arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Са парастоса за пострадале, 29. октобра 2011. у цркви св. Марка у Београду

Жртве источне Билогоре од 1991. до 1997. године

Под источном Билогором чиjе су жртве предмет овог истраживања подразумиjевамо про-стор са површином од око 700 км2 смjештен на сjеверозападу данашње Републике Хрватске и ограничен на западу насељима православне парохиjе Северин, на сjеверу селима парохиjе Мала Трешњевица, на jугу Великим Зденцима, док jе његова источна граница село Јасенаш, односно линиjа на коjоj строго географски гледано престаjе Билогора – превоj дуж коjег се пружаjу пут и пруга Бастаjи – Сухопоље.   Оваj списак погинулих бораца и у терору страдалих цивила у току оружаних деjстава 1991. године те приjе и послиjе њих у периоду од 1991. до 1997. односи се на жртве чиjи су егзеку-тори хрватске паравоjне формациjе, као и терористичке групе

Парастос у цркви Светог Марка у Београду

Служен парастос страдалим Србима у Грубишном Пољу и Билогори

Страдалим Србима у Грубишном Пољу и источној Билогори од 1991. до 1997. године, данас је у Цркви Светог Марка у Београду служен парастос. Парастосу, који је организовало Завичајно удружење „Билогора“, присуствовали су породице жртава, предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, те представници више избјегличких и завичајних удружења, јавили су београдски медији. Према до сада утврђеним подацима, на подручју источне Билогоре од 1991. до 1997. године живот је изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броја страдалих, 39 је цивила, од којих је 17 убијено прије злочиначке акције „Откос-10“, током кампање застрашивања и злостављања, те 24 припадника Територијалне

Парастос Билогорцима 2012. године

Парастос за за страдале и погинуле Билогорце 05. новембра у Београду

У недељу, 05. новембра 2017. у Храму св. апостола у евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, поријеклом из Билогоре. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“ из Београда.   Извор: Ранко Раделић, Билогора.рс Везане вијести: Хрватска акција Откос – тријумф усташтва и фажизма! Бесjеда проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побиjеним у хрватскоj акциjи „Откос“ 29.10.2011. – БЕОГРАД – СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“ СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“ ПУТ ИЗ ПАКЛА

Српска насеља нападнута 31. октобра 1991

Кад су косили у Билогори

Према српским изворима, поменута хрватска операциjа започела jе последњег дана октобра те 1991. нападом на ТО Грубишно Поље, а имала jе ПРЕ неки дан из Завичаjног удружења „Билогора“ стигло ми jе обавештење да се 31. октобра у Цркви Светог Марка у Београду одржава парастос жртвама хрватске операциjе познате под кодним називом „Откос-10“. Уз обавештење приложен jе детаљан попис и опис страдања свих жртава рата и пората деведесетих на подручjу источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице. На том попису налази се 66 особа, већином српске националности и оних коjи су били у родбинским везама са српским породицама. Међу жртвама jе 41 цивил, од коjих

Српска насеља нападнута 31. октобра 1991. године

26 година од злочиначке операције „Откос“ хрватске паравојске, у којој су убијани и протеривани Срби из Западне Славоније

Данас се навршава 26 година од злочиначке акције „Откос“ хрватске паравојске у којој су чињени масовни злочини над српским цивилима на простору Западне Славоније. За све злочине осуђен је само један Хрват – Вељко Марић, који је недавно из Србије пребачен на одлслужење казне у Хрвтаску. Од 16. августа 1991. у Западној Славонији крећу незаконита хапшења, затварања, киднаповања, мучења Срба, углавном цивила од стране хрватских паравојних јединица. Међу њима нестали су следећи Срби: Спасо Милошевић (полицајац на боловању), Кекеровић Млађен, Дмитар Станић, Драган Мачак и др. Сви они су киднаповани док су ишли на посао. Једино је пуштен Кекеровић Млађен јер је имао познанство са начелником СУП-а Бјеловар, Стојаном Густином.

