Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Masovno uništavanje cigana iz Srema

Datum objave: petak, 17 februara, 2012
Objavljeno u Nekategorizovano
Veličina slova: A- A+

U svom programu opisanom u delu „Majn Kampf” između ostalog Hitler je predvideo i fizičko uništavanje svih „neproduktivnih elemenata” a to u našem slučaju znači svih Cigana (Roma) i svih Jevreja.Odmah iza toga očistile bi se i sve pokrajine Podunavlja i Pomoravlja i stvorio životni prostor za osnivanje „Donaušvabenlanda”.A pošto su te pokrajine naseljene najvećim delom Srbima, jasno je da je došlo tokom okupacije do sistematskog masovnog ubijanja Srba, do raseljavanja i uništavanja svih neposlušnih i „nepoćudnih” elemenata.
Ovoj suludoj ideji prvi su bili na udaru Cigani i Jevreji, a pošto je u pozadini ovog strašnog zločina, bila ekonomska pljačka i izrabljivanje – tu su se kao ekzekutori-izvršioci odmah našli svi kriminalni tipovi ustaške emigracije iz kvislinške Nezavisne Države Hrvatske kao i belosvetsko kriminalno podzemlje.
Ovde ćemo se zadržati prvo na stradanju Roma – Cigana.
Najveći deo Cigana u Sremu odavno je ostavio stari nomadski-čergarski život. Mnogi su se okućili, stanovali u selima, a mnogi su već imali male posede, bavili su se zemljoradnjom kao sopstveni poljoprivrednici ili poljoprivredni odnosno ribarski radnici. Većina je još uvek trgovala konjima – džambasi, palili ugalj, pravila korita i varjače, pa kovači i kotlari. Poseban ugled među njima uživale su one ciganske porodice, iz kojih su od rođenja izlazili posebno nadareni muzičari, koji su se neprestano usavršavali na violini, tamburi, gitari i harmonici i bili rasadnici sve novih i Narodnih pesama i igara. Školovali su glasove i učili note, a njihove „Bande» muzičara uveseljvale su pesmom i svrkom goste u najboljim kafanama i restoranima Rume, Šida, Sremske Mitrovice, Vinkovaca, Vukovara, Osijeka, Valpova, Požege, Sombora, Bačke Palanke, Iloka, Novog Sada, Srbobrana, Inđije, Stare Pazove itd.
Sa okupacijom, sa okupatorskim nemačkim trupama, stigli su pedantno i u tančine izrađeni planovi za uništavanje Cigana. Razbojničke rabote prihvatili su se u Sremu od prvog dana formirane ustaške vlasti ponegde potpomognute od domaćih Nemaca -Kulturbundovaca.
Prva mera bila je uvođenje policijskog časa, pa onda zabrana kretanja svima Srbima, Jevrejima i Ciganima i vidno obeležavanje svih Jevreja belom trakom oko ruke sa Solomonovim slovom na traci. Cigani su obeležavani žutom trakom. Muškarci, žene i deca morali su traku nositi oko ruke, a konji i stoka oko vrata i repa. Bilo je upravo smešno kako su cigani džambasi okitili svoje konje i kola ne samo sa trakama, nego i sa žutim kićankama naročito u korenu konjskog repa. Izgledalo je kao da se želi da se ismeje ovo nastrano naređenje. Drugi Cigani čergari, koritari, kovači, kotlari i ugljari nisu prihvatili ovo obeležavanje, skrivali su se po šumama i zabačenim selima, ali i od njih je mali broj dočekao oslobođenje, jer je okupacija dugo trajala, pa su i te grupe, jedne ranije, druge kasnije padale Ustašama u ruke.
A svi ostali, koji su nosili žute trake i ostali u varošima i selima, morali su plaćati poseban porez – da postanu punopravni građani Nezavisne Države Hrvatske. Osim toga bili su svakodnevno na prisilnom „dobrovoljnom radu»,gde su radili najteže i najprljavije fizičke radove potpuno besplatno a uz svoju hranu i odelo.
