Билогора Архиве - Страница 6 од 22 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Билогора » Страна 6

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Догађања пред Први и Други свјетски рат

15. јун 2018.

Крајем 19. и почетком 20. вијека, па и касније, праваштво је важна и значајна компонента хрватске повијести. Фраза о „оцу домовине” је производ правашког покрета. Његови припадници славили су и славе Старчевића као пророчку, каризматску фигуру. Старчевићево учење извире из сплета реакција на стварну друштвено-политичку увјетованост, али и из његова карактера. Умјесто да се Старчевићева садашњост и будућност схвати као наша прошлост, њега се претвара у узорнога сувременика са функцијом мита. Старчевићево дјеловање увјетовано је положајем Хрватске у Хабзбуршкој монархији с главним питањем – остварити хрватску државност унутар Монархије или изван ње. Своје увјерење да су, осим Бугара, сви Јужни Славени заправо Хрвати, Старчевић је први пут формулирао 1852. као

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

12. јун 2018.

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

11. јун 2018.

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

11. јун 2018.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

ЗАДУЖБИНА: Изашла је нова књига Ранка Раделића у којој је представљен потпуни преглед српских презимена на Билогори

7. јун 2018.

Билогорски презименик као докуменат о отетом завичају Билогорски презименик аутора Ранка Раделића шеста је по реду књига у Библиотеци Задужбина Завичајног удружења Билогора и по много чему јединствена. Она представља први, у највећој мјери потпуни преглед српских презимена вијековима присутних на некој компактној историјској и географској цјелини. Источна Билогора покрива око 700 км2 и шездесетак насеља која су се до 1991. године налазила у четири општине: Вировитици, Грубишном Пољу, Ђурђевцу и Бјеловару. По првом службеном попису становништа у Хабзбуршкој монархији 1857, Срби овдје имају апсолутну већину која се постепено топи масовним и планским досељавањем сиромашнијег слоја становништва из залеђа по укидању кметства 1948. и Војне крајине 1871. Танку већину од

Билогорски презименик 1322 српска и православна презимена источне Билогоре

15. март 2018.

Билогорски презименик, шеста по реду књига у Библиотеци „Задужбина“ Завичајног удружења „Билогора“ штампана је на 472 странице у А5 формату. Садржи податке о 1322 српска и православна презимена источне Билогоре евидентирана у периоду од 1552. до 2017. године, те о њиховој бројности и распрострањености у појединим насељима. У оквиру презименика је и 20 чланака о знаменитим Билогорцима. Презименик је допуњен бројним статистичким прегледима и картама, као и 10 опсежнијих прилога везаних за презимена. Опрема књиге садржи 10 фотографија у боји, 36 ц/б фотографија, 8 графичких приказа, 19 карата и 23 табеле са нумеричким подацима.

У Дервенти ће у уторак, 13. фебруара, бити приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром" аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули 1991. године у Бјеловару, спречавајући хрватске снаге да преузму војно складиште касарне ЈНА.

У уторак пројекција филма „Небо над Бјеловаром“

11. фебруар 2018.

У Дервенти ће у уторак, 13. фебруара, бити приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули 1991. године у Бјеловару, спречавајући хрватске снаге да преузму војно складиште касарне ЈНА. Мајор Тепић и војник Мирковић погинули су 29. септембра у бјеловарској касарни на Беденику, током херојског чина дизања у ваздух војног складишта и спречавања непријатеља да дође до наоружања. Мирковић је тада одбио Тепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта. Мајор Тепић постхумно је одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја. Пројекција филма биће одржана у Центру за културу Дервента са

У Дому културе у Козарској Дубици приказан је документарни филм "Небо над Бјеловаром" аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Tепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године.

Приказан документарни филм о херојству мајора Тепића

31. децембар 2017.

У Дому културе у Козарској Дубици приказан је документарни филм „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Tепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године. Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да је тај филм наш дуг према хероју Милану Tепићу који ће свједочити о његовом дјелу. „У овом документарном филму смо показали не само херојски чин који је мајор Tепић урадио него и какав је он човјек био. А то је био добар човјек, који је одржао своју ријеч да ће бранити своју земљу. Херојски је погинуо, али је показао генерацијама које долазе како се воли и брани отаџбина“, рекао

За преживљено стријељање добио 20.000 кн, држави мора платити 35.000

23. децембар 2017.

Полиција га је 1991. одвела из стана под сумњом да је снајпериста и с војницима је одведен у шуму Чесма гдје је на њих испаљено више метака Република Хрватска Сави К. (70) мора исплатити 20.000 куна, првостепена је пресуда Општинског суда у спору који су Саво К. и његова мајка (која је преминула 2013.) покренули у октобру 2005, а везан је уз ратна догађања у Бјеловару 1991. Одбијен је као неоснован Савин захтјев за накнаду нематеријалне и материјалне штете од око пола милиона куна, као и захтјев за плаћање ренте од 686 куна мјесечно. Одбачен је и захтјев његове мајке која је затражила 350.000 куна за претрпљене душевне боли због тешког синова инвалидитета. Саво К.,

Joвaн и Mирa Joвaнoвић мeђу првимa су oстaли бeз кућe: спaљeнa им je 21. сeптeмбрa 1991. Foto: Пaулинa Aрбутинa

Нaшe стрaдaњe oстaлo je нeпoзнaтo

21. децембар 2017.

