Далмација Архиве - Страница 3 од 14 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Далмација » Страна 3

Саво Штрбац: Сплитски глумац и плејбој Никша Жупа, трговац смрћу

19. октобар 2020.

Сва је прилика да се решење тог проблема (и још понешто) налази у „тајном” досијеу ХВ-а о резултатима увиђаја с места пада авиона. Никша Жупа је рођени Сплићанин и дугогодишњи позоришни руководилац, који је у другој половини осамдесетих радио као директор ХНК у Сплиту. Јавности је познат као продуцент свечаног отварања и затварања загребачке Универзијаде, одржане 1987. године, а затим је постао декан Академије драмских уметности у Загребу и директор Опере и Балета у Љубљани Пре неки дан, 3. октобра, сплитска „Слободна Далмација” објавила је подужи интервју са словеначким новинаром Матејом Шурцом, који је пре неколико година заједно с колегом Блажом Згагом написао књигу-трилогију „У име државе” о кријумчарењу оружја

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

2. октобар 2020.

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Саво Штрбац: Милановићево сунце туђег неба

9. септембар 2020.

Знају избегли Груборичани да „сунце туђег неба не греје као што ово греје”, али се сећају и позива Туђмана од 5. августа 1995… Они који су га послушали били су преварени и убијени. „Остајте овдје!… Сунце туђег неба,/ Неће вас гријат ко што ово грије;/ Грки су тамо залогаји хљеба/ Гдје свога нема и гдје брата није.” Ове Шантићеве стихове изговорио је хрватски председник Зоран Милановић 25. августа у Груборима, на комеморацији српским жртвама пред високим званицама, међу којима су били и потпредседници хрватске владе Хрват Томо Медвед и Србин Борис Милошевић, председник СДСС-а Милорад Пуповац и специјални изасланик председника Србије за питање несталих Веран Матић, те неколико рођака жртава,

Злочин на Миљевачком платоу некажњен 28 година

21. јун 2020.

Данас се навршава 28 година од злочина Хрватске војске над 40 Срба, припадника територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша, који се догодио у присуству Унпрофора, а за шта још нико није кажњен. Из Информационо-документационог центра “Веритас” су подсјетили да је 21. јуна 1992. године Хрватска војска напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу и преузела контролу над седам села. Уочи напада је хрватска страна затражила од српске да се суздржи од евентуалних провокација због Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требало да почне у Шибенику, да би исто то јутро безобзирно напала српске положаје. У нападу је убијено 40 српских територијалаца, од којих су већину хрватски војници

Ислам Латински: Комшија му псовао мртву четничку мајку и претио смрћу

22. мај 2020.

У мају прошле године у селу Ислам Латински, у току ноћи, уз псовке и погрдне речи каменовано је неколико кућа Срба повратника. Тачно годину дана након тог инцидента Душану Лакићу комшија псовао “мртву мајку четничку“ и отворено му запретио да ће га убити ако још једном затражи од њега своју земљу. Прошло је нешто више од шест година од када се Душан Лакић вратио у своју породичну кућу у Исламу Латинском. Много дуже од тога, тачније недуго након што ју је у рату напустио, његову земљу и имање заузео је и обрађивао комшија Маринко. И поред чињенице да се Душан вратио и да, изузев земље, других прихода за живот нема,

Заборављена задарска „Кристална ноћ”

2. мај 2020.

Ових дана у центру Задра можете наићи на поруку Србима коjа подсећа на далеку прошлост тога града, на jедног човека коjи jе у Задру ударио темеље мржње према православљу, али и на догађаj од пре само двадесетпет година коjи jе био реприза нацистичког дивљања десетог новембра 1938. године Напомена: Прилог је објављен 2011. године. Постоjи у Хрватскоj неколико места где Срби живе од добре воље већинског становништва. Ако нису љути на некога код куће, на Хашки трибунал, на Енглезе коjи Хрватску – Загреб jе у то убеђен – коче на путу у ЕУ, Хрвати ће пронаћи другу занимациjу, али у случаjу и наjмањег затезања националних жица, дирања у „свету хрватску ствар“ (има их

“Изолација ми после самице неће тешко пасти”: Капетан Драган за “Новости” по изласку из затвора у Лепоглави

29. март 2020.

Драган Васиљковић по изласку из хрватског затвора у Лепоглави пешке прешао на Батровце. Прво ме прегледали због вируса корона – каже у ексклузивном разговору за “Новости” Капетан Драган. ЗАТВОРСКИ чувари су ме пробудили у суботу у зору, у четири сата, рекли да се обучем, дали ми папир да сам слободан, а онда ми везали руке лисицама и утрпали у полицијско возило. Лепо сам их питао има ли грејања у комбију, питао да ли да се обучем боље… Наравно, грејање нису укључили и више од пет сати сам се смрзавао до граничног прелаза Бајаково – Батровци. Ту су ме буквално избацили из марице. Овако, ексклузивно, готово у даху, за “Новости” прича

Бокан: ДА СМО СТВАРНО ОЗБИЉНИ И РОДОЉУБИВИ ОВО БИ БИЛА ВЕСТ ГОДИНЕ

28. март 2020.