Pa i to bi se izdržalo da nije bilo onog poreza, za koji je visinu određivao nadležni ustaški funkcioner prema sopstvenoj oceni imovnog stanja obespravljenog lica. Ako se Ciganin uplaši i uplati određenu svotu – bude neko vreme miran, a onda dobije poziv na novu svotu i sve tako redom, dok jednoga dana neposustane, jer više zaista nema. Zato odmah bivao hapšen, mučen i ponovo pušten na slobodu da nabavi određenu svotu. A ako i tada ne donese određeni „porez» tada bi ga terali u logor, odakle se više nikada nijedan Ciganin nije vratio.
Sve je to tako išlo do juna 1942. godine, kada su izvršene u tajnosti pripreme da se jedne noći (Cigani iznenade, svi pokupe i oteraju u Logor smrti Jasenovac. Po posebnom zadatku pozvani slu lično svi kotarski predstojnici) sa teritorije Srema u Ustašku župu Vuka, u Vukovar, gde su od podžupana Luke Aždajića detaljno obučen kako da naprave spiskove svih Cigana, kako da organizuju tajnost ovoga posla, kako da sastave oružane grupe koje će u isti čas opkoliti sva ciganska naselja i kuće gde Cigani žive, kako će osigurati da nijedan Ciganin ne pobegne. Saopštiće im da će ih željeznicom besplatno odvesti u njihovu postojbinu Rumuniju, da je Rumunija Hitlerov saveznik, da će tamo živeti bez traka, bez prisilnih radova, slobodno, a posle rata, ako baš hoće, mogu se vratiti natrag. A sve se ovo odnosilo na Cigane Pravoslavne vere, koji su sebe smatrali Ciganima -Srbima. Na mađarske Cigane Rimokatoličke vere, koji su se tada kao svirači našli u Sremu ova hajka se nije odnosila.
Po povratku kotarski pretstojnoci svi su do tančina izvršili potrebne predradnje, a jedino je kotarski pretstojnik Švuger ovaj zadatak svesno zanemario i svi Cigani koji su se kritičnog dana zatekli u Zemunikom kotaru, ostali su pošteđeni.
Svi ostali kotarski predstojnici u Sremu uz aktivno sudelovanje župskog redarstva Župe Vuke u Vukovaru sa šefom, pomoćnikom šefa i agentima (Branimirom Đurkovićem, Matijom Trgovčevićem, Dragutinom Majcenom, Otmarom Šaldom, Stjepanom Blažekovićem, Jankom Seljanom, Antom Omrčenovićem, Nikolom Baranovićem Milivojem Štosom, Ivanom Hodakom, Antom Žuljevićem, Božom Ponjevićem, Marko Mesićem i Nikola Grubišićem, predstavljali su rukovodeće članove i uz pomoć ustaških logora u kotarskim mestima i ustških stanova u selima sproveli su masovno hapšenje svih Cigana nastanjenih u Sremu. Kao oružanu pratnju pored Ustaša, bili su pripadnici Dojčemanšafta, te žandari, panduri, a ponegde i čuvari polja.
Veliki župan za Srem bio je tada dr Jakob Eliker sa sedištem u Vukovaru, kotarski predstojnik za kotar Vukovar bio je Vladimir Šipuš, inženjer Oto Šubenfol bio je gaulajter, a Jakob Hameder ortslajter za Vukovar.
U Vinkovcima je bio kotarski pretstojnik i šef redarstva Ivan Tolj, Henrih Hofman bio je ortslajter za Đeletovce i Vinkovačke Banovce, Alojz Zloh bio je ortslajter za Stare i Nove Banovce.
U Šidu je bio kotarski pretstojnik Nikola Ilić sa kotarskim pristavom Brankom Čivićem, dr Đurom Vujićem logornikom, Josom Šukom tabornikom, Andrijom Folvajterom iz Šidskih Banovaca krajslajterom, Petrom Lauferom iz Šida ortslajterom za Šid, Josipom Kelerom ortslajterom za Morović, Johanom Štucom ortslajterom za Bapsku i Matijasom Engom ortslajterom za Šidske Banovce.
U Iloku je delovao kotarski pretstojnik Franja Mikulandi sa logornikom dr Branimirom Sušićem i tabrnicima u Neštinu Pištom Bačom, u Iloku je bio Ivica Matković, u Erdeviku, Binguli i Ljubi mr Zvonimir Pleško, u Viziću i Đipši Pera Cingl i Pera Zvonarević. Krajslajter je bio Ferdinadd Knizl.
