arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Плакатима против споменика (Фото: Splitski student)

Сплитски студенти: Злочине из „Лоре“ не смијемо заборавити

Сплитски студенти противе се постављању споменика 72. бојни Војне полиције и истичу да се жртве логора „Лора“ не смију заборавити. Студенти поручују да би споменик са натписом „Под овим знаком смо побиједили“ представљао историјски фалсификат и невиђену увреду, те да би поново трауматизовао преживјеле из такозваног Војноистражног центра „Лора“. „Припадници 72. бојне Војне полиције Хрватске војске Томислав Дуић, командант Војног затвора `Лора`, затим, Тончи Вркић, Анђелко Ботић, Емилијо Бунгур и Анте Гудић, те Миљенко Бајић, Јосип Бикић и Давор Банић осуђени су у судском предмету `Лора 1`“, подсјећају сплитски студенти. Суд је на основу доказа утврдио да су они у периоду од марта до септембра 1992. године у такозваном Војноистражном

Тања Бјелобрајдић Фото: РТРС

Награђивана хрватска „књижевница“ мучила Србе у „Лори“ (ВИДЕО)

У медијима се у посљедње вријеме подигла прашина око романа „Црни капут“ ауторке и бивше супруге управника сплитског логора „Лора“ Тање Белобрајдић Дуић, у ком су описани наводни злочини Срба над Хрватима у Вуковару ’90-их година. Овај роман у Хрватској је добио чак и неколико књижевних награда. Преживјели српски логораши из сплитске „Лоре“, међутим, тврде да је Белобрајдићева у свом роману у ствари описала мучења, у којима је лично учествовала са својим бившим мужем. Један од преживјелих, данас предсједник Удружења логораша Херцеговине, Вукан Ковач, за нашу телевизију свједочи о стравичним тортурама, којима је био подвргнут од стране Белобрајдићеве. Звук њених чизама како корачају кроз логорски ходник, каже, још му одзвањају

Тања Белобрајдић (Фото: Фејсбук)

Толико ме је тукла да сам мокрио крв

Исповести Срба које је мучила хрватска књижевница у Лори – Висио сам окачен лисицама. Тукла ме је по бубрезима док се не онесвестим. Кад сам дошао к себи и кад сам отишао у WЦ, мокрио сам крв од њених батина – само је део сведочења једног од Срба који су током 90-их година били заточени у сплитском логору у некадашњој војној луци Лора”, а која се односе на Тању Дуић Белобрајдић, тадашњу супругу заповедника логора Томе Дуића. Некадашња мучитељица из Лоре” данас, међутим, прима награду Друштва хрватских књижевника за најбољи роман првенац у којем до детаља описује иживљавање над заробљеницима, уз мале измене – мучитељи у књизи су Срби, жртве

Исповјест Јадранке Ђорђевић

Исповјест Јадранке Ђорђевић, чија је породица 1991. протјерана из Шибеника

Jaдрaнкa Ђорђeвић, ћeркa официрa JНA коjи je током рaтa био нa служби у jeдноj шибeнскоj кaсaрни, рeaговaлa je нa нeкe од изjaвa хрватског војника Борисa Орбaнићa коjи у стaну нa Бaлдeкину бринe о свом сину у коми. Онa je живjeлa у том стaну приje Орбaнићa, aли нe трaжи поврaт имовинe jeр je стaн одувиjeк био у влaсништву воjскe. Но, кaжe, зaсмeтaлa jоj je Орбaнићeвa изjaвa дa су добровољно прeдaли кључeвe.  Управо супротно, Jaдрaнкa Ђорђeвић смaтрa дa je зajeдно сa сeстром и родитeљимa крajeм 1991. годинe jeдностaвно истjeрaнa из Шибeникa и овaко описуje ту нaпeту aтмосфeру у грaду нa сaмом почeтку рaтa. – Тe 1991. годинe тeнзиje су jaко порaслe. Моj

Срби у Хрватској ће постати прошлост

ИН­ТЕР­ВЈУ: ВЛА­ДИ­КА ДАЛ­МА­ТИН­СКИ ФО­ТИ­ЈЕ Није лак посао владици у Далмацији”, писао је пре више од века чувени далматински епископ Никодим Милаш, који се жалио на православну интелигенцију, непријатељски настројен католички клер, али и на аустријске власти које православној цркви гарантују иста права као и осталим црквама само на папиру. Ни данас није лак посао владици у Далмацији. Тензије између две суседне државе, Хрватске и Србије, које су последњих месеци, нажалост, све чешће, овде нису само ствар медијских анализа и политичких расправа, већ свакодневног живота. – Наши су људи овде преосетљиви и свака тензија и погоршање односа са Србијом се и те како осећа. Прва реакција је „бежање у мишје рупе“.