Сећате ли се почетка деведесетих и тајанствених, охрабрујућих вести о постојању извесног ”капетана Драгана”, који је дошао из далеке Аустралије и у Книну формирао јединицу српских специјалаца (такозваних ”книнџи”)? Извор: Драгослав Бокан – Фејсбук страница 28. март 2020. ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. И вашег одушевљења због оваквог ”буђења Краљевића Марка” из тмина историје и његовог појављивања пред нама, сада и овде? Дуго нисмо знали ни како изгледа, ни ко је овај

Ускоро на слободи: Капетан Драган 28. марта из Лепоглаве креће за Београд

14. март 2020.

Драган Васиљковић ускоро напушта најстрожи хрватски затвор у Лепоглави пошто је издржао целу казну од 13,5 година. По изласку долази у Београд. Више пута одбијан захтев за условни отпуст. Драган Васиљковић, познат као Капетан Драган, излази из најстрожег хрватског затвора Лепоглава 28. марта, након што је издржао целу казну од 13,5 година. Слађана Чанковић, која га је заједно са колегама заступала у дуготрајним судским процесима у Хрватској, за “Новости” је изјавила да ће Васиљковић одмах по изласку из затвора отићи у Београд. – Нема више правних препрека и Васиљковић сигурно излази из затвора – тврди Чанковић, која ће наставити вођење правних послова Капетана Драгана, који је поднео и тужбу Уставном

Операција „Масленица“ у филмској серији „Генерал“

24. јануар 2020.

На православни Божић ове године ХРТ је у вечерњем ударном термину емитовао пету епизоду филмског серијала “Генерал” Антуна Врдољака, која је посвећена хрватској агресији на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК), под кодним називом “Масленица”, која је започела 22. јануара 1993. Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. Интензивне борбене активности за Равне Котаре потрајале су до краја марта 1993.

ПОВРАТАK KОШЕВИЋА У РОДНИ БУKОВИЋ

19. јануар 2020.

Након више од двије деценије проведених у избјеглиштву на подручју Kосова, обитељ Kошевић напокон на свом огњишту. Бенковац, 30.12.2019.године Kренувши на пут повратка у свој завичај у село Буковић надомак Бенковца, у рану зору са аутобусне станице у Зубином потоку, након 24 године избјеглиштва, бака Kоса (77), и њени синови, Златко (33) и Слободан (47) смјењивао се осјећај радости што је коначно дошао тренутак толико жељеног повратка својој кући , са осјећајем туге пошто са с њима не враћају њихови најмилији, супруг Јован, најстарији син и брат Душко као и кћерка и сестра Милка. Трагедија и туга у избеглиштву угасила је њихове животе на Kосмету. Те олујне 1995. кренуло је

Премијерно приказан филм о Јовану Рашковићу и Србима у Хрватској

29. децембар 2019.

У Новом Саду премијерно је приказан дугометражни документарни филм о Јовану Рашковићу и српском народу у Хрватској под називом “Међ` јавом међ` сном”. Премијера је одржана синоћ у препуној сали Српског народног позоришта, а у публици су биле бројне личности из политичког, културног и јавног живота Новог Сада и Војводине, као и представници завичајних удружења. Санда Рашковић Ивић, кћерка Јована Рашковића, сматра да би Срби имали много бољу судбину да су више слушали њеног оца, чија је животна и политичка филозофија саздана у његовој реченици да је “боље хиљаду година преговарати, него један дан ратовати”. – Он је и Слободану Милошевићу рекао зашто Хрватска жели рат и зашто се Срби

Дачић: Хрватско друштво дотакло дно, Европе ћутке посматра насиље над Србима

22. август 2019.

“Кад практично легализујеш поклич ‘за дом спремни’, протјераш ћирилицу, а Србе оставиш без струје и то у родном крају ‘свог’ Николе Тесле, онда постаје природно да разуларени хулигани упадну у кафић и почну да туку чак и дјецу само зато што гледају Звезду”. Mинистар спољњих послова Србије Ивица Дачић оцијенио је да су напади на Србе код Книна резултат дугогодишњег ‘флерта’ актуелне хрватске власти са усташтвом и величања злочина над Србима. „Кад практично легализујеш поклич ‘за дом спремни’, протјераш ћирилицу, а Србе оставиш без струје и то у родном крају ‘свог’ Николе Тесле, онда постаје природно да разуларени хулигани упадну у кафић и почну да туку чак и дјецу само

Рођендан

4. август 2019.

Рођен сам 4. августа 1995. године, већ сам добро загазио у четрдесет и неку, не сјећам се која је била, али памтим да сам се тада родио, ја и мој ћаћа и матер и моја Анђа и дјете од пет година, пет година рата… пет година одрастања. Нико ми никада није казивао да се може човијек у годинама родити и прогледати, осим што се могло чути од попа Душана који би грдио чељад да се још родили нијесу, иако су се крстили поодавно, то би зна у љутњи, кад би ко опсова или врагета у његовој близини. Ето тако и не памтим колико ми је било година када сам се

Реч Војводе Момчила Ђујића о екуменизму и уједињењу са папистима… (видео)

4. јул 2019.

ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ тада још као свештеник, служио је литургију једне недеље, на којој су донели мало заклано дете. Он је смирено завршио богослужење, након тога опојао дете, а потом скинуо своју мантију и епитрахиљ, опасао себи пиштољ и узео митраљез у руке. Много година касније у Канади 1990. године пред тадашњим владиком, свештеницима и народом, на питање једног новинара, шта би он урадио да је на месту србског патријарха, овај храбри србски син и слуга Божији је одговорио: „Ја нисам достојан ни свештеничког чина, а камо ли да будем патријарх. Скинуо сам мантију, узео митраљез , јер нисам могао да гледам на моје очи да мој народ и децу