U Sremskoj Mitrovici kotarski pretstojnik je bio Zdravko Ježić sa logornikom Andrijom Krzmanovićem, tabornikom Matom Ciprijanovićem za Sremsku Mitrovicu, za Čalmu Luka Gojević, za Divoš Paja Zavodski, za Višnjićevo je bio ortslajter Franja Ginder a u Sremskoj Mitrovici Franja Brindl.
U Rumi je bio kotarski pretstojnik Fridrih Hondl sa logornikom Đurom Crljen i krajslajterom Aleksandrom Riegom, tabornikom Butina Josipom iz Platičeva i šefom svih nemačkih policija Antonom Bauerom kao i Hodina Vilimom za Rumu kao i ortslajterom Viktorom Firstom za Rumu.
U Irigu je bio kotarski pretstojnik Dragutin Bardić sa logornikom Tomislavom Štiglićem i tabornikom Ivanom Petrila te Matijom Hladni. Domaćih Nemaca u ovom kotaru nije bilo.
U Sremskim Karlovcima kotarski pretstojnik je bio Oskar Banjac, a Karlo Maras bio je logornik, tabornici su bili Ivan Smolčiću Novom Slankamenu, Nikola Krizmanić u Starom Slankamenu, a Konrad Merc je bio ortslajter u Krčedinu.
U Staroj Pazovi kotarski pretstojnik je bio Adam Romeč, logornik je bio Marijan Gec a tabornik za Staru Pazovu bio je Martin Krupinski, u Beški tabornik je bio Miša Petraković, u Starim Banovcima tabornik je bio Nikola Berta.
U vreme ovog masovnog zločina predsednici opština bili su: Joza Buhbinder u Molovinu, Mihajlo Gauges u Erdeviku, Josip Jarabek u Iloku, Jakob Cimer u Beočinu, Nikola Aleksić u Jameni, Franja Reperger u Sremskoj Rači, Franja Pejakić u Moroviću, Franja Štoka u Adaševcima, Franja Uzelac u Mirkovcima, Andrija Crljen u Golubincima, Antun Gabrić u Šidu, itd.
Komandu žandarmerije sačinjavali su: žandarmerijski potpukovnik Stjepan Vindakijević, žandarmerijski major Vladislav Grčević, major Gari, te žandarmerijski narednik Juraj Merkaš – svi sa službom u Vukovaru, te žandarmerijski major Marinko Karlović u Šidu.
Šefovi ispostava župskog redarstva bili su u Sremskoj Mitrovici, Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Pazovi: Eugen Gjurić, Rudolf Retl, Vilko Goreta, Gabrijel Bagadur, Fran Gregurek, Rudolf Felger, Imro Brantner, Karlo Vagner, Krunoslav i Stjepan Ivaniš. Svi pobrojani direktno su učestvovali u masovnom hapšenju, besprimernom mučenju i strahovitom masovnom ubijanju oko pet hiljada Cigana i nazovi Cigana iz Srema. Ovi nazovi Cigani bili su iz drugih nacionalnosti većinom Srbi, koje su logornici ili taborndci iz ličnih ranijih računa poslali u sigurnu smrt zato je broj uhapšenih dostigao ovoliki broj.
Grupe pohapšenih oterane su u sedišta kotareva, u logore ograđene žicom, a onda utovareni u marvene blombirane vagone i umesto u Rumuniju, odveženi su u Logor smrti Jasenovac.
U selu Molovinu od starina živeli su Cigani muzičari – svirači po prezimenu Familić. Iz te velike porodice jedan deo se izdvojio i nastanio u selu Ljubi, drugi deo u selu Erdeviku. Glavnina je ostala u Molovinu, a iz sve te tri porodice Familića formirale su se sviračke i pevačke družine, koje su radile po Vojvodini i Slavoniji. Jedan deo odselio se iz Iločkog sreza i nastanio se u Šidu, gde je nastala i dugo godina, sve do 1942. godine, uveseljavala ciganska družina Jage Familića.
Čuveni primaši Familići bili su Ljuba zvani Muga Molovinac, pa Boško Familić iz Erdevika, Spasa, Miloš, Branko, Slavko itd.
Kada je počelo sistematsko uništavanje Cigana sve svirače vlasti su proterale u zavičajnu opštinu. Kako priča meštanin Stanoja Papić nikada od kada postoji Molovin, malo selo okruženo Fruškorskim šumama Nije bilo toliko pesme i svirke kao od leta 1941. do leta 1942, kada su svi molovinski Cigani doterani u Molovin i kada im je zabranjeno da iz sela izlaze.