kalendar-genocida.jpg

Годишњица страдања Срба из источне Билогоре

Нападом на ТО Грубишно поље 31. октобра 1991. године, започела jе акциjа хрватске воjске под називом „Откос – 10“. Циљ jе био ликвидирати и протjерати Србе са подручjа источне Билогоре. Малоброjне снаге ТО Грубишно поље нису успjеле зауставити напад хрватских боjовника, па jе народ поучен искуством из Другог свjетског рата кренуо у повлачење ка Босни. Комплетно становништво из 23 села и jедан броj житеља из jош 15 села напустило jе то подручjе. У колони jе било око 4 000 људи са преко 600 различитик возила. Послиjе повлачења Срба из источне Билогоре услиjедила су убиства преосталих Срба, паљење, пљачкање и минирање српске имовине. Уништене су и две дрвене православне цркве билогорског

Нови Град: Небо над Бјеловаром - пројекција филмаФото: СРНА

Одгођено приказивање филма „Небо над Бјеловаром“

Пројекција документарног филма „Небо над Бјеловаром“ у Козарској Дубици, која је била заказана за вечерас, одгођена је због техничких проблема, саопштили су организатори. Филм, посвећен народном хероју Милану Tепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у септембру 1991. године у Бјеловару, аутора Недељка Лајшића, требало је буде приказан вечерас у 20.00 часова у Дому културе. Филм је први пут приказан крајем прошлог мјесеца у Дому војске Србије у Београду, а премијери је претходило откривање споменика мајору Милану Tепићу у београдском насељу Дедиње. Недавно га је погледала и публика у Приједору. Извор: СРНА Везане вијести: Филм „Небо над Бјеловаром“ показује како се искрено воли … Пројекција филма о херојству мајора

Директор Културно образовног центра у Новом граду Дражен Бабић, аутор филма Недељко Лајшић и начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача на пројекцији документарног филм "Небо над Бјеловаром".

Пројекција филма о херојству мајора Тепића

У Новом Граду вечерас је приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Tепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару септембра 1991. године. Мајор Tепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. Са њим је погинуо и војник Стојадин Мирковић, који је одбио Tепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта. Лајшић каже да је припрема за реализацију филма трајала више од пет година, а

Данас пројекција филма „Небо над Бјеловаром“

Данас ће у Новом Граду бити приказан документарни филм Недељка Лајшића „Небо над Бјеловаром“, који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару септембра 1991. године. Лајшић каже да није било једноставно ову несвакидашњу причу о погибији мајора Тепића 29. септембра 1991. године након што је дигао у ваздух војно сладиште, које није желио оставити непријатељу и војнику Мирковићу, који је одбио наређење да се повуче из објекта и сам погинуо, уоквирити у један документарни филм. „Ово је безвременско дјело које нашој и будућим генерацијама показује како се брани отаџбина и колико се воли своја земља. Урадити тако нешто и остати

velika-gospa-hram.jpg

Велика Госпа нестала у пламену

Прошло  је 26 године како је у ноћи између 23 и 24 октобра 1991. године изгорела црква Успења Пресвете Богородице  у Доњој Рашеници, у народу познатија  као Велика Госпа. Недалеко од Грубишног Поља на брду између Рашенице и Ивановог села, поред гробља  стајала је црква која је саграђена 1709. године  и по предању је саградио капетан Радојчић.  Била је једна од четири  дрвене цркве које су преживеле 1941. годину, али не и 1991. Непозната  рука запалила је храм који је изгорео до темеља  иако је  био споменик нулте категорије и под заштитом Унеска. Црква Успења Пресвете Богородице,  иако  скромних димензија (15 х 9,30 м) била је највећа по величини међу

bilogora-hronika.jpg

Grubišnopoljska kronika 1990. – 1991. или о томе како Ивица и Перица конструишу хрватску историју

Шта су све поjедини Хрвати спремни да учине како би оправдали своjе злочине над Србима, доказ jе између осталог и писање хронике Грубишног Поља двоjице младих хрватских аутора, Петра Башића и Ивице Мишкулина. У часопису „scrinia slavonica“ обjављена су 2007. и 2010. године (Scrinia Slavonica, god.7, br.1, rujan 2007,str. 342–370; Scrinia Slavonica, god.10, br.1, rujan 2010, str. 454-494) са назнакама „Izvorni znanstveni rad“два тематски везана текста под насловом „Grubišnopoljska kronika 1990.–1991.“ (I dio односно II dio, у даљем тексту Kronika) младих хрватских аутора Петра Башића и Ивице Мишкулина, иза коjих стоjе, односно чиjи су сарадници судећи по испису испод имена аутора – Hrvatski institut za povijest, Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Slavonski Brod. Већ прво читање овог „изворног научног рада“ показуjе шта jе заправо циљ и сврха свега овога – стварање нове хрватске повиjести помоћу непостоjећих и фалсификованих

