Билогора Архиве - Страница 9 од 22 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Билогора » Страна 9

Брутално убиство војника ЈНА: Првооптужени ослобођен, само за суд није убица

9. март 2017.

Јуре Шимић, првооптужени за убиства официра и војника ЈНА у Бјеловару 29. септембра 1991, шета слободан. Иако је носио „фантомку“, сведоци тврде да је Шимић руководио злочином ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Ни двадесет шест година од бруталног убиства тројице официра ЈНА у касарни бивше ЈНА „Божидар Аџија“ у Бјеловару кривци не седе у затвору, а Јуре Шимић, који је био првооптужени, у међувремену је пуштен из притвора. Тог 29. септембра 1991. године хрватске снаге окружиле су касарну и затражиле предају шездесетак официра и око 150 војника. У почетку је све ишло мирно, није било никаквих проблема, а онда је у касарну, по тврдњама сведока, умарширао Јуре Шимић, председник кризног штаба

Бесједа проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побијеним у хрватској акцији „Откос“

30. октобар 2016.

Во имја Оца и Сина и Светога Духа… Прогнани народ Западне Славоније и Грубишнопољског подручја благодари свештенству Храма Светог Марка на одржаном помену нашој изгинулој браћи и сестрама и свим невино страдалим синовима и кћерима нашег рода… Благодари његовој Светости Патријарху Иринеју, сем свештенству и нашој Цркви која саучествује и дијели патњу и судбину свог народа… Хвала Србији која је, као и увијек у своје окриље прихватила хиљаде и хиљаде изгнаних, понижених и унесрећених… Хвала јој!Најдубља истина свих нас прогнаних, изгнаних и унесрећених гласи:„Тијела су наша овдје, а наше душе тамо гдје су наша огњишта, наша кућишта, наши прагови, наше јаме, наше спаљене цркве… наша још увијек непронађена браћа…“У нашем

Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991.

30. октобар 2016.

Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Данка Коjадиновић Др Милан Басташић, властитом судбином и броjним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима коjи никад нису кажњени „Пази и добро се чуваj да не заборавиш догађаjе што си их своjим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни jедног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своjу децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Моjсиjева, 4:9). Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензиjи, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, jедан jе од, сада већ малог броjа, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата у

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

28. октобар 2016.

У суботу, 29 октобра 2016. у Храму св. апостола у евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, поријеклом из Билогоре. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“. Извор: БИЛОГОРА

25 година егзодуса са Билогоре

28. октобар 2016.

Морамо бранити и мртве да би се спасили живи Поруке са изложбе «А Бог само ћути и гледа» одржане у Београду од 24. до 26. октобра 2016. у организацији Завичајног удружења «Билогора» У сриједу, 26. октобра у Београду, у изложбеном холу Народне банке Србије на Славији затворена је изложба „А БОГ САМО ЋУТИ И ГЛЕДА“. У оквиру изложбе одржана је и промоција књиге Душана Јелића са насловом истовјетним са називом изложбе – „А БОГ САМО ЋУТИ И ГЛЕДА – Одговор на обмане хрватских аутора о рату на Билогори 1991“. Такође, саставни дио изложбе је била и видео-презентација „Завичајно удружење Билогора „ те представљање посљедњег броја листа листа „Српско коло“ са

У понедељак у Београду отварање изложбе: А Бог само ћути и гледа

23. октобар 2016.

Свечано отварање изложбе биће у понедељак 24. октобра 2016. године у 18 часова у изложбеном холу Народне банке Србије, Немањина 17, Београд. У оквиру изложбе одржаће се и промоција истоимене књиге аутора Душана Јелића. Изложба ће бити отворена до 26. октобра а може да се погледа од 10 до 18 часова. Изложбу, промоцију књиге и видео-презентацију о Билогори организује Завичајно удружење „Билогора“са седиштем у Београду, а у сарадњи са Народном банком Србије и Савезом Срба из региона. Догађај је део шире манифестације посвећене 25. годишњици егзодуса са Билогоре. Аутор изложбе је ликовни педагог, сликар и коаутор уџбеника за ликовни одгој у Републици Српској, Милан Дијаковић, који живи и ради у Гроцкој, а рођен

Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају

14. октобар 2016.

Стари, Предвиђено је да се опростим од тебе испред удружења Јадовно 1941. Твоје и моје, наше Јадовно ја не могу да одвојим од тебе и мене, од оца и сина. Јадовно је из темеља, брутално промјенило и одредило твој овоземаљски пут. А онда и мој, и животе цијеле наше породице. Та јадовничка рана отворена љета 1941, насљеђује се, преноси се кроз генерације. Она је уткана у наш генетски код. Није се лако са њом носити. Ћутио сам је још у дјетињству, посебно у нашем Грубишном. Црни рупци, црне шамије, од суза црвене очи, од терета погнута леђа, квргави прсти бака и тетака. Веома ријетко, тихо би изустиле: Наши су оћерани.. Није

Умро је Милан Басташић

12. октобар 2016.

У петак, 7. октобра 2016. у Београду је умро Милан Басташић. Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру

ПОНОСНИ НА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

29. септембар 2016.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици данас је обиљежено 25 година од страдања народног хероја мајора Милана Тепића. „И послије 25 година традиционално се окупљамо на овом мјесту и одајемо почаст мајору Милану Тепићу, засигурно једном од највећих хероја у српској историји. Козарска Дубица је поносна што је изњедрила таквог човјека, а ово је мали симболичан чин у односу на дјело које остало иза покојног мајора, нашег суграђанина“, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро. Он је изразио очекивање да ће у времену које долази у Комленцу бити изграђено одговарајуће спомен-обиљежје. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић изјавио је да су

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2016.

