Огњена Марија Ливањска Архиве - Страница 12 од 12 - Јадовно 1941.

Почетна » Огњена Марија Ливањска » Страна 12

Слагање моштију Ливањских мученика

26. мај 2016.

Међу радовима на храму и спомен-костурници у Ливну које парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска покушавају да приведу крају, једна од врло битних активности је и уређење саме гробнице, те слагање моштију наших мученики пострадалих предака. Као што је познато, током последњег рата део ових моштију је узнемираван, разбациван и разношен. Велики део моштију је ипак остао у костурници или прикупљен у њеној близини. Део се налазио у самој гробници, део у џаковима и чаршафима, а део, који је разношен па прикупљен, је чекао да се врати у саму гробницу. Затечено стање након рата У консултацији са стручљацима о најприкладнијем начину чувања моштију, Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија

Изложба Срби Ливањског поља – трајање кроз вијекове

Удружење Света Огњена Марија Ливањска: Срби Ливањског поља – трајање кроз вијекове

19. април 2016.

Удружење Срба из Ливањског поља, њихових потомака и поштовалаца Огњена Марија Ливањска приредилo је изложбу у галерији Народне банке Србије Срби Ливањског поља – трајање кроз вијекове, чији су аутори проф. др Вељко Ђурић Мишна и мр Радован Пилиповић Изложба говори о животу, заоставштини и страдању ливањских Срба, а уприличена је у поводом обележавања 75 година српског страдања у НДХ и 25 година ексхумације и сахране жртава. Поред страдања људи, у ратним временима нестала су и вриједна документа и књиге, незамјењљиви свједоци вијекова. Након што су Српски православни појци отпјевали Оче наш присутнима се обратила предсједница УО Гордана Достанић, која је подсјетила на историју Ливна. – У Босни, српској држави средњег вијека, легенда каже, а и Мавро Орбин

Историјска изложба о Србима Ливањског поља

16. април 2016.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија 15. априла 2016. године у атријуму Народне банке Србије свечано је отворена изложба архивских докумената, фотографија, артефаката из народног живота и прошлости „Срби Ливањског поља – трајање кроз векове“. Организатор изложбе је „Удружење Огњена Марија Ливањска“ из Београда, завичајно удружење Ливњана и пријатеља Ливна и Ливањског поља, а аутори су проф. др Вељко Ђурић Мишина и мр Радован Пилиповић. Пред већим бројем окупљених посетилаца изложбу је свечано отворио високопреподобни архимандрит, настојатељ Светониколајевског манастира Рмањ из Босанске Крајине Серафим Кужић. У програму свечаности отварања су учествовали: чланови хора „Србски православни појци“, народни гуслар Владо Руњо који је одгуслао песму „Стари Вујадин“, затим кларинетисти

До 28. априла у Београду изложба “Срби Ливањског поља – трајање кроз векове”

16. април 2016.

Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива да погледате изложбу “СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА – ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ” Вођени исконском љубављу према пореклу, ливањски Срби, данас становници Србије, припремили су експонате и фотографије, сложене по сегментима, како би приказали део своје етнологије, културе и бурне историје. Очекујемо да ћете са нама поделити задовољство и указати нам част да одвојите време и погледате изложбу: Изложба је свечано отворена 15. априла 20016. а може се погледати сваким радним даном до 28. априла т.г. Галерија Народне банке Србије, Немањина 17, Београд Аутори изложбе су: проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Одржавање изложбе помогли су: Управа за дијаспору и везе са Србима у региону МСП РС; Штампарија покрајинске владе АП

Позив на Ливањско вече у Београду, 12. марта 2016.

24. фебруар 2016.

