Колумнисти Архиве - Страница 43 од 75 - Јадовно 1941.

Жртва је вазда у праву

24. октобар 2017.

Пита ме у једном подужем писму комесар за избеглице Европске уније: „Зашто се Србима у РХ све то догодило? Где је њихова појединачна или колективна кривња?“ Укратко одговарам: „Срби су жртве хисторијског некажњеног злочина.“ Српска кривња, као колективитета за то што им се догодило и како им се догађало, није питање њих и њихове кривње Хисторијска кривња колективитета не постоји. Наиме, хисторисјки злочин за жртву народа као народа не тражи кривњу у њему – колективитету. То је онај злочин којим су погођени људи и њихове институције, добра, завичаји, баштина, укључујући и гробља, целокупан простор. Злочини су вазда конкретни и утуживи. То је моја преокупација да нађем бар приближно оне чињенице које

Немања Девић: ХУСАР

23. октобар 2017.

Живомир Дугић се родио око 1909. у селу Саранову, среза Лепеничког, у крају чији су се синови дичили што су потекли из Карађорђевог завичаја. Син сиротињског села, Дугић је 1928. са успехом завршио коњичку подофицирску школу и добио службу у Белој Цркви. Отуд је, из службе у коњици, и добио надимак по којем је остао упамћен у завичају: Хусар. Године 1933. био је одликован Сребрном, а 1939. и Златном медаљом за ревносну службу, што је била реткост за једног подофицира – то је било одличје обично предвиђено за официре. Али то говори и са колико је жара и умешности наредник-водник Хусар обављао свој посао. Пред рат, 1940. године, он се

Трибина у Београду: „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“

20. октобар 2017.

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“објављен је у часопису „Српска слободарска мисао“ (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Ковић: НАТО у Црној Гори и Украјини брани титоизам и лењинизам

16. октобар 2017.

Историчар Милош Ковић о злоупотребама левице и деснице: Овдашња најтрагичнија подела на четнике и партизане убрзано губи на значају. Наши „десничари“ су изгубили у транзицији и живе у паланкама Живимо у бурном времену, на граници великих историјских епоха. Срушена су, уз тресак и ратове, велика, стара царства. Поражене су до јуче владајуће, обавезујуће идеологије, нестали су цели политички системи, покрети и странке. Људи су необичном брзином променили уверења и лојалности. Све то изазвало је дубинске промене унутар теоријске и научне мисли. Оно што је објављено пре отварања Берлинског зида 1989, у хуманистичким и друштвеним наукама већ се сматра застарелом литературом. Стари политички појмови, какви су „левица“ и „десница“, променили су

Немања Девић: Прича ми пожутела фотографија

16. октобар 2017.

Не постоје речи које би описале усхићење какво осећа историчар док држи у рукама неки комад хартије, за који само он у том тренутку зна какву драгоценост за његово истраживање представља. Мени су данас дрхтале руке, трипут ме прошла језа, а очи се испуниле сузама када сам у архиву, у збирци фотографија које је Озна запленила од некадашњих припадника краљевске ЈВуО, пронашао и једну на којој је мој покојни чукундеда, Радосав Мијатовић. Препознао сам прво његов лик, па онда и његових сабораца. Онда сам препознао и нашу стару кућу у селу, где сам као основац пре петнаестак година започињао истраживање и писање (ко је тад то могао тако звати?!), па

Свети Бранковићи: Максим, Ангелина, Јован и Стефан, икона из манастира Крушедола из 1644. г., рад Андреје Раичевића; сада у Музеју Српске православне цркве у Београду

Срби на подручју Словеније у XV веку

10. октобар 2017.

Срби и српска властела Бранковићи на подручју данашње Словеније и северне Италије у XV веку После пораза српске војске у Бици на Марици 26. септембра 1371. године, долази до првих већих сеоба Срба узрокованих турским освајањима. Миграције су још више појачане иза Боја на Косову 1389. године. Међу првим избеглицама били су бројни припадници српског племства, са којима је бежало и мноштво народа. Главни правци тих сеоба су ишли према западу и југозападу (Босна и Далмација) и према северу (Угарска). Пресељавања су често била усмерена у крајеве где су Срби тада били компактно насељени, нпр. на Пељешац¹ али и у подручја удаљенија од матице, па се тако 1404. године обнављају

Бећковић: Горски вијенац је Нови завјет српског народа!

7. октобар 2017.

Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога. „Сам Његош и његово дјело данас су савременији неголи у времену када је оно написано,“ беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Свједочанство тога је његов ‘Горски вијенац’ и ‘Луча микрокозма’.“ Говорећи

Рушење цркве Св . Саве у Цељу, снимак учињен вероватно маја или јуна 1941. г.

Православна црква у Словенији 1941. – 1946. г. – извод из Извештаја „Српска црква у Другом светском рату“

6. октобар 2017.

Уочи другог светског рата Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве био је одржан у мају 1939. г.; 1940. г. Сабора није било. Пише: Никола Милованчев Следећи сабор одржан је тек на пролеће 1947. г. У припремама на ту седницу Сабора, чланови Светог Архијерејског Синода су под председавањем патријарха Гаврила припремили извештај о стању у Цркви од 1939. до 1946. г. Епископ Атанасије Јевтић припремио је за штампу и објавио је овај извештај у зборнику „Сербиа и коментари“ за 1990/ 91 (издање Задужбине Милоша Црњанског). За нас је у Извештају посебно занимљиво поглавље о положају православне цркве у Словенији у том раздобљу, па доносимо тај део. Из текста извештаја је очито да

Никола Милованчев: O Србима и православној вери на просторима данашње Хрватске до XX века

5. октобар 2017.