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици сутра ће бити обиљежено 25 година од страдања народног хероја, мајора Милана Тепића. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић потврдио је да ће помен Тепићу, у оквиру програма обиљежавања „Септембарских дана одбране“, бити одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Предсједништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом

Домагој Маргетић: Гади ми се моја Хрватска, руке су јој крваве до лаката од убијања Срба!

30. јул 2016.

Хрватски новинар-истраживач и бивши политичар Домагој Маргетић, поводом прославе 20. годишњице операције Олује упутио је отворено писмо “победницима” у којем им је поручио само једну реч – ФУЈ! Писмо Домагоја Маргетића преносимо у целости и на оригиналном језику на ком је написано (унапред се извињавамо свима, али због аутентичности писма нисмо га преводили на српски): “А док славимо ратове, о каквом то миру говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални јунаци, о каквом ми помирењу и с ким говоримо? Побједници славе побједе. А слободни људи су једноставно – слободни. Слободнима не требају ни побједе нити побједници, не требају им масовне помпозне, бахате прославе туђе несреће. Не разумију

Ратни злочинац Вељко Марић до октобра остаје на слободи

18. јул 2016.

Хрватска посланица у Европском парламенту Маријана Петир објавила је данас да осуђени за ратне злочине, ратни ветеран Вељко Марић због лечења остаје на привременој слободи до октобра Хрватска посланица у Европском парламенту Маријана Петир објавила је данас да осуђени за ратне злочине, ратни ветеран Вељко Марић због лечења остаје на привременој слободи до октобра. „Јавио ми се је хрватски бранитељ Вељко Марић. Не враћа се данас у Глину (затвор). Продужено му је лечење са слободе до октобра упркос некима који су га оцрњивали и покушавали то да спрече“, написала је Петир на Фејсбуку. У априлу ове године, Марић је због лечења на три месеца пуштен на слободу. Вељко Марић осуђен

VII Сабор Билогораца – 29. мајa у Белом Потоку

27. мај 2016.

7. Сабор Билогораца одржаће се у недељу, 29. маја 2016. у Белом Потоку (Дуго Поље 1А) у близини Београда у Хотелу „Сучевић“ који се налази непосредно уз раскрсницу Авалског и Кружног пута, тел. 011/390-7777 Програм сусрета 11,30 – 12,45 Дочек учесника Сабора, заједничка фотографија 12,45 – 13,00 Поздравна излагања 13,00 – 14,00 Свечана сједница Завичајног удружења „Билогора“ о обиљежавању 25. година егзодуса са Билогоре 14,00 – 15,30 Ручак 15,30 – 20,00 Дружење уз билогорски музички састав „Звуци завичаја“ Цијена по учеснику је 2.000,00 динара, а за све информације, пријаву доласка и начин уплате, обавезно контактирати непосредног организатора 7. Сабора Билогораца, Синишу Радојчића (тел. 063/1722-451, 063/323-888). Посљедњи рок за пријаве и

Дoкумeнт o гeнeрaциjaмa Kрajишникa

31. децембар 2015.

Kњигoм ‘Срби из Вaрaждинскoг гeнeрaлaтa’, дoвршeнa je трилoгиja Нeнaдa Вукaдинoвићa пoсвeћeнa истoриjи српскoг нaрoдa у Билoгoри и Kaлнику Издaвaњeм књигe ‘Срби из Вaрaждинскoг гeнeрaлaтa (Срби-Влaси-Влajи)’ дoвршeнa je трилoгиja нoвoсaдскoг aутoрa Нeнaдa Вукaдинoвићa, a уjeднo и нaстojaњe oвoг aдвoкaтa пo вoкaциjи, инaчe рoђeнoг Бjeлoвaрчaнa, дa њeгoви сунaрoдњaци спoзнajу ткo су, штo су и oдaклe oни нa oвим прoстoримa. Kњигу oвoг, мoжeмo слoбoднo рeћи истoричaрa, зajeднички су издaлa Виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Koпривничкo-крижeвaчкe, Вaрaждинскe жупaниje и Грaдa Вaрaждинa тe ВСНM Бjeлoвaрскo-билoгoрскe жупaниje кoje je oвлaштeнo зa jaвнe прoмoциje и прoдajу књигe у Хрвaтскoj. Вукaдинoвић je трилoгиjу зaпoчeo књигoм ‘Kрaткa хистoриja српских крajишникa с Kaлникa и Билoгoрe oд 16. Дo 19. виjeкa’ издaнoм

У Бањалуци обиљежена крсна слава РСК

18. децембар 2015.

Служењем бденија у храму Свете Тројице, те славским обредом, ломљењем славског колача и културно-умјетничким програмом у Бањалуци је вечерас обиљежена крсна слава некадашње Републике Српске Крајине Никољдан. Некадашњи посланик у Скупштини Републике Српске Крајине Крсто Жарковић рекао је да је основна порука да невладин сектор који се бави питањима у вези са Републиком Српском Крајином треба да се заједно окупи да би помогли у рјешавању проблема Срба протјераних из Хрватске. „Крсну славу смо посљедњи пут обиљежили 2001. године, али смо имали одређених проблема са непризнавањем од структура власти, због чега се овај дан обиљежавао на један лични и тих начин. Након тога дошло је до једне дрскости, али смо успјели