arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Болан траг у историји коју не смемо заборавити

СУГРАЂАНИ НИСУ ИМУНИ НА ПАТЊЕ НАШЕГ НАРОДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Пише: Александра Илијев Значајнa тема окупила је у Културном центру представнике старијих и млађих генерација. Говорило се о догађајима и геноциду у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ). Судећи по броју попуњених места намењених посетиоцима, дошло је неочекивано више људи него што је било у плану. То потврђује колико је ова проблематика и дан – данас битна. Рат је однео  много живота и променио свет из корена, али негде успут изгубиле су се тешке приче страдања нашег народа у логорима. Учесници трибине покушали су да објасне зашто је до ових ствари уопште дошло и колико је

Епископ Сергије: Ливањски Новомученици – од смрти до васкрсења

Прије више од осам деценија Ливањским пољем проламао се јаук. Плакале су мајке за синовима, дјеца за очевима, сестре за браћом, храмови за свештеницима, Небо за Земљом, Свеци за мученицима, Бог за људима. Зло је згазило добро, безнађе је убило наду, мржња је удавила љубав, јер су људи постали нељуди зато што су заборавили на Бога и на Његове заповијести. У име лажне државе, која је независна била само по имену, чињена су таква злодјела којих би се постидио и Каин, први братоубица. По јамама и горама, по пољима и ливањским улицама, лежали су лешеви дојучерашњих комшија, распјеваних младића, вриједних свештеника и остарјелих дједова. Смрт је завила у црно скоро

Позив: Света Литургија Ливањским Новомученицима у Ливну и у Београду

Ове године обележићемо 81 годину од великог страдања које су доживели ливањски Срби током 1941. године, те 31 годину како су мошти Ливањских новомученика извађене из јама широм Ливањског поља. Као и сваке године, окупљаћемо се у Ливну, Челебићу, Чапразлијама, Губину, Београду, на далекој Флориди и где год још живе расејани ливањски Срби и њихови потомци. Оно што ће ове године бити другачије је чињеница да је наша Света Црква и званично убројала Ливањске Новомученике у ред светих. Због ове чињенице, наших страдалих предака се више нећемо сећати кроз парастосе и помене, већ ћемо Ливањске Новомученике прослављати као свете Литургијски и на другим молитвеним окупљањима. Од ове године, празник Ливањских

Јован Мирић: Кратак разговор крвника и преживеле из јаме Равни Долац

Када се споји зла пошаст и сила над којом се нема моћ, онда народ има више разлога да говори као преживели из јаме Равни Долац, мислећи можда на тадашњу државу Хрвата, можда на хрватство, или на усташтво. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, Хрвати из комшилука истерали су из кућа 218 жена и деце из Горњих и Доњих Рујана код Ливна и живе побацали у јаму Равни Долац, у планини Динари. Мушкарце старије од 16 година одвели су и побили дан-два раније. Од ових 218 жена и деце преживело је четрнаесторо, тринаест женских и један мушки. Извађени су после 45 дана проведених у јами, морени ранама, камењем и бомбама,

НАЈАВА: Помени поводом 80 година од страдања Ливањских Срба

Ово је осамдесето лето од када су наши рођаци, кумови, пријатељи, комшије, наши сународници побијени усташком руком на 17 стратишта на подручју Ливна и околине. Ово је тридесето лето како су њихове мошти, повађене са већине стратишта, сахрањене у заједничку гробницу у Спомен капели подигнутој у порти српске православне цркве у Лијевну. Осамдесети пут ћемо се заједно помолити за душе и запалити свећу нашим дедовима, бабама, теткама, стричевима, ујацима… које нисмо упознали, који нас нису грлили, али који су били ту негде крај нас у причама и сећањима преживелих и које смо заволели кроз та туђа сећања. Старији смо него што су они били кад их је пресекла и у

vladimir.jpg

Вјерни потомци невјерних предака

О страдањима Срба у Ливну и околини у ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, о злу коjе се ипак поновило послиjе пола виjека, нема много писаних и других тврдих доказа, чак ни комплетног списка жртава. Да се и не говори о детаљниjим описима ко их jе, гдjе, кад и како побио. Шпекулише се подацима од наjмање 50 па до 107 жртава, али ниjе jасно разграничено да ли се ту ради само о Ливњацима или и онима коjи су однекуд друго довођени и овдjе уморени. По истраживањима  Душка Никића, jедног од оних коjи jе такође прошао кроз пакао новоусташких мучилишта у Ливну и правим чудом остао жив, кроз логоре у Ливну

др Душан и Ранка Митровић

Сећање на страдале: Прве српске жртве из града Ливна 1941. године

Након успостављања усташке влати, прве српске жртве из самог града Ливна страдале су већ око 20. јуна 1941. године. Били су то угледни становници овога града: лекар др Душан Митровић, зубар др Крсто Зубић и судија Ранко Маргетић, које су усташке власти 20. јуна 1941. године позвале и упутиле у Сарајево на наводни договор са властима у вези пресељења Срба у Србију. На путу за Сарајево су побијени у месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугојна). Елиминацијом угледних, виђенијих Срба, људи којма је народ веровао, почеле су припреме за касније, масовне злочине. Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Сајковљана, то није било довољно да се Срби,