Милош Милојевић: Пробавна колумнистика или Панчићев мит о мајору Тепићу

Поводом текста Теофила Панчића Подгревање мита о мајору Тепићу, објављеног на сајту Радио Слободна Европа, листопада петог, године текуће  Постоје извесне радње – или извесне класе радњи – за које људи који држе до елементарног самопоштовања чак не држе ни као отворене могућности. Размотримо ради илустрације следећи сценариј: особа хода улицом, прилази јој непознато лице и казује како при руци има кофу испуњену фекалијама. Спреман је да плати неодређену своту новца ако је пролазник вољан да своју главу урони у споменути садржај. Да ли би један елементарно частан човек (да не кажем пристојан, не волим ту реч, знате већ зашто) приступио ценкању или би свог бескрупулозног пролазника испратио у неверици уз вероватну

Приједор: Премијерно приказан филм "Небо над Бјеловаром"Фото: СРНА

Премијера филма о народном хероју Милану Тепићу

У Приједору је вечерас премијерно приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару септембра 1991. године. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. Са њим је погинуо и војник Стојадин Мирковић, који је одбио Тепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта. Мајор Тепић је 19. новембра 1991. године постхумно одликован „за изванредан подвиг у борби

Херој Милан Тепић добио споменик у Београду (Фото: Promo/Ministarstvo odbrane Srbije)

Загреб протестује због споменика мајору Тепићу

Министарство спољних послова ХР уложило је оштар протест амбасадорки Србије Мири Николић поводом откривања споменика мајору ЈНА Милану Тепићу у Београду. „Откривање споменика ‘народном хероју ослободилачког рата’ мајору Тепићу, уз високе државне почасти, потврђује да Република Србија и даље није спремна да се суочи с прошлошћу и својом улогом у крвавом распаду бивше СФРЈ“, оцјењује хрватско министарство. У саопштењу је упозорено на „неприхватљивост оваквих одлука и потеза српских власти, које су у супротности с настојањима Републике Хрватске да, без обзира на не тако давну агресију Републике Србије и ЈНА на Републику Хрватску, гради добросусједске односе“. Министарство спољних и европских послова Хрватске подсјећа да је мајор ЈНА Милан Тепић, 29. септембра

Нeкaд спoмeник пaлим бoрцимa, дaнaс хрвaтским брaнитeљимa – Oкучaни Фото: Jурицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Oтимaчи кoстиjу

Пaртизaнскa спoмeн-кoстурницa у Нoвскoj прeбрисaнa je 2009. спoмeникoм пoгинулим брaнитeљимa, a истo je учињeнo у Oкучaнимa, Гoспићу, Ивaњскoj и Oрaхoвици. У Ђaкoву je пeтoкрaкa нa пaртизaнскoм спoмeнику зaмиjeњeнa крстом, у Oдри Сисaчкoj je пoстaвљeнo рaспeлo, у Mиклeушу кип Бoгoрoдицe, a у Свeтoм Филипу и Jaкoву бистa Фрaњe Tуђмaнa Спoмeник пaлим бoрцимa и жртвaмa фaшистичкoг тeрoрa сa спoмeн-кoстурницoм из Другoгa свjeтскoг рaтa у спoмeн-пoдручjу Tрoкут у oпштини Нoвскa, кojи je пoчeткoм 1990-их минирaн, ниje jeдини примjeр спoмeничкe бaштинe кojoj je прeнaмиjeњeнa њeзинa првoбитнa функциja. Нa лoкaциjи тoг нeкaдa зaштићeнoг мoнумeнтa 2009. пoдигнут je Спoмeник пoгинулим брaнитeљимa Дoмoвинскoг рaтa 1991.-1995., чимe je прeбрисaн и пoсљeдњи трaг пaртизaнскoг спoмeникa. С oбзирoм нa тaкaв

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.