Колумнисти Архиве - Страница 46 од 77 - Јадовно 1941.

Бећковић: Српско културно насљеђе је албанско из угла оних који „дубе на глави“

19. септембар 2017.

Српски академик Матија Бећковић изјавио је да се нема шта приговорити Албанцима који тврде да је културно насљеђе Срба на Космету, у ствари, албанско јер је то истина из угла човјека који „дуби на глави“. „Нема им се шта приговорити јер из угла човека који дуби на глави, то што су рекли, све је истина“, рекао је Бећковић за „Спутњик“, коментаришући саопштење власти самопроглашеног Косова да је филм Бориса Малагурског „Косово – моменат у цивилизацији“ расистички и без преседана, те дио „спорне кампање“ против чланства самопроглашеног Косова у Унеску. Директор Културног центра у Грачаници Живојин Ракочевић напоменуо је да до прије 10 година 80 одсто Албанаца не би ни помислило

Милош Ковић: Велики и мали

18. септембар 2017.

Да мали не морају и не смеју да попуштају пред притисцима великих, показују и историографске студије које се баве знањима и предрасудама државника великих сила о страним, понекад врло далеким земљама о чијим судбинама су хтели да одлучују На Западу, нарочито у англосаксонским земљама, већ вековима се верује да међународни односи нису царство хуманости и идеала, него силе и интереса. У последњим деценијама, истина, почевши од напада на Србију 1999, најјаче државе Запада воде и ратове због „вредности“. Независнији умови су, међутим, уочили да они непријатно личе на крсташке ратове, јер воде у бескрајна и масовна крвопролића. Уместо победе или правде, ратови за „вредности“ доносе пустош и вечите, тињајуће сукобе

Вечерас у Добоју Дмитровић представља своју књигу „Крст на крижу“

14. септембар 2017.

У Центру за културу и образовање у Добоју, вечерас ће бити представљена књига Ратка Дмитровића „Крст на крижу“, која садржи прилоге за боље разумијевање српско-хрватских односа. Дмитровић је новинар-истраживач, поријеклом са Баније, територије данашње Хрватске. Аутор каже за књигу да је плод тридесетогодишњег истраживања и покушаја да објасни и себи и другима откуда толика мржња из дијела хрватског народа према свему што је српско. Дмитровић оцјењује да је будућност хрватско-српских односа у спознајама и суочавању са чињеницама које су неспорне. Представљање књиге „Крст на крижу“ у добојском Центру за културу и образовање биће одржано вечерас у 19.00 часова. Везане вијести: „Крст на крижу“ без ретка мржње | Јадовно 1941. Представљена

„А хоће ли оне који нису признали Косово да истерају из ЕУ?“

24. август 2017.

Академик Матија Бећковић изјавио је да не разуме чему журба да буде решено питање Космета и додао да стиче утисак да су сва друга питања решена, па је и Србима и свету једино преостало питање Косова. – Ајде да за ову прилику, уз Косово, набројимо још седам сличних, и то само на слово К: Корзика, Каталонија, Кипар, Квебек, Крим, Курилска острва, Кореја – рекао је Бећковић за НИН. Када је реч о унутрашњем дијалогу о Космету који је иницирао председник Србије Александар Вучић, Бећковић каже да је та дебата завршена прие него што је и почела. Он истиче да не постоји унутрашњи дијалог, као ни спољашни монолог. Коментаришући оцене да

Никола Милованчев: Меморандум дубровачког пароха Божидара Митровића председнику владе Стојадиновићу

23. август 2017.

Документ који овдје доносимо – меморандум дубровачког пароха Српске православне цркве Божидара Митровића[i] Милану Стојадиновићу, првом предсједнику југословенске владе који је посјетио Дубровник, датиран 28. јула 1938, занимљив је због приказа тешког положаја дубровачких Срба у првој Југославији. Меморандум је драгоцјен документ за утврђивање пуне историјске истине, да су Срби између два рата у многим крајевима земље, а посебно у Хрватској, Славонији и Далмацији назадовали у политичком, културном, економском и демографском погледу.[ii]Та чињеница је већ уочи II свјетског рата била евидентна како онима који су јој се противили, тако и другима, који су је одобравали. Међу овим другима, споменуо бих Васу Богданова. Он је усвом мјесечнику „Политичко искуство“, који је издавао 1940.

