Колумнисти Архиве - Страница 41 од 75 - Јадовно 1941.

Крваво недељно јутро у граду Каркахенте

27. март 2018.

Како jе Илиjа Станић, син усташе, од ликвидатора Вjекослава Макса Лубурића jедног од наjвећих злочинаца Другог светског рата и агента Удбе, постао члан оружаних формациjа под командом Алиjе Изетбеговића Таj 20. април 1969. године, у градићу Каркахенте, недалеко Валенсиjе, у Шпаниjи, освануо jе пун сунца. Била jе недеља. Између десет и пола jеданаест младић, звао се Домагоj, напустио jе породичну вилу у jужном делу места, окружену чемпресима и олеандрима, и упутио се према цркви. У кући jе владао мир. Човек по имену Вjекослав, стар 55 година, седео jе у раскошно намештеноj соби за дневни боравак и прелиставао новине. Био jе миран и опуштен. Горе изнад њега, на спрату, Илиjа Станић

Зашто Хрватска 1991. није имала Назора и И. Г. Ковачића

26. март 2018.

Нико се jош озбиљно ниjе позабавио понашањем тзв. либералне хрватске интелигенциjе у време распада Југославиjе, а то понашање jе испод нивоа хуманости и интелектуалне позициjе хрватске интелигенциjе из времена успоставе усташке Независне Државе Хрватске Комесар за проширење Европске униjе Штефан Филе боравио jе ове недеље у Загребу и на ванредноj седници Владе Хрватске прочитао Извештаj ЕК у коjем пише да jе Хрватска испунила све услове постављене од стране ЕУ, што значи да та земља првог jула ове године постаjе пуноправан члан Униjе. Одбачена jе недавно изнета идеjа неких европских парламентараца да Хрватска и после приjема у пуноправно чланство Европске униjе остане под одређеним мониторингом. Према правилима Униjе, у политичком, правном

Пјесник Матија Бећковић у Старом Броду код Вишеграда гдје се обиљежава 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Бећковић: Стари Брод је „Титаник“ за који нико не зна

22. март 2018.

Стари Брод код Вишеграда /гдје су прије 76 година усташе звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ/ „Титаник“ је за који нико не зна, иако је у Дрини подављено више људи, него у Атлантском океану на том броду за који зна цео свет, изјавио је академик Матија Бећковић на помену страдања Срба на овом светом мјесту. „Али, када би Дрина умела говорити, рекла би више него што ја знам и умем рећи. После 70 година, из мора просуте невине крви изронио је овај храм да посведочи о злочину о којем се дуго није смело говорити“, навео је Бећковић. Према његовим ријечима, због братства и јединства скривано је злочинство, и

Никола Милованчев: Предлог Устава СПЦ – недоречености и мање учешће верног народа

20. март 2018.

Проф. Р. Грујић је 1921. записао да је обичај пећких патријараха био „да се у важнијим моментима црквено-народног живота саветују са најугледнијим представницима Цркве и Народа“ Др Велибор Џомић, секретар Комисије за промену Устава Српске православне цркве, дао је o том питању изјаву за „Политику“ од 8. марта. О предлогу новог Устава било је и више коментара у медијима али су се они углавном бавили називом наше Цркве, начином избора патријарха и бројем митрополија а не променама у унутрашњој организацији Цркве па ћу покушати да се усмерим на то питање. Основни закључак је да се тежи ка концентрацији црквеног управљања у рукама архијереја и смањивању улоге световних лица у раду

Једно (не)пријатно сећање на 1982. и „Голубњачу“

19. март 2018.

Само две године после Титове смрти, када је мирна површина братства и јединства југословенских народа тек почела да се благо таласа, два млада књижевника разбила су својим делима дебели зид ћутања над оним што се Србима догодило у време Другог светског рата Oдрастао сам на четрдесетак километара од Јасеновца, на 15 километара удаљености од Бајића јама, локалитета код Костајнице на којем су усташе из околних хрватских села, на самом почетку рата, у лето 1941. године, убиле око хиљаду Срба; својих комшија, пријатеља, кумова, познаника, али никада за време тог одрастања, формирања моје будуће личности, у породици нисам чуо ниједну реч о Јасеновцу, Бајића јамама, покољу у мојој родној Комоговини. Никада

Манастир Гомирје после 1945. (фотографија преузета са портала Епархије горњокарловачке)

Прилози о Србима Лике и Горског Котара страдалим од партизана и КП Хрватске (1). Из „Американског Србобрана“ 1944. г.