Вишеград: Отворена изложба о Ливањским Србима уз промоцију књиге Огњена Марија Ливањска

У организацији Градске галерије Вишеград и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у суботу 26. јуна т.г, публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. У уметничком делу програма учествовали су: Уна Војиновић, Софија Чарапић, Анђелина Ђурђевић, а програм је водила Бранка Марковић. На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника осветљено је стварање институција и очување верског и националног идентитета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске

НАЈАВА: У Вишеграду изложба о Ливањским Србима и промоција књиге Огњена Марија Ливањска

У Градској галерији Вишеград, у суботу 26.јуна, са почетком у 20 часова, биће отворена изложба која приказује живот ливањских Срба кроз векове, њихову духовну и културну заоставштину. Истовремено, публици у Вишеграду биће представљена и књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска, као својеврсни документарни запис о страшном страдању српског народа овог краја лета 1941. године. Изложба о ливањским Србима је припремљена са циљем очувања свести о месту порекла и вековном животу Срба на подручјима која данас нису у саставу Републике Србије и Републике Српске као матичних земаља српског народа. Изложба је и приказ вековне борбе Срба за очување верске и националне припадности кроз споменике значајне културне вредности и својеврсни допринос државним

Медији и реаговања о скрнављењу споменика покланим Србима у Челебићу

У масовној гробници у селу Челебић налазе се посмртни остаци више од 400 Срба које су усташе заклале, убиле на други начин или су их живе бацале у јаму безданку Бикушу. Све док надлежни не почну да проналазе починиоце понављаће се недјела попут скрнављења спомен-плоче у Челебићу код Ливна за више од 400 Срба из овог и околних села које су усташе убиле 1941. године, каже делегат из реда Срба у Дому народа парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ Александар Штрбац. „Након 80 година од стравичног злочина у Челебићу, сљедбеници усташке идеологије овим дивљачким чином показују да ни мртвима не дају мира, а данас малобројним Србима у Ливну шаљу узнемирујуће и застрашујуће

Ливно

Злотвори

Ако jе судити по сjећањима преживjелих, по томе како говоре о своjим страдањима, по казивањима о злочинима и злочинцима, рекло би се да Србин — Динарац не умиjе да мрзи. У његовим риjечима нема жучи ни када говори о наjстарвичниjим злочинима. Нема грких риjечи и клетава ни за наjвеће злотворе и све се углавном своди на презир, на непомињање. Насупрот томе, не штеди риjечи, топле и људске, кад ваља истаћи доброту, гест човjечности и жртвованања друговjерника. Само тако се, чини се, може и разумjети њихово вjеровање да се зла не мора боjати онаj ко зло не чини, скрушеност, помирљивост и наивност са коjом су и Срби у ливањском краjу те

Упокојила се Милица Маљковић, једна од преживелих из јаме Равни Долац

Користимо прилику да обавестимо све чланове и пријатеље Удружења Огњена Марија Ливањска да се упокојила у Господу Милица Маљковић. Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Сурчину, у среду 21. октобра у 14 часова. Милица Маљковић, рођена Бошковић, била је родом је из Доњих Рујана код Ливна. Њено мирно детињство прекинула је, као и код многих других, бруталност Другог светског рата. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, усташе из Рујана и околине одвели су Милицу, њену мајку, сестру – укупно 218 српских жена, деце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари. Милица је била међу 14-оро оних који су Божијом

Rujani.jpg

Позив: Прослава славе цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА Позива све благочестиве парохијане,да својим присуством и учешћем увеличају молитвено и литургијско славље, које ће се одржати у СУБОТУ 10. октобра 2020.године с почетком у 10:00 часова, у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима. Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима. ДОБРО НАМ ДОШЛИ! С Божијим благословом, Управа парохије Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска Стратишта Покоља: Ливањско поље

Конкурс „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

У уверењу да код младих треба развијати однос припадности завичају предака, те неговати културу чувања свеколике заоставштине Срба на подручјима на којима су данас малобројни и на којима прети опасност затирања трагова српског вековног присуства, Удружење ОМЛ, у жељи да подстакне младе да у своје навике и понашање укључе и интерес за завичај предака, наставља са конкурсом за доделу награде за рад о завичају предака. Подстицајем младих на интерес за завичај утиче се и на њихово боље упознавање народног живота, националне културе, народног предања и патриотизма, као и истинску и живу везу са народом, историјом и пејсажем завичаја. Свој доживљај завичаја предака млади могу исказати кроз форме којима развијају лични

Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију (ФОТО)

Света литургија служена је данас у Спомен-капели-костурници у Ливну поводом обиљежавања 79 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да су усташње од Огњене Марије до Илиндана 1941. године, током Другом свјетског рата, побиле 1.600 Срба. Он је истакао да је то било језиво страдање Срба са подручја Ливна које су комшије Хрвати одводили од кућа и живе бацали у јаме безданке на Динари и Камешници гдје су скончавали животе у највећим мукама. – Из јаме Равни долац послије четрдесет дана извађено је 14 Срба који су касније и свједочили о преживјелим мукама – истакао је парох ливањски. Према његовим

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.