Матија Бећковић на „Тргу од ћирилице“: Узели сте га, јачи сте, али, не тражите да вам уз Косово дамо и своју част!

20. август 2017.

У оквиру манифестације „Трг од ћирилице“ која се одржава у Херцег Новом, 14. августа организован је концерт „Херцег Нови за Косово и Метохију“. Свој допринос овом концерту дао је прослављени српски песник и академик Матија Бећковић својом беседом. – Можда се ова тема не уклапа у мождане вибрације овог доба године кад бисмо сви желели да се опустимо и за тренутак одахнемо и одржимо илузију да смо сви лаки и безбрижни. Покушавали смо да искључимо све рингле и прекидаче и све склонимо у страну, па ипак нас престижу и старе и нове бриге и нове мисли. Како би било добро да нас Србе не третирају мимо света и не траже

Милош Ковић: Косовски завјет преживјеће и доба у којем га се одричемо

17. август 2017.

Косовски завјет кључни је конституент српског идентитета, идеја стара шест вијекова без које Срби не би били оно што јесу и чија ће важност и виталност надживјети и наше вријеме када се овог предачког опредјељења све више одричемо. Ово је у Требињу поручио историчар проф. др Милош Ковић, на предавању „Косовски завјет у историји српског народа“, које је у Музеју Херцеговине одржано у организацији ове установе и Српског удружења „Ћирилица“. Ковић је рекао да савремени критичари косовског завјета, који апелују на „реалност“ и ову идеју сматрају ретроградном, производом митоманске свијести и слављењем пораза, заборављају да Косово не слави пораз већ свједочи „опредјељење за Царство Небеско“ и спремност на жртву, да и

Иванић: Захвалан сам удружењу Јадовно 1941. на свему што је урадило

15. август 2017.

У интервјуу за Фронтал.срб, др Младен Иванић, српски члан предсједништва БиХ говорио је поред осталог и о историјском сјећању. Иванић је први високо рангиран, директно изабрани народни представник из Српске, који је дошао над Шаранову јаму, мјесто сјећања на 40.000 убијених у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Разговор за ФРОНТАЛ водио Дани(ј)ел Симић Били смо свједоци недавно изразите среће српског народа када сте ви по други, а Милорад Додик први пут, заједно дошли на Јадовно. Колико је то свијест стварне потребе, а колико ваше међусобно такмичење у томе ко је већи Србин? Мене је отац одвео на Јадовно, када смо ишли на море москвичем преко Велебита.

Милош Ковић: Разумно о Косову

14. август 2017.

„Унутрашњи дијалог“ о Косову и Метохији покренут је на чудан начин. Крајем јула, у време годишњих одмора, најзнајнији медији у Србији почели су да нам, у својим ударним вестима, преносе поруку да би нас истрајавање на „митовима“ и на задржавању целине Косова и Метохије у саставу Србије одвело у нове ратове, у којима би наша деца узалуд губила животе. Понавља се и да Србија не може да врати оно што је одавно изгубила, да је време да будемо „реални“, као и да ће брзо и мирољубиво решење косовског конфликта Србији отворити врата Европске уније. Србија, међутим, не сме да даје брзоплете одговоре на косовско питање. Она мора да престане да

Годишњица погибије 12 равногораца у селу Кусатку

10. август 2017.

Садржај: На данашњи дан, 1944, у мом селу Кусатку код Смедеревске Паланке погинуло је 12 равногораца у борби са немачким окупаторским снагама. У сећање на њих, оклеветане и заборављене антифашисте и борце за слободу, дајем одломак који сам им посветио у књизи. Пише: Немања Девић “Напади на немачке транпортне линије били су у лето 1944. чести. Снаге ЈВуО, под командом потпоручника Добросава Радојковића, попуњене су 9. августа 1944. мобилизацијом. Истог дана, извештени од шефа железничке станице из суседног Ковачевца да ће кроз Кусадак проћи немачки транспортни воз са оружјем, упутили су се ка железничком стајалишту Рабровац, које је било најпогодније за постављање заседе. Планирали су напад на воз, не би

Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

4. август 2017.

