I. УВОД Шидски срез по своме географском положаjу лежи у западном делу Срема, у ономе делу Срема, где jе и по вери и по националности jош увек релативна већина Срба – Православних, али где jе и католика и Хрвата већ толики броj, да већину у срезу има онаj, коjи има националне мањине уз себе односно онаj, коjи своjе саплеменике држи у компактноj заjедници. По националности jе у срезу већина Срба. Они се приближаваjу апсолутноj већини (48%), Хрвата jе мање (29%), а знатне су и мањине као Немци, Русини, Словаци итд. (23%). По занимању jе већина земљорадника и то земљорадника малих поседа. Великих поседника нема, осим великих државних шумских поседа и

У свом програму описаном у делу „Мајн Кампф” између осталог Хитлер је предвидео и физичко уништавање свих „непродуктивних елемената” а то у нашем случају значи свих Цигана (Рома) и свих Јевреја.Одмах иза тога очистиле би се и све покрајине Подунавља и Поморавља и створио животни простор за оснивање „Донаушвабенланда”.А пошто су те покрајине насељене највећим делом Србима, јасно је да је дошло током окупације до систематског масовног убијања Срба, до расељавања и уништавања свих непослушних и „непоћудних” елемената. Овој сулудој идеји први су били на удару Цигани и Јевреји, а пошто је у позадини овог страшног злочина, била економска пљачка и израбљивање – ту су се као екзекутори-извршиоци одмах нашли

После пресељења заточеника Хрвата римокатолика и муслимана из логора Јасеновац III у Градишку и пресељења заточеника Срба и Јевреја из Градишке у Јасеновац, очекивали су груписани Срби и Јевреји у Јасеновцу нова страдања и тежи режим. Са друге стране из слободе су стизале сјајне вести: о капитулацији Италије, о напредовању савезника на свим фронтовима и о све већим успесима народноослободилачког покрета у нашој земљи. Слом Хитлерове Немачке и њених савезника био је питање дана, па су се заточеници бојали да ће усташе код затирања трагова својих злочина све старе заточенике поубијати. Зато су заточеници почели да припремају побуну, да се тако дочепају слободе. Заточеник др Миле Бошковић, доцент медицинског факултета

Начин убијања Масовна убиства почињу од првог дана оснивања логора број III па се са мањим и краћим паузама дешавају све дотле, докле је постојао и логор број III, тј. до 22. априла 1945. године, до ослобођења Јасеновца. Масовни злочини убијања чињени су како је већ речено по систему мучења глађу и бацања заточеничких маса у чељуст страшних заразних болести. Тако су масе заточеника поумирале од заразних болести, измучене од глади и жеђи, а претоварени тешким и претешким физичким радовима. Прљавштина, зима, паразити и голотиња допринели су овоме правом помору. Но, то није било све. Усташе су свакодневно и убијале заточенике у појединачно или у већим и мањим групама. Та

Како је већ наведено, у логору Јасеновац III било је посебно одељење за притворенике, које је било изван логорских зидина. То је био простор ограђен бодљикавом жицом у више редова без једне једине зграде или шупе, без настрешнице или наслона: логор у коме су притвореници у свако доба године били под ведрим небом. Најстрашније мећаве и вејавице страшне зиме 1941/42. године и најниже температуре од –30 степени издржавали су притвореници под ведрим небом на леденом ветру и мразу, прегладнели, а обувени и одевени у дроњке. Притвореници су у овај логор затварани да се смрзну и помру. Свако јутро групе гробара су биле презапослене изношењем гомила лешева посмрзаваних мученика. Ништа боље

Када се каже логор Јасеновац, када се каже логор смрти, онда то име припада логору Јасеновац број III, јер по дужини свога деловаља, по организацији усташке и логорске службе, то је био централни логор, подразумеван под појмом логор Јасеновац. Усташе су у своме административном опхођењу логором Јасеновац број III називале онај део логора који је формиран на индустријском комплексу Прометне задруге з. с. о. ј. крај Јасеновца, и који је настао крајем новембра 1941. године и трајао све до 22. априла 1945. године, док усташе нису логор, као и село Јасеновац, минама разориле и повукле се пред Југословенском армијом. Према усташкој организацији логор Јасеновац обухвата већ описани логор Јасеновац број

БИОГРАФИЈА ПРИРЕЂИВАЧА Јован Д. Бабић Др Јован БАБИЋ, лекар-радиолог, професор универзитета; политичар, песник (Шид, 1. II 1940). Отац му jе био правник, а маjка учитељица. У родном граду завршио jе основну школу и гимназиjу (1958), а студиjе медицине у Београду (1965). У Дому здравља у Шиду радио jе као лекар опште и спортске медицине. Специjалиста за онкологиjу. Од 1972. специjализовао jе радиологиjу у Клиничкоj болници у Новом Саду и после положеног испита запослио се у Институту за радиологиjу (1975). По завршетку субспециjализациjе из онкологиjе 1983, прешао jе у Институт за онкологиjу у Каменици, где се определио за рад на радиотерапиjи и брахитерапиjи тумора. Стекао jе звање примариjуса и постао управник

 Ћирилица U pomami nacionalističkih strasti i vjerske zatucanosti, u ludilu mržnje prema svemu što je srpsko, u bezumnom bijesu koji su ustaše ispoljavale nad nedužnim srpskim narodom, bilo je sigurno teško čak i najtrezvenijim i najrazumnijim Hrvatima oduprijeti se i suprotstaviti, stati u odbranu dojučerašnjih komšija i prijatelja. Ako bi se sudilo po onoj Njegoševoj „strah životu kalja obraz često”, onda bi se zaista i moglo donekle shvatiti i uvažiti opravdanje da se časni Hrvati iz straha nijesu u većem broju suprotstavili zločinima svojih sunarodnika i otvorenije stali u odbranu Srba. Takvo opredjeljenje, međutim, pada u vodu pred činjenicom da je to izostalo čak i onda kada su čudovišnoj Pavelićevoj

После пресељења заточеника Хрвата Римокатолика и Муслимана из логора Јасеновац III у Градишку и пресељења заточеника Срба и Јевреја из Градишке у Јасеновац, очекивали су груписани Срби и Јевреји у Јасеновцу нова страдања и тежи режим. Са друге стране из слободе су стизале сјајне вести: о капитулацији Италије, о напредовању савезника на свим фронтовима и о све већим успесима ослободилачког покрета у нашој земљи. Слом Хитлерове Немачке и њених савезника био је питање дана, па су се заточеници бојали да ће усташе код затирања трагова својих злочина све старе заточенике поубијати. Зато су заточеници почели да припремају побуну, да се тако дочепају слободе. Заточеник др Миле Бошковић, доцент медицинског факултета