У затвору „Лора“ код Сплита били су заточени и заробљени резервисти ЈНА из Црне Горе, којима се губи сваки траг. Бивши командант хрватске Војне полиције у Шибенику Марио Баришић детаљно је описао како су почетком деведесетих у логорима „Лора“ и „Кулине“ на најмонстроузније начине мучени заробљени српски војници и цивили. Баришић каже да се није борио за Хрватску насталу на крви недужних људи, стараца и дјеце и због тога је још прије 18 година први пут о злочинима говорио у хрватском тужилаштву. У затвору „Лора“ код Сплита били су заточени и заробљени резервисти ЈНА из Црне Горе, којима се губи сваки траг. Баришић је први пут прије шест година у разговору за

Инцидент се догодио синоћ, нешто после 22 часа, на паркингу у Задру, када су мушкарци стари око 30 година најпре вербално, а затим и физички нападнути. Две особе ухапшене су у Задру због напада на двојицу радника из Србије, а према наводима хрватских портала један од ухапшених је члан навијачке групе “Торнадо”. Напад се догодио синоћ, нешто после 22 часа, на паркингу у Задру, када су мушкарци стари око 30 година најпре вербално, а затим и физички нападнути, наводи Index.hr. Потом су две запаљене бакље бацили према нападнутим мушкарцима и отишли са места напада. Полиција је саопштила да је једна непозната особа физички напала 30-годишњака који није повређен. Објављено је

Чешка полиција је на аеродрому у Прагу ухапсила Србина Бранка Богуновића /53/ кога Хрватска тражи због наводног ратног злочина над цивилним становништвом у рату деведесетих година прошлог вијека на подручју Бенковца, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. Породица је рекла да је Богуновић ухапшен прије два дана приликом доласка из Канаде у посјету сину који студира у Чешкој. Према документацији којом располаже “Веритас”, против Богуновића и још 22 припадника “Мартићеве милиције” 26. децембра 2003. године тужилаштво у Задру подигло је оптужницу која их терети да су 2. септембра 1991. године у мјесту Какма код Полаче учествовали у заробљавању и злостављању Радослава и Зорана Бобановића. Тужилаштво их терети за спровођење и испитавање

Свети Нико учитељу, и владико, светитељу, на свему ти хвала! Православна Далмација прогоњена, сакаћена, од свих зала намучена,  најсветије што родила  за Христа је дала! У Далмацији је народ наглашено лијеп, складан у задатости тјелесних мјера, што се оно вели природно „шесан“. Лица им наличе витешким кацигама уоквирена у правилност и снагу. И небо је над овом земљом посебно ведро у својој сињајевини, кажу да се крила од анђела најљепше зрцале у камену и води. Зрак је опојно слаткаст, богат аромама боровине и отопина соли, које меки југо проноси ријечним коритима Крке, Цетине, Зрмање и Крупе. А њих четири су вјечне одиве Далмације, непрестано увјенчане морем, том накупином суза од

Између 80-ак и 130 заселака у Хрватској у којима углавном живе Срби и данас нема струју. Углавном је реч о неколико кућа које су током рата одсечене са електромреже. Попис тих домаћинстава направили су Српско народно вијеће и Хрватска електропривреда. Процес поновне електрификације после рата заустављен је пре седам година, а у СНВ-у кажу да имају обећања да ће до краја следеће године сви опет имати струју. Већ су четири године како се Петар Борковић вратио у Далмацију и све то време само чекићем може да обрађује камен за зидове које гради. Има брусилицу и сав алат, али нема на шта да их укључи. Село Отишић код Сиња с породицом

Репортер “Новости” у посети братству у манастиру Драговић надомак Врлике, у Далмацији. Најмање прогнаника вратило се у Далмацију, а још мање у Цетинску крајину. Наш Драговић је манастир староставни. Са светињама Крупом и Крком већ седам векова триптих је православља у Далмацији. Сва три памте и славне дане и многа страдања. Али, историчари кажу да је Драговић среће најхуђе. Од оснивања 1395. године, па до наших дана. Но, ипак бих пре рекао да нам је манастир Драговић овде у Далмацији, у Хрватској, баш својим упорним постојањем, селећи се са места на место, рушен и опет подизан, потапан и поново васкрсао, заправо утеха, путоказ, надахнуће и подсетник. Не само српском народу