Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Сутра се навршаваjу 24 године од етничког чишћења и убиjања Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватскоj, а за то jош нико ниjе процесуиран ни пред међународним, нити пред домаћим судовима – саопштено jе из Документационо-информативног центра „Веритас“.
Етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од коjих су 23 потпуно уништена, спроведено jе по писаноj наредби државног органа Хрватске, првоj и jединоj у Европи послиjе Другог свjетског рата.
Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници цивилне заштите и полициjе почели су спроводити Наредбу о евакуациjи свих мjештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смjештених у Пожешкоj котлини, подно Папука и Псуња, коjу jе дан раниjе донио Kризни штаб општине Славонска Пожега.
Према писаноj наредби, коjу jе потписао Анте Багарић у своjству предсjедника кризног штаба, коjа jе дан раниjе извjешена на jавним мjестима, евакуациjа се спроводи „у циљу заштите њихових живота“ и омогућавања успjешниjе одбране одбрамбених положаjа хрватских снага на том подручjу од „четничких терористичких снага и jединица, коjе све више угрожаваjу цивилно становништво у западном диjелу општине Славонска Пожега“.
Евакуациjу jе требало спровести у року од 48 часова, а у селима коjа jе требало евакуисати живjело jе, по попису становништва из 1991. године, 2.120 лица.
Већина становника прозваних села одазвала се наредби и напустила своjе куће, од коjих неки уточиште налазе код рођака у оближњим селима, а мањи броj у хрватским селима означеним као реjони прикупљања.
Иако jе становништву приликом евакуациjе обећано да ће, када се врате, наћи све како су и оставили, догодило се сасвим супротно и убрзо послиjе евакуациjе започиње организована пљачка свега што jе имало вриjедност и што се могло пониjети, а одмах потом и систематско паљење и минирање српских кућа, с очитим циљем да се прикриjу трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никада не врате.
Дио стариjих људи, коjи ниjе хтио или могао, због старости и болести, да напусти своjа села, страдао jе приликом систематског паљења и минирања њихових кућа.
Да би се хрватскоj и међународноj jавности „обjаснило“ зашто су опљачкана и запаљена српска села, у jавност jе пуштена теза да су то урадили сами Срби приликом повлачења како не би пала у хрватске руке.
„Видjевши шта се десило са њиховим имањима, у страху за сопствене животе, већина Срба из евакуисаних села креће за БиХ, коjа у то вриjеме jош ниjе била обухваћена ратом, одакле настављаjу пут за Србиjу или Источну Славониjу, коjу су контролисали тамошњи Срби“, наводи се у саопштењу.
Мањи броj уточиште налазе у српским селима Горњи Врховци, Вучjак Чечавски и Шњегавић, коjа су одбила Наредбу о евакуациjи, али у зору 10. децембра 1991. године, та села су напале хрватске снаге и осваjаjу их без отпора, док становништво бjежи у БиХ.
У чишћењу ових „непокорних“ села, укључуjући и неколико сусjедних, према Веритасовим, jош увиjек непотпуним подацима, убиjено jе 71 лице српске националности, од коjих су 42 стариjи од 60 година, међу коjима jе 33 жена.
Само у jедном дану, 10. децембра 1991. године, у Шњегавићу и Вучjаку Чечавском убиjено их jе 36 просjечне старости око 60 година, међу коjима и 20 жена.
У тим селима су, након што jе народ исељен, припадници хрватске воjске опљачкали, минирали и попалили 616 стамбених и 590 привредних обjеката, док су без кућа остала 1.492 лица.
Из jедне масовне гробнице на рубу села Шњегавић у децембру 2000. године ексхумирано jе 13 посмртних остатака, коjи су пребачени у Завод за судску медицину у Загребу, од коjих jе до сада девет идентификовано као житељи Шњегавића и Вучиjака Чечавског.
Од свих жртава породице су до сада пронашле, идентификовале и сахраниле тек 21 посмртни остатак, док се jош увиjек на списку несталих води 50 лица.
Риjетки повратници у ова села jош увиjек по згариштима и запарложеним воћњацима и њивама наилазе на разбацане људске остатке, али своjа открића, из страха и небриге, више и не приjављуjу надлежним органима.
„Веритас“ jе, краjем 2008. године, сву прикупљену документациjу о злочинима у селима Пожешке котлине доставио Тужилаштву за ратне злочине Србиjе, коjе jе те доказе доставило Жупаниjском тужилаштву у Славонскоj Пожеги, а оно у августу 2011. године предмет уступило Жупаниjском тужилаштву у Осиjеку, коjе jош ниjе дониjело коначну одлуку.
ГОДИШЊИЦА ПРОГОНА ИЗ ПОЖЕШКЕ КОТЛИНЕ
One Response
Ne počinjite tekst sa „danas“ , „sutra“ i sl. već stavite datum. Ja sam objavu video 31-og i kada je podelim, faktički šaljem pogrešnu informaciju. Malo ko gleda datum vaše objave, već se ravna po trenutku kada je čita.