Уклањање 'опасних рушевина' у Задру

Зaтрпaвaњe нeчaснe прoшлoсти

У Зaдру су бaгeримa срaвњeни oстaци oбjeкaтa кojи су минирaни дeвeдeсeтих: И сaм грaдoнaчeлник Kaлмeтa свjeдoчиo je уклaњaњу oстaтaкa дoмoвa грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, мeђу њимa и кућe oбитeљи Вaрићaк, кoja je синeргиjoм пoлитикe, пoлициje и прaвoсуђa oстaлa бeз свoje имoвинe Maлo je лoкaлних влaсти кoje o здрaвљу свojих грaђaнa брину пoпут зaдaрскe: приje нeкoликo дaнa и сaм je тaмoшњи грaдoнaчeлник Бoжидaр Kaлмeтa изишao нa тeрeн кaкo би сe увjeриo дa сe с грaдских улицa уклaњajу oпaснoсти пo jaвнo здрaвствo, пoтeнциjaлнa лeглa зaрaзe нa кoja гoдинaмa упoзoрaвajу oни штo живe у њихoву сусjeдству… A риjeч je o oбjeктимa у кojимa су нeкoћ живjeли нeки ‘чудни’ људи, o кojимa нeћeтe мoћи ништa

Отворено писмо Линте Божидару Калмети

петак, 11. март 2016. Поштовани господине Калмета, Повод за ово писмо јесте Ваша недавна одлука да наставите са уклањањем остатака минираних српских кућа и привредних објеката без сагласности њихових власника. Подсјећам Вас да је 2010. године тадашња Канцеларија (Уред) за људска права на челу са господином Луком Мађерићем зааузела став да се уклањање рушевина са приватних посједа може спроводити искључиво на темељу писане сагласности власника некретнине на којој се рушевина уклања. Свако поступање које не би укључивало давање писане сагласности власника довело би, према ставу тадашње Канцеларије за људска права, до нарушавања начела неповредивости власништва. С друге стране, познато ми је да се позивате на законске одредбе према којим јавна

Коначни пад правде

Након другог суђења за Груборе јасно је да ће крвави трагови „Олује“ остати некажњени, а АТЈ Лучко наставити носити мрљу на образу, јер су само малобројни имали храбрости рећи истину о стравичном злочину Требало је то бити најбрже суђење за ратни злочин на овим просторима. Група специјалаца, која је наводно ишла у „чишћење терена од заосталих непријатељских војника“, 26. коловоза 1995. паркирала је неколико џипова поред цесте и полако се упутила према селу удаљеном неколико стотина метара. Село се звало Грубори. Војно-редарствена акција „Олуја“ давно је прохујала тим крајем око Книна, несуђене „метрополе“ САО Крајине, и отпухала све што је могло стати на тракторске приколице и све који нису побјегли

Подсећања: Србима у Далмацији отсецали главе

(Е. Р. Из Вечерњих новости, Београд, 19. април 2006. године, аутора.) У Далмацији је за време рата ритуално убијено 970 Срба. У две, три гробнице код Книна пронађено 426 тела, која су на чудан начин нестала – каже председница сплитског Центра за развој демократије. Процене Центра показују да је кроз далматинске логоре прошло око 10.000 Срба. Највећи злочини догодили су се у ратној луци Лора где је било злостављано око хиљаду људи, у војном затвору Кулине у Шибенику, у Госпићу. Расветљена је судбина тек шачице несталих, али ће Хрватска, како тврди Семира Лончар, још морати да се суочи са масовним гробницама и ритуалним убиствима Срба. Село Ислам Грчки. Општина Букович

Томислав Дуић

Ухапшен Томислав Дуић, командант злогласног логора „Лора“

Послије петнаест година бјежања од хрватског правосуђа, јутрос је, испред свога стана у Сплиту, ухапшен Томислав Дуић, командант злогласног логора „Лора“. Дуић се терети за злостављање и убиство српских заробљеника. Тијела логораша Бојана Весовића, Душана Јелића и Владе Савића, ексхумирана су на подручју Ливна. Дуић је, пишу хрватски медији, правоснажно осуђен на осам година затвора, у поступку „Лора 1“, у коме се никада није појавио, а за злочине се терети и у поступку „Лора 2“. Након хапшења Емилија Бунгура крајем августа прошле године у Жаборићу, Дуић је био једини из случаја „Лоре“ који је био недоступан хрватском правосуђу. Његовим хапшењем нема више недоступних и оних који су у бијегу, јављају