SPISAK CIGANA IZ MOLOVINA NESTALIH 1942 GODINE

ime i prezime, godine starosti

1. Familić Marko Zurkin 61
2. Familić Bela Markova 52
3. Familić Ana Brankova 42
4. Familić Rada Stankov 43
5. Familić Roza Stankova 68
6. Familić Joške Jovan 42
7 Familić Zorka Joškina 38
8. Familić Jole Joškin 14
9. Familić Lazar Joškin 12
10. Familić Soka Petrova 45
11. Familić Stana Grujina 48
12. Familić Gruja Grujin 8
13. Familić Jova Milošev 46
14. Familić Aleksandar Milošev 24
15. Familić Katica Miloševa 45
16. Familić Branka Aleksandar 20
17. Familić Ljuba Zurkin 56
18. Familić Dika Ljubina 50
19. Familić Mara Ljubina 18
20. Familić Angelina Ljubina 26
21. Familić Milan Ljubin 27
22. Familić Marko Jovin 61
23. Familić Lepa, Markova 60
24. Familić Braca Marko 43
25. Familić Mileva Bracina 40
26. Familić Peja Busterov 60
27. Familić Draga Pejina 68
28. Familić Bebe Pejin 32
29. Familić Mila Bebetova 30
30. Familić Slavica Bebetova 14
31. Familić Branko Bebetov 12
32. Familić Šandor Bebetov 10
33. Familić Mariška Bebetova 6
34. Familnć Rajko Bebetov 4
35. Familić Joca Bebetov 8
36. Familić Kaja Šandorov 80
37. Familić Pera Sokin 18
38. Familić Marina Sokina 32
39. Familić Lala Marinina 10
40. Familić Milan Joškin 5
41. Familić Nikola Joškin 18
42. Familić Vida Joškina 10
43. Familić Vera Joškina 4
44. Familić Nada Bracina 4
45.Familić Joška Miškin 70
46. Familić Pisar Joškin 42
47. Familić Goluba Pisarova 35
48. Familić Dušanka Pisarova 12
49.Familić Dragica Pisarova 7
50 Familić Ratko Pisarov 3
51. Familić Dragica Pisarova 5
52. Familić Rada Jolin 48
53. Familić Šuna Radina 47
54. Familić Ljubica Radina 18
55. Familić Trifun Lazin 57
56. Familić Zorka Trifunova 45
57. Familić Mariška Trifunova 12
58. Familić Sava Trifunov 3
59. Familić Janoš Milanov – 55
60. Familić Danica Janoševa 54
61. Familić Milan Janošev 25
62. Familić Mariška Milanova 25
63. Familić Dušan Milanov 6
64. Familić Boško Janošev 18
65. Familić Šandor Janošev 16
66. Familić Draga 80
67. Familić Toma Miškov 58
68. Familić Milka Tonina 50
69. Familić Draga Filipov 42
70. Familić Bosiljka Draganova 40
71. Familić Milica Tušina 48
72. Familić Tuša Filipov 55
73. Familić Silva Račeva 32
74. Familić Ranče Jovin 32
75. Familić Persa Jovina 52
76. Familić Goluba Milanova 35
77. Familić Milka 60
78. Familić Steva Radin 15
79. Familić Jole Radin 20
80. Familić Spasoja Radin 12
81. Familić Mariška Radina 42
82. Familić Zagorka Mećina 18
83. Familić Meća Gavrin 36
84. Familić Katica Mećina 33
85. Familić Ljuba Gavrina 58
86. Familić Gavra Jovin 58
87. Familić Nikola Banov 5
88. Familić Nikola Boškov 5
89. Familić Nikola Banov 16
90. Familić Milan Filipov 21
91. Familić Mita Milanov 6
92. Familić Slavko Lajošev 3
93. Familić Soka Milanova 14
94. Familić Steva Milanov 8
95. Familić Radmila Tušina 4

———————————————————————————————————————–

< Ekspoziture anketne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača za područje šidskog sreza     Sadržaj     Prilog: Dokumentacija >

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top