Душан Басташић, предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“, рекао је да су се злочини, односно геноцид НДХ-а над Србима протеклих деценија систематски заташкавали те да до прије десетак година није знао да је у комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг убијено више од 40.000 људи, од чега више од 38.000 Срба. НН: Недавно је по осми пут обиљежен Дан сјећања на Јадовно. Јесте ли задовољни како је то све протекло? Басташић: Никад више људи из Србије и РС није било као сада. И што је за нас јако важно – нисмо никад имали јачу и бољу медијску подршку из Србије и РС, а сигурно је да је то дјелимично

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!

1. август 2017.

Док други величају своје злочинце и злочине, разним скуповима и концертима, ми своје жртве заборављамо! Заборављамо ко смо, шта смо и одакле смо. Дјецу лијечимо преко SMS порука, а влада наручује нова возила, јер су им, како кажу, стара дотрајала. Имам осјећај да смо поново у комунизму, само што сад можеш да кажеш шта мислиш. А, зарад мира ипак ћути, јер зашто да се враћамо у прошлост. Зашто да се сјећамо, невиних цивила и предугачких колона, жена, дјеце, стараца? Зашто да се сјећамо покланих, прогнаних, заборављених? Зашто да се сјећамо, јер то је давно било? Било прије 25 или 75 или 350 година, сјећати се морамо! Покушавају истину преокренути, изврнути

Ратко Дмитровић, Василије Крестић, Милован Витезовић и Миломир Краговић / Фото П. Милошевић

„Крст на крижу“ без ретка мржње

17. јул 2017.

У Скупштини Београда недавно је промовисана књига Ратка Дмитровића у издању компаније „Новости“. Снажан покушај да се прикажу односи Срба и Хрвата РЕДАК и снажан покушај да се кроз два симбола – крст и криж – прикажу односи Срба и Хрвата, чије вође често забораве хришћанске поруке, књига „Крст на крижу“ Ратка Дмитровића за кратко време изазвала је велику пажњу јавности. То је показала и промоција у препуној Свечаној сали Скупштине града Београда. Публика, у којој су били председник Републике Српске Милорад Додик, академик Драгослав Михаиловић, градски менаџер Горан Весић, историчар др Радош Љушић и друге угледне личности, пажљиво је слушала мишљење рецензената и аутора, који су говорили о односу

Милан Ружић: Писмо предака

15. јул 2017.

„Шаљемо вам ово писмо по ветровима са Кајмакчалана, птицом кукавицом са Косова поља, Дрином из муља где вам преци спавају, НАТО ловцем са Ловћена издатог, писано кошћу српском у крв умоченом, перјем двоглавог орла кићено, у три боје обојено и унапред осуђеног да остане непрочитано! Где год је чизма, точак ил’ гусеница на српску земљу стала, ми смо легали под њих да нам земљу не угазе, обљузгају и прокопају. Пуцале су нам кости под тим чизмама, точковима и гусеницама, а земља се крвљу натапала. Небо смо бранили од челичних птица, не знамо ни како, али нас престаше надлетати и ватру на нас бљувати! Од Косова, грдне муке светске, кренула је

Милош Ковић: Косовски завет (видео)

15. јул 2017.

На Видовдан 28. јуна у препуној сали јагодинске гимназије одржана је трибина „Косовски завет“ на којој је говорио један од најбољих српских историчара средње генерације проф. др Милош Ковић. Трибину је организовала СПЦ општина јагодинска и Српска омладинска културна организација „СОКО“. (Српска омладинска културна организација@youtube) Извор: Стање ствари Везане вијести: ВИДЕО – Милош Ковић: Сретењска бесједа у Бањалуци … Милош Ковић: Срби ће остати нација опредељена за Косовски … Др Милош Ковић – Час бешчашћа на Филозофском факултету … Милош Ковић: Будућност припада онима који се не предају …