Колумнисти Архиве - Страница 41 од 77 - Јадовно 1941.

Своји на своме, слободни и поносни

19. септембар 2018.

Читав један век, и коју годину преко, за српског сељака је одбрана земље значила уједно и одбрану Отаџбине и одбрану њиве. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. децембра 2015.године. Од 1830-их, када Србија постаје земља слободних сељака, када сваки од њих добија од кнеза Милоша свој мали комад да на њему слободно живи и привређује, па све до Првог светског рата, када њихови унуци, иако неписмени и неуки, на Церу и Колубари знају без дилеме шта представља српски национални програм. Када ту СВОЈУ ЗЕМЉУ бране, уз огромне жртве. И потом, у доба Краљевине, када они у мом Поморављу масовно гласају за опозиционе листе, јер их на

Душан Ј. Басташић: Музеј гори а Вељко се чешља или о чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђурића Мишине

18. септембар 2018.

Када би директор Музеја жртава геноцида имао савјетника за односе са јавношћу и уважавао његово стручно мишљење, не би се на начин на који то чини протекле две године, обрушавао не само на дјело и личност старијих колега, покојних или оних у позној животној доби него и на оно мало прегаоца који самостално или кроз невладине организације, настоје допринијети култури сјећања и памћења на жртве Покоља, тог систематског државног злочина геноцида почињеног над православним Србима током Другог свјетског рата од стране Независне Државе Хрватске. Не приличи пристојном човјеку, камоли члану академске заједнице, директору државне установе да у јавној комуникацији са било киме користи пијачни вокабулар. Свој арогантан однос, директор највише

Ковић: У једном вијеку Срби жртве три геноцида

6. септембар 2018.

У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, у крипти Храма Светог Саве у Београду, представљен је пројекат „Душу нијесу убили“ који описује страдање и истребљивање српског становништва у 20. вијеку у БиХ. Изузетно посјећеној промоцији присуствовали су, између осталих, и викарни епископ патријарха српског Стефан, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, академик Војислав Максимовић и представници удружења логораша. О пројекту, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге новинарке Мире Лолић Мочевић и монографије „Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. вијеку“ декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драге Мастиловића, поред аутора, говорио је и историчар Милош Ковић, који је истакао да

Матија Бећковић: Прошао сам боље од Његоша – њему су срушили гроб, а мени ће тек да руше

5. септембар 2018.

Бећковић наводи да је тешко поверовати да би темељ једне чланице НАТО-а, најмоћнијег војног савеза на свету, која држи под санкцијама Русију – највећу државу на свету, могли да угрозе стихови једног песника. Песник и академик Матија Бећковић, и поред бројних претњи, увреда и хајке коју је покренуо Општински одбор Демократске партије социјалиста (ДПС), а наставили медији блиски властима, након 23 године поново је говорио поезију у Будви, граду који му је 1995. године доделио књижевну награду „Стефан Митров Љубиша”. Пред почетак његовог гостовања ипак су избили проблеми, јер је Будванка Д. Љ. покушала да на свом звучнику пусти црногорску химну „Ој, свијетла мајка зоро”, након чега јој је

Незаборавно вече Матије Бећковића у Будви

1. септембар 2018.

Академик Матија Бећковић наступио је на Књижевном фестивалу „Ћирилицом“ у Будви, гдје је пред око 300 посјетилаца говорио стихове својих пјесама. Пјесник Радомир Уљаревић рекао је да Бећковић звучи као антички пјесник, а да је његова поезија велика драма репродукована у стиховима, који тешко да имају премца у савременој књижевности. „Бећковић практикује умјетност говорења поезије, коју су познавали народни пјесници, који су своје епове казивали записивачима, најчешће уз гусле“, додао је Уљаревић. Према његовим ријечима, Бећковић је, као и Његош, све странице свога дјела посветио Црној Гори било да је о њој говорио као Нојевој барки или о манастиру. „Са више љубави о Црној Гори, тешко да је ико писао,

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (4)

28. август 2018.

Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала. Пише: Душан Ј. Басташић Вељко Ђурић Мишина се недавно огласио прилогом под бомбастичним насловом: „Ко и како (зло)употребљава велику српску трагедију“. За очекивати је било да ће под тим насловом, директор Музеја жртава геноцида „распалити“ по онима који здушно раде на нестанку установе на чијем је челу, али то се још није десило. Наиме, даном ступања на снагу закона о „Установи Спомен Жртве на Сајмишту“, престаће да постоји Музеј жртава геноцида у Београду. Мада је овај закон тренутно у фази нацрта, не сумњам да ће

Брука у Будви: Сметају им Бећковић и ћирилица, прекрајају историју!

24. август 2018.

Фестивал књижевности „Ћирилицом“ у Будви, представници ДПС искористили за напад на познатог песника. Оптужили организаторе да ударају на темељ државе и да прекрајају историју Други фестивал књижевности „Ћирилицом“, који је почео у четвртак увече на тргу у будванском Старом граду и трајаће до 3. септембра, у организацији Народне библиотеке Будве и Удружења издавача и књижара Црне Горе, имао је неуобичајен увод. Опозициона Демократска партија социјалиста, пред гостовање песника Матије Бећковића на овом фестивалу 31. августа, „присетила“ се да је то „исти онај Бећковић који не признаје државу Црну Гору, њен језик, писмо, историју нити иједан напор уложен на путу ка бољитку и просперитету грађана наше земље“. – Бећковић Црногорце назива

Душан Басташић: Да нам се не понове Јадовно и Јасеновац

22. август 2018.