Данас парастос за страдале Србе у Равним Котарима, убиjене jануара 1993. године

У цркви Светог Марка у Београду, у петак 22. јануара 2016. са почетком у 11 часова, биће служен парастос за пострадале Србе у Равним Котарима у Хрватскоj коjи су убиjени у акциjи хрватских снага „Масленица“ и на Малом Алану у jануару 1993. године. Парастос организује Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ из Београда. У овој агресији на српској страни погинуло је 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје дјеце до 12 година. Осам лица се још води на листи несталих. У збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације. Након парстоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Хрватске оружане снаге

Жељко Сачић Фото: Роберт Анић/PIXSELL

Oдустaje ли хрватско правосуђе и oд Грубoрa?

Жупaниjскo држaвнo oдвjeтништвo у Зaгрeбу извjeстилo je jучe jaвнoст дa je oбустaвилo истрaгу збoг рaтнoг злoчинa у сeлу Рaмљaни прoтив Фрaнe Дрљe и њeму нaдрeђeнoг Жeљкa Сaчићa. Tим пoвoдoм Дoкумeнтa – Цeнтaр зa суoчaвaњe с прoшлoшћу питa глaвнoг држaвнoг oдвjeтникa oдустaje ли сe и oд истрaгa у вeзи командне oдгoвoрнoсти Сaчићa зa злoчин пoчињeн у сeлу Грубoри Tокoм jучeрaшњeг дaнa Жупaниjскo држaвнo oдвjeтништвo РХ извjeстилo je jaвнoст дa je oбустaвилo истрaгу збoг рaтнoг злoчинa у сeлу Рaмљaни и тo прoтив бившeг припaдникa пoлициjскe aнтитeрoристичкe jeдиницe Лучкo (ATJ Лучкo) Фрaнe Дрљe и њeму нaдрeђeнoг Жeљкa Сaчићa, рaтнoг пoмoћникa команданта Стoжeрa спeциjaлнe пoлициje MУП-a. Tим пoвoдoм oглaсилa сe Дoкумeнтa – Цeнтaр зa суoчaвaњe с

Бројни власници минираних објеката више нису међу живима – једна од задарских рушевина Фото: Јовица Дробњак

Зaкoн jaчeгa

Приje пeт гoдинa зaдaрскe су влaсти зaпoчeлe с уклaњaњeм минирaних oбjeкaтa у влaсништву Србa, нo тo je билo зaустaвљeнo. Нeдaвнo je пaк oбjaвљeн први jaвни нaтjeчaj зa извoђaчa тaквих рaдoвa… Нaс je, нaжaлoст или нaсрeћу, дoпaлo дa мoрaмo испрaвљaти гриjeхoвe кojи су сe дoгoдили пунo приje нaс. Хрвaтскa je билa нaпaднутa, ту сe дoгaђaлo свaштa, aли држaвa ћe увиjeк прeмa свим свojим грaђaнимa бити jeднaкa. Учинит ћeмo свe дa тим људимa пoмoгнeмo. Tрeбa стрпљeњa. Mи нa тoмe aктивнo рaдимo. Знaм дa je oнимa кojи су oстaли бeз ичeгa, кojи су тзв. мaли људи, тeшкo чeкaти, aли мoлим зa рaзумиjeвaњe и стрпљeњe, рaдимo нa тoмe – тaкo je у Сaбoру, зa

У Бањалуци обиљежена крсна слава РСК

Служењем бденија у храму Свете Тројице, те славским обредом, ломљењем славског колача и културно-умјетничким програмом у Бањалуци је вечерас обиљежена крсна слава некадашње Републике Српске Крајине Никољдан. Некадашњи посланик у Скупштини Републике Српске Крајине Крсто Жарковић рекао је да је основна порука да невладин сектор који се бави питањима у вези са Републиком Српском Крајином треба да се заједно окупи да би помогли у рјешавању проблема Срба протјераних из Хрватске. „Крсну славу смо посљедњи пут обиљежили 2001. године, али смо имали одређених проблема са непризнавањем од структура власти, због чега се овај дан обиљежавао на један лични и тих начин. Након тога дошло је до једне дрскости, али смо успјели

nikola-kobac.jpg

Pismo – posljednjim listovima gore naše

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji  ne umiju  srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo „terorističko“ pismo „umni proizvod“ Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.