Ливњаци, некадашњи становници града и села Ливањског поља, пријатељи, рођаци… Ако сте се пожелели прича о родном крају, комшија и школских другова које дуго нисте видели… дођите 12. марта ове године на Ливањско вече забаву и дружење у организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, у ресторану „Ваша трпеза“ са почетком у 19 часова. Конзумација за вечеру и пића је 1000,00 динара по особи, а уплату можете извршити на рачун: 160-380800-45, са позивом на број 1203. У ову цену је укључена пуна вечера (мезе, предјело, роштиљ, дезерт) и пиће (алкохолно и безалкохолно). Ресторан „Ваша трпеза“ налази се на Бановом брду, у улици Шумадијски трг 1. За више информација позовите Николу Петровића +381

Видео: Сабрање на Козари 2014.

8. новембар 2015.

У организациjи УГ Јадовно 1941. Бања Лука – Београд и РО породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Р. Српске на легендарноj Козари у периоду 03-05. октобра 2014. године одржано jе прво Сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава у ХХ виjеку. У току три дана учесници из Србиjе, Републике Српске и Хрватске имали су прилику да представе своjе организациjе и узму учешће у пленарном раду Сабрања. Одржано jе предавање из области историjске науке, културе сjећања и меморализациjе. Учесници су имали прилику да погледаjу и два документарна филма на тему страдања Срба у Другом свjетском рату. Преко двадесет организациjа и поjединаца на краjу Сабрања потписало jе Протокол о сарадњи

26. април 2014. - промоција петог издања књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска | 26. april 2014. - promocija petog izdanja knjige Buda Simonovića, Ognjena Marija livanjska

Бањалучка промоција петог издања књиге Огњена Марија Ливањска

28. април 2014.

У суботу 26. априла 2014. у 18 часoва, у КЦ Бански Двор, у Бањалуци одржана јепромоција петог издања књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска. На промоцији коју је водила Гордана Достанић, поред аутора, о књизи и злочинима над српским народом у Ливањском пољу и широм Независне Државе Хрватске, говорили су : др СрђаТрифковић, др Душко Певуља и Предраг Лозо. Идеологија која је изродила страшни злочин има своју дубоку генезу која се формирала вијековима. Историјски аспекти развојних процеса који су кулминирали страшним злочинима у НДХ, попут оних у ливањском крају, детаљно су презентовани од стране др. Срђе Трифковића. О Контекстуализацији историјских процеса кроз животни тренутак 1941. године, а све кроз материју

Није било случајно

7. март 2012.

Не могу рећи да се ова књига догодила случајно. Захваљујући мојим другарима са студија Слобу Радановићу, Биљани Радети, Ратку Шавији, Тому Белензади, Душану Маријанцу и другима, још прије више од четрдесет година сам сазнао понешто о страхотама усташких покоља у Ливну, Гламочу, Дувну, Купресу, Бугојну… Већ од тада је у мени почела да тиња жеља да о томе што више сазнам, па нешто и напишем, поготову откад сам се и професионално посветио новинарству. Прошло је тако четврт вијека и кад ми се учинило да ће и то бити једна од неостварених жеља, негдје у прољеће 1990. године, мој пријатељ и колега, познати новинар и уредник Никола Ивановић ми је испричао

ОПТУЖБА, АЛИ НЕ И СУЂЕЊЕ: Професор Светизар Буловић поводом првог издања књиге Огњена Марија Ливањска

6. март 2012.

Latinica Ово jе књига масовног свjедочења, снажна оптужба геноцида од приjе пола виjека. Оптужба али не и суђење. Књига ствара предоџбу античког театра у коjему дефилуjу људи фосилног изгледа, бивши људи, а опет препознатљиви. Има у њоj успjелих литерарних пасажа, правих приповjедачких мотива, али реалистичка казивања враћаjу нас у крваву збиљу, па читалац остаjе до краjа под jаком емотивном тензиjом. О геноциду над српским народом у прошлом рату се досад ниjе много писало. Поготову о злочинима у ливањском краjу… Кад jе риjеч о теми „каме и jаме“, обично се помисли на „Јаму“ Горана Ковачића. Ниjе случаjно да jе ово класично дjело нашег пjесника настало и промовисано баш на овом, ливањском

А како гробове да замијенимо?