Изградња и дизање свиjести о страдалничкоj историjи нашег народа на вjетрометини на коjоj живимо, само jе jедан мали, али веома важан, сегмент борбе за биолошки опстанак на овим просторима и за сигурниjу сутрашњицу наших потомака. Они остали, кључни сегменти те борбе, свакако су задатак институциjа Српске и Србиjе. Откровење Јованово: „И видjех звjер гдjе излази из мора, коjа имаше десет рогова и седам глава…“ (13.01). Аутор цртежа: Л.Г. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. фебруара. 2016. године. Они коjи су тог jулског jутра 1991. пристизали у Цркву Светог Блажа на недjељну мису с невjерицом су погледавали према шлеперу паркираном недалеко одатле и на

Никола Милованчев: Српски књижевници Далмације пострадали од титоиста

17. август 2018.

О страдањима четворице књижевника из Далмације (Нико Бартуловић, Ђуро Виловић, Силвије Алфиревић, Јосип-Сибе Миличић) Интервју са академиком Матијом Бећковићем (НИН бр. 2149) обрадовао ме је сазнањем да управа Удружења књижевника Србије ради на постављању спомен-плоче српским књижевницима страдалим 1941-1945. а досад прећутаним. С обзиром да је академик Бећковић позвао на сарадњу, изнијећу овдје неколико чињеница и свједочења значајних за допуну и корекцију података о четворици књижевника из Далмације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. 1) Нико Бартуловић, ријетко уман и честити човјек, велики и искрени југословенски родољуб (идеолог Орјуне), убијен је почетком 1945. године а не 1943. године као

Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу

10. август 2018.

Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у православљу. Г. Угљанин је дао предлог да се једна основна школа назове именом Мухамеда Хевајиjа Ускјуфија, српског песника из прве половине XVII века. Овај предлог бих подржао али не и други део – да се то учини променом назива досадашње школе „Вук Караџић“. Ко је Хеваји Ускјуфи? Мало је познат па верујем да ће из овог чланка и г.

Будо Симоновић: Огњена Марија Ливањска (ВИДЕО)

29. јул 2018.

У емисиjи “ТРАГОВИ ЖИВОТА“- Српска РТВ, говори Будо Симоновић, аутор књиге „Огњена Мариjа Ливањска“. Ово драгоцjено дjело представља свjедочанство о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе свjедочанство о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре

Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у Пребиловце?

27. јул 2018.

У Пребиловце не идемо! Зашто? Какав смо ми то народ постали када нам је тешко издвојити 20 конвертибилних марака, за пут на тако свето мјесто? Није ни понедељак као радни дан у питању. Један једини аутобус, еј?! Очигледно је да смо постали незаинтересовани за све, па и за најстрадалније село из Другог свјетског рата. Ако ми Крајишници не можемо дати подршку својим Херцеговцима па ко ли ће онда?! Државу није брига, али зато нас треба бити. Срам нас било!!! Везане вијести: Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

О партизанима се још увек мало зна

16. јул 2018.

Историчар Немања Девић о истинама и предрасудама које су везане за народноослободилачку борбу. Недовољно истражене улоге шпанских бораца у подизању устанка и Црвене армије Много је „белина“ у историографији везаној за партизански покрет у Другом светском рату. Не зна се поуздано какав је биланс грађанског рата 1941. и колико је жртава изазвао до краја окупације, који је заиста обим револуционарног терора у првој ратној години. Није довољно истражена улога шпанских бораца у подизању устанка, ни како је после тога текла тиха елиминација значајног броја њих. Ово, за „Новости“, објашњава историчар Немања Девић, из Института за савремену историју, који управо спрема докторат о партизанском покрету. – За јавност је и даље

Милош Ковић: Срби ипак нису пластелин, него нација

13. јул 2018.

Ослонце треба тражити у себи и сопственом искуству, а не у доброј вољи и самилости оних који вас пљачкају и наносе вам зло, каже за „Геополитику“ проф. др Милош Ковић Поштовани господине Ковићу, Ви сте један од иницијатора Апела за одбрану Косова и Метохије, који је потписао велики број угледних српских интелектуалаца и других грађана Србије, Црне Горе, Републике Српске, као и много Срба из расејања. Да ли можете дати неку оцену о утицају Апела за одбрану КиМ на јавно мњење? Ви сте тим поводом, говорили на више трибина у многим градовима Србије. На основу тог искуства да ли нам можете пренети неко генерално мишљење грађана када је у питању

Милош Ковић: Срби се лако одричу своје историје

10. јул 2018.

За Дан устанка изабран је датум међусобног разрачунавања Срба, које се догодило „на црвено слово“, на Ивањдан. Тиме није наглашен отпор страном окупатору, него „класни рат“, револуција, унутарсрпски сукоб. Срби су поверовали у монопол партизана на антифашизам. Тако је, с падом европског комунизма, девалвиран и антифашизам. Потом су дошли антикомунисти, за које је све што је у било каквој вези са комунистима и партизанима било и остало неприхватљиво. Одрекли смо се тог дела своје историје баш као што смо, захваљујући антикомунизму и љубави према некомунистичком, капиталистичком Западу, раскрчмили и за шаку долара му продали успешна „комунистичка“ предузећа, растурили ЈНА и службе безбедности. Зато сада имамо проблем са историјском и националном