10. март 2018.

У Лондону сам 2000. г. нашао у библиотеци тамошње Црквене општине више примерака „Американског Србобрана“ из ратног периода 1941 – 1945. Између осталих бројева, пажњу су ми привукла два броја са краја јула 1944. у којима се наводе пописи Срба убијених од стране партизана у четири општине Лике и Горског Котара; у попису (први део је објављен 27. јула 1944.) су наведене жртве ратних злочина али и борци Југословенске војске у отаџбини који су пали у борби. Пише: Никола Милованчев Општине Гомирје, Дабар, Доњи Лапац и Брлог су само један део овог подручја, зато је у списковима обухваћен мали део жртава убијених од партизана у тим крајевима. Осим тога, спискови

Однос према Косову и Метохији, није однос према прошлости, него искључиво према будућности

23. фебруар 2018.

У жељи да расветли историју свог родног краја, млади српски историчар Немања Девић је обишао 52 села у три општине – родној Смедеревској Паланци, Смедереву и Великој Плани и детаљно пописао жртве и догађаје у Другом светском рату и непосредно након њега. Да би дошао до приватне документације политичке емиграције путовао је у Велику Британију, Америку и Канаду. Истраживао је, између осталих, и архиву Гестапоа и донедавно затворену документацију БИА. Своју прву књигу,, Истина под кључем, Доња Јасеница у Другом светском рату“ је објавио 2008. године као матурант гимназије у Смедеревској паланци. За њу је 2009. године добио награду ,,Драгиша Кашиковић“. Другу књигу,, Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра

За Небојшом Глоговцем је требало пустити сузу

16. фебруар 2018.

Чудновато је то, помало и застрашујуће, како успомене у нама убрзано бледе и како их, дан за даном, потискују нови проблеми и нова раскршћа, прекривају нови утисци и нови људи… као кад слојеви свелог јесењег лишћа, временом, покривају некад славни, а временом утонули и пали памјатник. Пре само неколико дана сви смо жалили за Небојшом Глоговцем, постављали на профиле његове фотографије и поруке… а дан-два касније на истим тим профилима биле су веселе песме и пошалице, изборне поруке и иронични коментари. За Небојшом остају, у тишини и јецају, само његови најмилији. Можда је то и природно. Радован Самарџић је говорио да је историјско памћење Срба кратко баш зато јер је

Бећковић: У највећој пљачки од Срба хтјели начинити изузетак међу народима

13. фебруар 2018.

Академик Матија Бећковић изјавио је Срни да је цијела земља Косово и Метохија олтар Српске православне цркве и да су у највећој оружаној пљачки која је виђена у модерној историји хтјели од Срба да учине изузетак међу народима. „Ако ми заборавимо зашто ту државу не признајемо, можемо да питамо неку од ових држава које га не признају, па да узмемо њихове разлоге као своје. Али, ја сам велики оптимиста да се то никада неће десити и што буду више инсистирали, више ће се наш народ томе одупирати“, рекао је Бећковић. Према његовим ријечима, како који дан пролази све више људи отвара очи и сазнаје шта је то Косово, које је

Г. Иво Јосиповић о Хрватској и Србији – један критички одговор

10. фебруар 2018.

Г. Иво Јосиповић, некадашњи председник Хрватске, објавио је 1. фебруара 2018. ауторски чланак написан за Глас Америке „Хрватска и Србија – бесмислени рат другим средствима“. Нећу се освртати на све наводе аутора, који се углавном обраћа г. Ивици Дачићу, ни на тврдњу да је говор г. Дачића био „хушкачки“; истина не може да буде хушкачка али она може некога да боли. Покушаћу да одговорим само на неке историјске тврдње који се тичу целине српско-хрватских односа у задњих 77 година. Пише: Никола Милованчев Г. Јосиповић замера г. Дачићу да заборавља „да је од око 17.500 Жидова у Србији под марионетском влашћу Недићева Србија побила њих око 15.000“. Oво је потпуна неистина.