‘Нoвoсти’ с пoврaтницимa у сeлимa зaпaднe Слaвoниje: ‘Mи jaкo дoбрo знaмo крoз штa смo прoшли. Aли кoгa тo сaдa зaнимa?’ кaжe Joвaн Joвaнoвић из Гoрњe Пиштaнe. Уистину, дoгaђajи у jeсeн и зиму 1991. нa пoдручjу зaпaднe Слaвoниje, укључуjући eвaкуaциjу 26 пoмнo пoписaних сeлa пoднo Пaпукa и Псуњa извршeну пo нaрeдби Kризнoг штaбa Пoжeгe, извaн су фoкусa хрвaтскe jaвнoсти У мнoштву нeсрeћa, људских пaтњи и губитaкa штo их je дoниo рaт у Хрвaтскoj jaвнoсти су oстaлa углaвнoм нeпoзнaтa стрaдaњa из oктoбрa 1991. и првa избjeгличкa кoлoнa сa прoстoрa бившe Jугoслaвиje, кojу je чинилo српскo стaнoвништвo Билoгoрe и нa кojу су сe, нaкoн сaмo нeкoликo дaнa, нaдoвeзaлe избjeгличкe кoлoнe Србa из зaпaднe

Сjeћaњe нa eгзoдус Србa зaпaднe Слaвoниje

21. децембар 2017.

Вeћ 30. oктoбрa 1991. гoдинe Срби Билoгoрe су били присиљeни дa нaпустe Tурчeвић Пoљe и oкoлнa сeлa. Сeћaмo сe нaдрeaлних сликa кaдa су Пaпук прeлaзили зajeднo сa свojoм стoкoм и oдлaзили кa Бoсни, рeкao je Mлaдeн Kулић нa кoмeмoрaциjи зa жртвe зaпaднoслaвoнских сeлa Кoд рaтoм oштeћeнe црквe Свeтoг Гeoргиja у Слaтинскoм Дрeнoвцу 15. дeцeмбрa oдржaнa je кoмeмoрaциja у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa Србa зaпaднe Слaвoниje и Билoгoрe уjeсeн 1991. гoдинe, кaдa je с пoдручja Вoћинa, Пoдрaвскe Слaтинe, Грубишнoг Пoљa, Сирaчa, Ђулoвцa, Дaрувaрa, Пoжeгe, из укупнo 180-aк сeлa, присилнo прoтjeрaнo oкo 51.000 цивилa српскe нaциoнaлнoсти. Прeд oкo 50 oкупљeних пaрaстoс зa жртвe служили су свeштeници Joвaн Шaулић и Дрaгaн Гaћeшa. Пo риjeчимa Mлaдeнa Kулићa, прeдсjeдникa oргaнизaциoнoг

“ К О Л О Н А „

13. децембар 2017.

Било је то давне деведесетпрве 13. децембар и зима стеже а српска колона низ цијели Папук са узнемиреним народом се растеже. Сви иду некуд у непознато и ко зна куда и до када, натоварени понеким стварима а у души им немир влада. Напустили огњишта своја наредио је тамо неко, ал` куда и до када нико им није рек`о. Аута, трактори и камиони пролазе кроз беспућа Папука, неки се преврћу а неки стају ни на половини, непознатог пута. Стравичан призор, рек`о би неко кад би погледао све са стране, ал` је наредба таква била да не смије нико да остане. Ја нисам била у тој колони ал` су родитељи мој били,

Промоција документарног филма „Небо над Бјеловаром“ у Београду

12. децембар 2017.

Пројекција документарног филма „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића биће одржана на Војној академији у Београду, данас од 16 часова. Овај документарни филм до сада је приказан у десет градова Републике Српске и Србије. За пројекцију филма „Небо над Бјеловаром“ влада велика заинтересовамост публике, чему свједочи чињеница да су у појединим градовима одржане и по двије пројекције. „Небо над Бјеловаром“ је филм о мајору Милану Тепићу и Стојадину Мирковићу који су на херојски начин прије готово три деценије погинули у Бјеловару бранећи војничку част и заклетву. Мајор Тепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику након што је дигао у ваздух

Приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“

3. децембар 2017.

У биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године. Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да сачувају сјећање на хероја Милана Тепића. „То је прича о патриотизму, о љубави према својој земљи“, додао је Лајшић. Према његовим ријечима, мајор Тепић је један од ријетких који је одржао дату ријеч до краја, те је жртвујући свој живот показао како се воли и искрено брани своја земља. Лајшић је напоменуо да идеја о филму траје десетак година, а

Општинска Борачка организација организоваће у Броду у петак, 24. новембра промоцију документарног филма "Небо над Бјеловаром", аутора Недељка Лајшића, који је посвећен народном хероју мајору Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу, који су погинули у том граду у септембру 1991. године.

У петак промоција филма „Небо над Бјеловаром“

22. новембар 2017.

Општинска Борачка организација организоваће у Броду у петак, 24. новембра промоцију документарног филма „Небо над Бјеловаром“, аутора Недељка Лајшића, који је посвећен народном хероју мајору Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу, који су погинули у том граду у септембру 1991. године. Промоција филма биће одражана у Средњошколском центру „Никола Tесла“ с почетком у 18.00 часова. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. Са мајором Тепићем погинуо је и војник Стојадин Мирковић, који је одбио