Никада ниjе до краjа обjашњено због чега су хрватски комунисти наjпре Хрвати са жестоким националним набоjем, па онда комунисти, док су српски комунисти потпуно анационални са константном потребом да се боре против српског национализма Југославиjу су створили Хрвати и Срби; ови први били су инициjатори, а другима се учинило да jе идеjа прихватљива  због териториjалне разводњености српског народа, коjи jе у новоствореноj држави (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касниjе Југославиjа) нашао заjеднички кишобран. Тако jе изгледало на први поглед. Развоj догађаjа врло брзо jе развеjао све српске илузиjе, показао им да Хрватима и Словенцима та заjедничка држава треба само као склониште за jачање националне и државотворне идеjе. Чекали су околности

Срби су jедини уjедињуjући фактор кад су Хрвати и Хрватска у питању. Постоjе тамо различите политичке идеjе, странке са десним и левим (каквим-таквим) идеологиjама; постоjе Хрвати заражени европеjством и они, таквих jе можда и више, коjи о европским интеграциjама мисле све наjгоре; има у Хрватскоj и русофила и љубитеља свега што стиже из Америке, и те разлике су видљиве, судараjу се, непомирљиве су… и све jе тако док се не дође до Срба. Тада се хрватска jавност муњевито, као што се роj пчела формира за неколико минута, удружуjе и сви мисле исто. Ево случаjа са ђенералом Дражом. Хрватска се већ данима, у мери коjа постаjе невероватна и за многе необjашњива,

Славко је био официр у штабу легендарног фелдмаршала Светозара Боројевића, ратовао је са њим, а онда се прикључио армији Краљевине СХС. Његов син, Еуген, организовао је атентат на краља Александра у Марсељу, а обојица су 1941. године обукли усташке униформе Када је за време Првог светског рата готово генијалним способностима, која су му признавали и противници на фронту, у униформи аустријске војске, са звањем фелдмаршала, командовао у долини Соче, Светозар Боројевић није могао ни да сања да ће један од његових официра Славко Кватерник само двадесетак година касније да прогласи самосталност једне државе. Боројевић је био крајишки Србин, рођен у свештеничкој породици, на Банији, у селу Меченчани, мада се понегде

Нико се jош озбиљно ниjе позабавио понашањем тзв. либералне хрватске интелигенциjе у време распада Југославиjе, а то понашање jе испод нивоа хуманости и интелектуалне позициjе хрватске интелигенциjе из времена успоставе усташке Независне Државе Хрватске Комесар за проширење Европске униjе Штефан Филе боравио jе ове недеље у Загребу и на ванредноj седници Владе Хрватске прочитао Извештаj ЕК у коjем пише да jе Хрватска испунила све услове постављене од стране ЕУ, што значи да та земља првог jула ове године постаjе пуноправан члан Униjе. Одбачена jе недавно изнета идеjа неких европских парламентараца да Хрватска и после приjема у пуноправно чланство Европске униjе остане под одређеним мониторингом. Према правилима Униjе, у политичком, правном

Само две године после Титове смрти, када је мирна површина братства и јединства југословенских народа тек почела да се благо таласа, два млада књижевника разбила су својим делима дебели зид ћутања над оним што се Србима догодило у време Другог светског рата Oдрастао сам на четрдесетак километара од Јасеновца, на 15 километара удаљености од Бајића јама, локалитета код Костајнице на којем су усташе из околних хрватских села, на самом почетку рата, у лето 1941. године, убиле око хиљаду Срба; својих комшија, пријатеља, кумова, познаника, али никада за време тог одрастања, формирања моје будуће личности, у породици нисам чуо ниједну реч о Јасеновцу, Бајића јамама, покољу у мојој родној Комоговини. Никада