕНО 28 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ

26. март 2020.

У цркви Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу код Брода уз ограничен број присутних данас су служени литургија и парастос поводом 28 година од ратног злочина над 46 српских цивила, који су у том селу починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ. Литургију је служио протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић из Дервенте са бродским свештеницима. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да ове године организованог обиљежавања није било с обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију. „Поштовали смо одлуку Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, а на основу закључка Владе Републике Српске од 10. марта у вези са епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, да

Попис српских жртава на више од 1.000 страна приводи се крају

5. новембар 2019.

Републички центар за истраживање рата и тражење несталих Републике Српске завршава највећи пројекат. Све српске жртве из рата у БиХ, за период 1991-1995. године, наћи ће се у публикацији коју ће објавити Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Публикација ће бити објављена на око 1.000 страница и у завршној фази је њена израда, потврдио је за „Новости“ Милорад Којић, директор поменутог центра. – Реално је да публикација са пописом свих српских жртава буде објављена у наредна четири месеца. Од јула 2013. активно се ради на изради пописа српских жртава у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Ово је један веома обиман посао који је захтевао максималну озбиљност и

Обиљежено 27 година од страдања Срба из Чардака

5. мај 2019.

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента данас је обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Тим поводом у Цркви Светог апостола Томе, која је саставни дио спомен-комплекса, служена је Света литургија, а потом и парастос, након чега су положени вијенци и прислужене свијеће за страдале. Обиљежавању 27 година од страдања дервентских Срба присуствовао је и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, који је рекао да је на Мали Васкрс 1992. године над српским становништвом Чардака направљен велики покољ. „Становништво Дервенте тада још није било ни схватило да ће бити рата. То је био

Сутра обиљежавање 27 година од страдања Срба из Чардака

4. мај 2019.

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента сутра ће бити обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Програм обиљежавања почеће у 10.00 часова Светом литургијом у Цркви Светог апостола Tоме, која је саставни дио спомен-комплекса. У 11.00 часова биће служен парастос, затим положени вијенци и прислужене свијеће за страдале, а планирано је и обраћање званица. У оквиру Спомен-комплекса „Чардак“, који је изграђен поред магистралног пута Дервента-Добој, налазе се спомен-плоча и споменик, као и спомен-црква. Обиљежавање 27 година од страдања Срба у овом насељу организују општина и Удружење ратних заробљеника Дервента. Извор: СРНА

Сећање на 15 погинулих бораца ВРС

12. март 2019.

У Власеници на војничком гробљу одржан парастос за пале браниоце Дервенте 1993. Посетом спомен-соби погинулим борцима ВРС и војничком гробљу, парастосом у Цркви Светих апостола Петра и Павла и полагањем венаца и паљењем свећа, у Власеници је обележена 26-годишњица погибије 15 бораца дервентске 327. моторизоване бригаде ВРС. Помен дервентским борцима, који су 9. марта 1993. погинули у мучком нападу припадника такозване АБиХ у рејону власеничког села Церска, одали су чланови породица погинулих, представници борачких организација и власти Власенице и Дервенте. – Дервентски борци су, дајући животе, уклесали своја имена не само у спомен-обележја Власенице, него и у темеље Српске. Сваке године заједно са браћом из Дервенте организујемо помен, за подсећање

СЛУЖЕН ПАРАСТОС БОРЦИМА СТРАДАЛИМ ЗА ОСЛОБАЂАЊА БРОДА

29. септембар 2018.

Код спомен-обиљежја у бродском насељу Барица данас је служен парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата са подручја Мјесне заједнице Барица, Козарске Дубице, Оштре Луке и других општина, који су погинули током војне операције за ослобођење Брода 1992. године. Са подручја Барице погинуло је 10 бораца, из Козарске Дубице 17, а из Оштре Луке/Санског Моста 12. Представник Борачке организације Брод Горан Мичија рекао је да су у ослобађању учествовали припадници Првог крајишког корпуса, Првог батаљона војне полиције, затим Србачке бригаде, 11. дубичке, 6. санске, осињске, крњинске, као и других бригада. Учесник у војној акцији Радислав Башић рекао је да се на данашњи дан присјећају својих сабораца и чланова породица који су погинули

У Добоју су данас, поводом обиљежавања Дана града - Видовдана, положени вијенци на споменицима цивилним жртвама рата и борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату, током Другог свјетског рата, те жртвама добојског логора страдалим у Првом свјетском рату.

Одата пошта страдалим цивилима и борцима

28. јун 2018.

У Добоју су данас, поводом обиљежавања Дана града – Видовдана, положени вијенци на споменицима цивилним жртвама рата и борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату, током Другог свјетског рата, те жртвама добојског логора страдалим у Првом свјетском рату. Предсједник Скупштине града Мурвет Бајрактаревић је, након полагања вијенца код споменика цивилним жртвама рата од 1992. до 1995. године, поручио да страдали цивили морају бити опомена и путоказ свима да се заборави оно што је било и окрене бољем сутра, како би се задржали на овим просторима и градили овај град и земљу. Замјеник градоначелника Добоја Небојша Марић је, након полагања вијенаца погинулим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату у спомен-соби градске борачке организације, честитао грађанима

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић присуствовао је данас у селу Церовица код Станара откривању спомен-плоче и парастосу за 58 погинулих бораца Војске Републике Српске из 12 градова и општина Српске.

Служен парастос за 58 погинулих бораца

3. јун 2018.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић присуствовао је данас у селу Церовица код Станара откривању спомен-плоче и парастосу за 58 погинулих бораца Војске Републике Српске из 12 градова и општина Српске. Савановић је истакао да је одбрамбено-отаџбински рат наметнут српском народу зато што су муслиманска и хрватска политика деведесетих година прошлог вијека, независно од воље српског народа, прогласиле већинску муслиманско-хрватску државу западно од ријеке Дрине. „Српски народ тада се нашао по трећи пут у искушењу у 20. вијеку – како, куд и шта?“, рекао је Савановић новинарима. Он каже да је деведесетих година прошлог вијека обезбијеђено јединство политике и српског народа, који је био поучен искуством и