Манастир Крка Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручjу римске провинциjе Далмациjе постоjала су броjна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљниjа археолошка истраживања наjстариjег периода боравка Срба на тим просторима. Тек у време краткотраjне Републике Српске Краjине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било jе омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручjу Книнске Краjине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручjа Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена jе РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова обjављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“ и

Место српског васкрса

30. септембар 2017.

Зашто jе за Србе битно да знаjу где су и шта су Пребиловци? Ово jе кратка прича о jедном селу, о српском страдању и васкрсу Пребиловци данас Херцеговина. Долина Неретве. Село Пребиловци, од Мостара удаљено тридесет пет, од мора двадесет, a од Чапљине пет километара. Место сусрета народа и вера. И место њиховог сукоба. Ако постоjи нека верзиjа овоземаљског пакла, у Другом светском рату Пребиловци са околином су прошли кроз њега. У погромима током првих месеци постоjања Независне Државе Хрватске (НДХ) нестаjала су читава српска села. На наjбруталниjи начин уништавани су и трагови о сваком присуству Срба на тим подручjима. Масовни покољи становништва у доњоj Херцеговини почели су на Видовдан 1941. Усташе

Бећковић: Српско културно насљеђе је албанско из угла оних који „дубе на глави“

19. септембар 2017.

Српски академик Матија Бећковић изјавио је да се нема шта приговорити Албанцима који тврде да је културно насљеђе Срба на Космету, у ствари, албанско јер је то истина из угла човјека који „дуби на глави“. „Нема им се шта приговорити јер из угла човека који дуби на глави, то што су рекли, све је истина“, рекао је Бећковић за „Спутњик“, коментаришући саопштење власти самопроглашеног Косова да је филм Бориса Малагурског „Косово – моменат у цивилизацији“ расистички и без преседана, те дио „спорне кампање“ против чланства самопроглашеног Косова у Унеску. Директор Културног центра у Грачаници Живојин Ракочевић напоменуо је да до прије 10 година 80 одсто Албанаца не би ни помислило

Милош Ковић: Велики и мали

18. септембар 2017.

Да мали не морају и не смеју да попуштају пред притисцима великих, показују и историографске студије које се баве знањима и предрасудама државника великих сила о страним, понекад врло далеким земљама о чијим судбинама су хтели да одлучују На Западу, нарочито у англосаксонским земљама, већ вековима се верује да међународни односи нису царство хуманости и идеала, него силе и интереса. У последњим деценијама, истина, почевши од напада на Србију 1999, најјаче државе Запада воде и ратове због „вредности“. Независнији умови су, међутим, уочили да они непријатно личе на крсташке ратове, јер воде у бескрајна и масовна крвопролића. Уместо победе или правде, ратови за „вредности“ доносе пустош и вечите, тињајуће сукобе

Вечерас у Добоју Дмитровић представља своју књигу „Крст на крижу“

14. септембар 2017.

У Центру за културу и образовање у Добоју, вечерас ће бити представљена књига Ратка Дмитровића „Крст на крижу“, која садржи прилоге за боље разумијевање српско-хрватских односа. Дмитровић је новинар-истраживач, поријеклом са Баније, територије данашње Хрватске. Аутор каже за књигу да је плод тридесетогодишњег истраживања и покушаја да објасни и себи и другима откуда толика мржња из дијела хрватског народа према свему што је српско. Дмитровић оцјењује да је будућност хрватско-српских односа у спознајама и суочавању са чињеницама које су неспорне. Представљање књиге „Крст на крижу“ у добојском Центру за културу и образовање биће одржано вечерас у 19.00 часова. Везане вијести: „Крст на крижу“ без ретка мржње | Јадовно 1941. Представљена

„А хоће ли оне који нису признали Косово да истерају из ЕУ?“

24. август 2017.

Академик Матија Бећковић изјавио је да не разуме чему журба да буде решено питање Космета и додао да стиче утисак да су сва друга питања решена, па је и Србима и свету једино преостало питање Косова. – Ајде да за ову прилику, уз Косово, набројимо још седам сличних, и то само на слово К: Корзика, Каталонија, Кипар, Квебек, Крим, Курилска острва, Кореја – рекао је Бећковић за НИН. Када је реч о унутрашњем дијалогу о Космету који је иницирао председник Србије Александар Вучић, Бећковић каже да је та дебата завршена прие него што је и почела. Он истиче да не постоји унутрашњи дијалог, као ни спољашни монолог. Коментаришући оцене да

Никола Милованчев: Меморандум дубровачког пароха Божидара Митровића председнику владе Стојадиновићу

23. август 2017.

Документ који овдје доносимо – меморандум дубровачког пароха Српске православне цркве Божидара Митровића[i] Милану Стојадиновићу, првом предсједнику југословенске владе који је посјетио Дубровник, датиран 28. јула 1938, занимљив је због приказа тешког положаја дубровачких Срба у првој Југославији. Меморандум је драгоцјен документ за утврђивање пуне историјске истине, да су Срби између два рата у многим крајевима земље, а посебно у Хрватској, Славонији и Далмацији назадовали у политичком, културном, економском и демографском погледу.[ii]Та чињеница је већ уочи II свјетског рата била евидентна како онима који су јој се противили, тако и другима, који су је одобравали. Међу овим другима, споменуо бих Васу Богданова. Он је усвом мјесечнику „Политичко искуство“, који је издавао 1940.