Сандра Благић: Истина нам на крају једино и остаје, зар не?

27. јануар 2018.

Ми Cрби смо веома чудан народ. Срамота нас наших предака, наше историје, наше културе, нашег писма, наших коријена. Послије толико година, направили смо изложбу да свијет види шта су нам „браћа“ Хрвати урадили. Нас не треба бити брига за свијет, већ за нас саме! Требамо учити наше потомке да не забораве гдје су им кости прадједова. Да знају за злочин који је почињен над српским народом. Да знају ко су звијери koje су клалe, звјерски мучилe и такмичилe се ко ће више на нож набости. Да знају да нам је земља крвљу натопљена. Своју дјецу требамо учити праштању али не и забораву!!! Велики је гријех заборавити своје невино настрадале. Не

Мојковачка битка је део Косовског боја

9. јануар 2018.

Мојковачка битка је део Косовскога боја који траје и трајаће до последњег времена. Као што се за Косовску неће до краја знати да ли смо је добили или изгубили, тако се ни за Мојковачку још не зна јесмо ли поражени или победници, да ли је била велика или мала. У тој бици смењују се противници и одмењују империје, само српски народ остаје онај један те исти и једини. Ко није стигао да погине на Косову, чекао је Карађорђеву буну, ко није погинуо на Мишару и Чегру, гинуо је на Церу и Сувобору, а ко је остао жив хитао је ка Мојковцу. Ту су гинули последњи од оних „што се не шће у

Матија Бећковић за Курир: Кад се хришћани одрекну Христа, тада ће се и Срби одрећи Косова

18. децембар 2017.

Најславнији чланови САНУ – Његош, Вук, Доситеј, Тесла, Андрић, Миланковић, Исидора и Десанка, изјаснили су се одавно и учествовали у дијалогу о Косову. Биће ми част да им се придружим. Превазилажење вековних неспоразума Срба и Албанаца било би пријатно изненађење, на општу радост и сваку похвалу, али да ли би, у случају да се преруше, то били Срби и Албанци Академик и песник Матија Бећковић несумњиво спада међу интелектуалце чије мишљење о горућим друштвено-политичким темама многи воле да чују. Многи се, међутим, и не слажу с њим, јер његови ставови и прогнозе често нису баш оптимистични и пријемчиви за ухо оних који знају да затворе очи пред реалношћу. Тако је

Изгледа да највећи српски лингвисти нису знали којим језиком говоре

13. децембар 2017.

Академик Матија Бећковић изјавио је поводом међународне кодификације црногорског језика у Вашингтону да изгледа да најпознатији лингвисти, који су деценијама водили катедру Српског језика у Београду и били Црногорци, нису знали којим језиком говоре. „Али, Американци знају боље него они“, рекао је Бећковић за „Вечерње Новости“. Он је навео да су међу предавачима катедре Српског језика били писац граматике и Његошевог рјечника Радомир Алексић, аутори правописа српског језика Драгољуб Петровић, Драго Ћупић, Светозар Стијовић и многи други. Лингвиста са катедре Српског језика Филолошког факултета у Београду Михајло Шћепановић оцијенио је да је црногорски језик политичка категорија. „Оно што није познато у светској лингвистици ни код једног језика, десило се српском

Како је Душан Бркић сачувао Срем у Србији

7. децембар 2017.

Висило jе о концу, Хрватска jе била одлучна да узме Срем, са Земуном, комунисти у Београду су ћутали, и данас би ушће Саве у Дунав вероватно била погранична зона да се у ту причу, у Загребу, ниjе умешао jедан Србин из Обровца Кад су оно комунисти, дошавши на власт, цртали „административне линиjе“ између шест тек успостављених република, упакованих у Федеративну Народну Републику Југославиjу, Србиjа jе добро и прошла, имаjући у виду ко jе бранио њене интересе. Осим што су jоj натоварили два тега у виду аутономних покраjина – Воjводина и Косово и Метохиjа – Србиjа jе замало остала без jедног дела данашње Воjводине, упркос томе што jе већ било припремљено