3. март 2012.

Све до 11. априла 1992. године, међу Србима у Ливну jе тињала нада да се зло неће поновити, да ће разум побиjедити и да ће се све ипак разминути на витлању националистичким барjацима и проусташкоj галами, можда на диобама и сеобама, без крви и злочина. Тог дана jе, међутим, громовито одjекнула виjест да jе на путу Гламоч – Ливно, на перифериjи Гламочког поља, убиjен Србин, Ливњак, Миле Радоjа. Да све буде жалосниjе и парадоксалниjе, управо Миле Радоjа, педесетjедногодишњи електричар, стасита људина као од Цинцара одваљена, човjек коjи се ниjе боjао по два ока у глави, много приjе осталих jе намирисао крв и осjетио да се рђави вакат примиче и то

Дјеца нијесу крива

24. фебруар 2012.

Упркос свему што jе доживио, упркос силним невиним жртвама и страхотама истребљења кроз коjе jе прошао, српски народ у ливањском краjу jе ипак остао вjеран светом завjету: ко тебе каменом, ти њега хљебом. Одрекао се освете, одрекао се закона зуб за зуб, главу за главу, одрекао чак и клетви и грких риjечи и смогао снаге за опрост. Можда jе у том погледу за илустрациjу наjупечатљивиjи проглас хрватском народу из 1944. године када jе почело свођење ратних рачуна и утврђивање колико jе ко окрвавио руке. Пошто у том прогласу има нешто свевремње, ваља га цитирати у цjелини: НАРОДИМА ХРВАТСКЕ Дошло jе вриjеме да поднесу заслужену казну сви они

ШУКЕРОВА ЉУБАВ

9. фебруар 2012.

Latinica И у ливањскоj котлини многа усташка злодjела ће вjероватно заувиjек остати непозната и неоткривена. Нека стога што ниjе остало свjедока, оних коjи би казали како jе било, друга стога што жртве о њима ни данас не смиjу или не желе да говоре. То jе посебно случаj са многоброjним силовањима и сличним бешчаћима коjа су усташе чиниле по српским селима над оно мало народа што jе неким чудом претекло и умакло испод усташког ножа. Сем онога што jе записао о грозоморним оргиjама кољача над дjевоjкама и младим женама у челебићкоj школи, посебно о судбини четири дjевоjке коjе су преживjеле покољ у школи а потом дочекале jош страшниjе муке и

МИЛАН ВУЈАНОВИЋ - ТИТА: jедини jе умакао из пакла школе у Челебићу и то кроз оваj прозорчић

Пјесма Маркице Римца

18. јануар 2012.

Почетком jуна 1990. године у Челебићу сам срео и Милана Вуjановића, званог Тита. Ниjе говорџиjа и љепорек. Не би се рекло да га jе толико уморило бреме од седамдесет година коjе jош добро носи, а опет ниjе ни намћор и злоћа. Његови вршњаци и они коjи га боље познаjу кажу да ниjе такав био у младости, да jе заћутао и „своjу мисли“ од оне крваве Огњене Мариjе 1941. кад jе постао свjедок стравичног масакра у челебићкоj школи. Од тада не збори кад не мора, одговара углавном на питања, кратко, риjеч му дуката вреди. И некако неповjерљиво и сумњичаво — одмах се види да га jе змиjа за срце уjела: „Рат

Огњена Марија Ливањска

1. децембар 2011.

Чланови удружења „Јадовно 1941.“ су захвални господину Будимиру Симоновићу на његовоj доброти и спремности да без накнаде уступи удружењу право, да на своjим интернет страницама обjави диjелове садржаjа његове драгоцjене књиге „Огњена Мариjа Ливањска“. Књига jе посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе прича о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе