arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Др Милош Ковић

Милош Ковић: Косовски завјет преживјеће и доба у којем га се одричемо

Косовски завјет кључни је конституент српског идентитета, идеја стара шест вијекова без које Срби не би били оно што јесу и чија ће важност и виталност надживјети и наше вријеме када се овог предачког опредјељења све више одричемо. Ово је у Требињу поручио историчар проф. др Милош Ковић, на предавању „Косовски завјет у историји српског народа“, које је у Музеју Херцеговине одржано у организацији ове установе и Српског удружења „Ћирилица“. Ковић је рекао да савремени критичари косовског завјета, који апелују на „реалност“ и ову идеју сматрају ретроградном, производом митоманске свијести и слављењем пораза, заборављају да Косово не слави пораз већ свједочи „опредјељење за Царство Небеско“ и спремност на жртву, да и

Милош Ковић

Милош Ковић: Разумно о Косову

„Унутрашњи дијалог“ о Косову и Метохији покренут је на чудан начин. Крајем јула, у време годишњих одмора, најзнајнији медији у Србији почели су да нам, у својим ударним вестима, преносе поруку да би нас истрајавање на „митовима“ и на задржавању целине Косова и Метохије у саставу Србије одвело у нове ратове, у којима би наша деца узалуд губила животе. Понавља се и да Србија не може да врати оно што је одавно изгубила, да је време да будемо „реални“, као и да ће брзо и мирољубиво решење косовског конфликта Србији отворити врата Европске уније. Србија, међутим, не сме да даје брзоплете одговоре на косовско питање. Она мора да престане да

Годишњица погибије 12 равногораца у селу Кусатку

Садржај: На данашњи дан, 1944, у мом селу Кусатку код Смедеревске Паланке погинуло је 12 равногораца у борби са немачким окупаторским снагама. У сећање на њих, оклеветане и заборављене антифашисте и борце за слободу, дајем одломак који сам им посветио у књизи. Пише: Немања Девић “Напади на немачке транпортне линије били су у лето 1944. чести. Снаге ЈВуО, под командом потпоручника Добросава Радојковића, попуњене су 9. августа 1944. мобилизацијом. Истог дана, извештени од шефа железничке станице из суседног Ковачевца да ће кроз Кусадак проћи немачки транспортни воз са оружјем, упутили су се ка железничком стајалишту Рабровац, које је било најпогодније за постављање заседе. Планирали су напад на воз, не би

Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић, предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“, рекао је да су се злочини, односно геноцид НДХ-а над Србима протеклих деценија систематски заташкавали те да до прије десетак година није знао да је у комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг убијено више од 40.000 људи, од чега више од 38.000 Срба. НН: Недавно је по осми пут обиљежен Дан сјећања на Јадовно. Јесте ли задовољни како је то све протекло? Басташић: Никад више људи из Србије и РС није било као сада. И што је за нас јако важно – нисмо никад имали јачу и бољу медијску подршку из Србије и РС, а сигурно је да је то дјелимично

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!

Док други величају своје злочинце и злочине, разним скуповима и концертима, ми своје жртве заборављамо! Заборављамо ко смо, шта смо и одакле смо. Дјецу лијечимо преко SMS порука, а влада наручује нова возила, јер су им, како кажу, стара дотрајала. Имам осјећај да смо поново у комунизму, само што сад можеш да кажеш шта мислиш. А, зарад мира ипак ћути, јер зашто да се враћамо у прошлост. Зашто да се сјећамо, невиних цивила и предугачких колона, жена, дјеце, стараца? Зашто да се сјећамо покланих, прогнаних, заборављених? Зашто да се сјећамо, јер то је давно било? Било прије 25 или 75 или 350 година, сјећати се морамо! Покушавају истину преокренути, изврнути

Ратко Дмитровић, Василије Крестић, Милован Витезовић и Миломир Краговић / Фото П. Милошевић

„Крст на крижу“ без ретка мржње

У Скупштини Београда недавно је промовисана књига Ратка Дмитровића у издању компаније „Новости“. Снажан покушај да се прикажу односи Срба и Хрвата РЕДАК и снажан покушај да се кроз два симбола – крст и криж – прикажу односи Срба и Хрвата, чије вође често забораве хришћанске поруке, књига „Крст на крижу“ Ратка Дмитровића за кратко време изазвала је велику пажњу јавности. То је показала и промоција у препуној Свечаној сали Скупштине града Београда. Публика, у којој су били председник Републике Српске Милорад Додик, академик Драгослав Михаиловић, градски менаџер Горан Весић, историчар др Радош Љушић и друге угледне личности, пажљиво је слушала мишљење рецензената и аутора, који су говорили о односу

Милан Ружић

Милан Ружић: Писмо предака

„Шаљемо вам ово писмо по ветровима са Кајмакчалана, птицом кукавицом са Косова поља, Дрином из муља где вам преци спавају, НАТО ловцем са Ловћена издатог, писано кошћу српском у крв умоченом, перјем двоглавог орла кићено, у три боје обојено и унапред осуђеног да остане непрочитано! Где год је чизма, точак ил’ гусеница на српску земљу стала, ми смо легали под њих да нам земљу не угазе, обљузгају и прокопају. Пуцале су нам кости под тим чизмама, точковима и гусеницама, а земља се крвљу натапала. Небо смо бранили од челичних птица, не знамо ни како, али нас престаше надлетати и ватру на нас бљувати! Од Косова, грдне муке светске, кренула је

Милош Ковић: Косовски завет (видео)

На Видовдан 28. јуна у препуној сали јагодинске гимназије одржана је трибина „Косовски завет“ на којој је говорио један од најбољих српских историчара средње генерације проф. др Милош Ковић. Трибину је организовала СПЦ општина јагодинска и Српска омладинска културна организација „СОКО“. (Српска омладинска културна организација@youtube) Извор: Стање ствари Везане вијести: ВИДЕО – Милош Ковић: Сретењска бесједа у Бањалуци … Милош Ковић: Срби ће остати нација опредељена за Косовски … Др Милош Ковић – Час бешчашћа на Филозофском факултету … Милош Ковић: Будућност припада онима који се не предају …

Др Ковић: Срби треба да се уједине као Немци

Питање уједињења Срба мора да буде један од циљева српског народа у некој ближој или даљој будућности, о таквим стварима се размишља на дуже стазе, каже за Спутњик др Милош Ковић. Не подразумева се да се питање уједињења Срба решава сада и овде, али то мора да буде један од циљева српског народа у будућности, о таквим стварима се размишља на дуже стазе, сматра др Ковић. Победник првог састанка Путин—Трамп је руски председник, то је била нека врста светског спектакла. Али поставља питање с ким руски председник треба да разговара и да ли је амерички колега права адреса, јер је одмах по његовом повратку у САД Бела кућа наставила стару политику према Русији — војног

Немања Девић: Ово би ваљало знати пре него што проговоримо о Николи Тесли

Док спремам књигу Теслиног превода Змајевих песама, са вама делим неке од никада преведених речи човека који је мењао свет својим изумима, али и оставио златан траг који из срца народне традиције води до вечне истине. На том месту Пупин и Тесла не само да су на истом путу, већ њиме корачају један поред другог. Никола Тесла пише: “На Косову пољу пао је Милош Обилић, најплеменитији од свих српских хероја, након што је убио султана Мурата II посред његове велике војске. Да се не зна да је ово историјска чињеница, могло би се помислити да се ради о миту, створеном под утицајем Грка и Римљана. Јер у Милошу видимо и

Душан Ј. Басташић

01.07.2017. Душан Ј. Басташић над Шарановом јамом – ВИДЕО

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг. Овај молитвени скуп организовало је Удружење „Јадовно 1941“ чији је предсједник Душан Басташић рекао да је истовремено тужан и поносан, јер се налази на српском стратишту и види никад већи број људи у бијелим мајицама са натписом „Јадовно `41“. – Ова бијела боја на нашим мајицама показује да овдје долазимо без мржње и чиста срца пуног љубави да се помолимо за своје сународнике и српске новомученике, који страшно пострадаше на овом мјесту рајске природе, а, у ствари, на тако

Матија Бећковић

Матија Бећковић: Извињење

Не могу прежалити Што неким случајем Није жив Султан Мурат Па да одем на Косово поље Да му се извиним Прво бих набрао Пуне руке божура И фино их увио у тробојку Па главом на Видовдан Бануо пред његов чадар Извини Падишаху што оволико касним Ко ће ме разумети ако ти нећеш Много си ишао испред свог времена Оно што је теби било јасно још онда Ја сам схватио тек сада Све си нам искрено и отворено говорио Али ниси имао коме Ко је онда могао и помислити Да ћеш ти испасти поштенији Од свих који су долазили после тебе Ти ниси освајао свет А да нико твој не погине

Немања Девић Фото: Блиц Онлине

Изгледа да нам нису до краја испрали мозак

У Кнегиње Љубице има један шармантaн кафић, где четвртком увече свирају неки момци уживо – углавном неке обраде страних ствари. Увек кларинет у тој свирци долази до изражаја. Привуче ме кад год сам у пролазу, али никад нисам свраћао; учинило ми се да се ту окупља углавном неки дорћолски шминкерај, па да не кварим имиџ ни ја њима ни они мени. Вечерас пошао по млеко, па опет пролазим поред кафића и имам шта да чујем: кларинетиста свира „Видовдан“. Поручили и веселе се неки млађи људи за столом. Па ми беше топло око срца. Јест, нама је све нормално, наше, право, аутентично и изворно, постало тако ретко да видимо и чујемо,

Путоказ за туристе у Кнез Михаиловој улици (Фото: Р. Крстинић)

Матија Бећковић: Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

И да ми заборавимо ћирилицу, она не би нестала. Грци, Бугари, Руси нам се не би придружили. Ако бисмо заборавили ћирилицу, не бисмо умели да прочитамо своје тапије, епитафе, своју личну карту, каже за „Политику“ академик Матија Бећковић Када бисте некоме рекли да више људи пише ћирилицом него латиницом, не би вам веровао! – каже академик Матија Бећковић, коментаришући најављене предлоге измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, које прецизније регулишу статус употребе ћирилице у јавном простору. Тај предлог је био сасвим довољан за отварање бурне политичке расправе у којој су ћирилица и/или латиница заправо нека врста линије раздвајања прве и друге Србије. Министар Владан Вукосављевић је оценио да је

Jadovno-Zorica-1.jpg

Први пут с дедом на Јадовну

На том пропланку јадовничком, невеликом, али високом, први пут смо се срели мој деда и ја. Пише: Зорица Ђоковић Негдје на Велебиту, усред густе шуме, има један пропланак, невелик, али висок, висок до неба. На рубу пропланка, или на рубу шуме, свеједно, затрављене хумке, високе до неба. А у средини Часни Крст, висок до неба. Све је високо на том пропланку – трава која покрива све, стабла која га окружују и јаук, висок до неба, који још увијек одзвања у онима који имају уши да чују. У нама. Влати боје Духа Светога, шуме гушће него другдје, небо плавље, Крст опомињући, већ поцрнио од чемера, а ипак, све је окупано у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дете из логора

Сведочење Гојка Шашића који је своје прве кораке направио у усташком логору

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.