Колумнисти Архиве - Страница 48 од 75 - Јадовно 1941.

Немања Девић: Бићемо свједоци чина у коме ће Република Српска остварити право на независност!

1. март 2017.

Историчар Немања Девић је као један од оснивача НВО Српски академски круг успио да ауторски препознатљивим и веома упечатљивим текстовима широј јавности приближи тему историје српског народа у Другом свјетском рату. У разговору за Српско коло Девић каже да је судбина Републике Српске сложено питање које од српских елита захтијева оно што им је у новијој историји често недостајало: стрпљења и мудрости. – Република Српска одраз је вишевјековне борбе за слободу српског народа западно од Дрине. Њу је у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година створио исти онај народ који је, послије геноцида у НДХ, постао дословно жив клан-недоклан. Сматрам да ће српски народ у будућности, а ми ћемо бити свједоци тог

ВИДЕО – Милош Ковић: Сретењска бесједа у Бањалуци

28. фебруар 2017.

Традиционална Сретењска бесједа у организацији Србског сабрања Баштионик, одржана је по пети пут, 15. фебруара 2017. љ.Г. у препуној Свечаној сали Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци. Бесједник на тему „Вјера, нација и држава у нововјековној историји српског народа” био је Доц. др Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Србско Сабрање Баштионик се захваљује свима који су допринијели да ова бесједа буде добро одржана. Уједно се извињавамо онима који су због недостатка сједишта, бесједу пратили стојећи. Погледајте видео: Извор: Србско Сабрање Баштионик Бања Лука

Eвo oткуд то долази

10. фебруар 2017.

Једну врсту „разумевања”, давно забележену у Београду, нећете наћи нигде у Европи, вероватно ни у целом свету У Сарајеву, у целој Босни, нећете пронаћи ниједног Бошњака који би подржао одвајање Републике Српске од БиХ; у Хрватској ниједног Хрвата који ће вам сада, након свега – кад више ништа не може да се промени – казати како су Срби 1990. године имали право да створе Републику Српску Крајину (РСК) и разграничење са Хрватском; у Приштини ниједног Албанца који би осудио територијално цепање Србије, односно стварање друге албанске (етнички чисте) државе, зване Косово. Али ћете зато у Београду, очас посла, пронаћи на десетине тзв. интелектуалаца, политичара, новинара, писаца… са ставом да је

Светозар Ливада: Договор екумениста да Степинац буде светац свих хришћана

10. фебруар 2017.

Степинчев дневник кипти од мржње Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XII. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто је Степинчев дневник и данас у рукопису? – Зато што је Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада тај дневник неће бити објављен јер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату који је страдао због својих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? – Чувена је његова изјава о

Лојолина деца

4. фебруар 2017.

Овде су карте давно подељене, све је нацртано и све јасно. Српска шанса лежи у једној од метода Милоша Великог Ко мисли да би Србија нешто добила да сада, данас, у понедељак, призна независност Косова, тај ништа не разуме или разуме врло мало. Након тог признавања, већ сутрадан Вучића и Николића заскочио би задатак да што пре пошаљу амбасадора Србије у Приштину, да одреде зграду у центру Београда за косовску амбасаду. Па онда гласање за пријем Косова у Уједињене нације, ФИФА, Савет Европе… и охохо тога. Заузврат Србија би добила… дупло голо. Ништа. Као што није добила ни за један уступак до сада, почев од оних које је чинио Слободан

Две трибине

27. јануар 2017.

Ни Давидовић, ни Шљиванчанин нису моји фаворити, хероји, јунаци… апсолутно не, али у овом случају њих двојица су готово неважни Готово несношљива количина лицемерја – подигнутог искључиво на политичком ставу и убеђењу, одавно регистрованог код неких новинара, политичара, писаца, ангажованих интелектуалаца, јавних личности Србије – доказана је по ко зна који пут и овог јануара, а темељи се на два случаја временски удаљена 11 година. Први се одиграо у Новом Саду, други у Бешки, селу инђијске општине, лепој вароши на десној страни Дунава. Старији инцидент регистрован је на новосадском Филозофском факултету, где су самозвани антифашисти држали трибину на коју је упала група предвођена Гораном Давидовићем. Наводно, звекнуо је и један

Амбасадор, чији?

21. јануар 2017.

Како је један бивши амбасадор ове земље у само једној реченици показао сву беду политике која је вођена у наше име Више је, за последња два месеца, у Београду проливено суза због пораза Хилари Клинтон на председничким изборима него у самој кући Клинтонових. Неки у овдашњим политичким, дипломатским, интелектуалним круговима и даље верују да је ово ружан сан, да ће се све променити у тренутку, а Трамп нестати. На то их још од затварања изборних места наводи и Си-Ен-Ен. Ова медијска кућа, с крвавим траговима широм планете, кампању против Трампа довела је до врхунца 24 сата уочи инаугурације, анализом могућности да изабрани председник САД буде убијен пре уласка у Белу

Бећковић: Најгоре је што Церић и Куртћехајић говоре оно што мисле

20. јануар 2017.

Академик Матија Бећковић оцијенио је да се представницима Свјетског Бошњачког конгреса Мустафи Церићу и Суаду Куртћехајићу, који су изједначили Републику Српску са НДХ и “Исламском државом” и затражили укидање њеног имена, не може приговорити да не говоре оно што мисле и нагласио да је то “од свега најгоре”. Бећковић је рекао Срни да се “само може замислити шта они мисле”, а посебно Церић који је изјавио да би Бошњаци у БиХ требало да подигну тужбу против изучавања и читања “Горског вијенца” у Црној Гори или било гдје јер је у њему нашао коријене геноцида над Бошњацима. “Можете мислити шта мисле о нама када тако мисле о Његошу и Андрићу”, навео

Колективна наплата једног личног понижења

18. јануар 2017.

Није далеко дан када ће се, захваљујући у великој мери и Милораду Пуповцу, ексклузивном заступнику и представнику Срба их Хрватске, једини Србин у тој држави звати Милорад Пуповац (Напомена уредника портала: Овај прилог је написан крајем децембра 2010. године али је и данас актуелан.) Новинари који су 1997. године извештавали из Сабора Хрватске, никада неће заборавити тих свакако интересантних и помало драматичних 70 минута. После расправе и понеког усвојеног амандмана, дошло је време за изгласавање пакета уставних промена у хрватској држави међу којима је велику, можда и највећу пажњу побуђивала она о преименовању Сабора Републике Хрватске у „Хрватски државни Сабор“. Зашто? Зато што је то име Сабор носио само у

Немања Девић: Зашто „Књига о Дражи“

17. јануар 2017.

За историчара који се бави проучавањем догађаја у периоду 1941–1945, “Књига о Дражи” ће представљати незаобилазно штиво и значајно врело сазнања. Књига о Дражи, настала с поводом 1956. године, представљала је јединствен „пројекат“ који је окупио политичке и војне сараднике последњег српског ђенерала, разједињене и расуте од Канаде до Аустралије. Двотомна књига, која је окупила 40-ак аутора, и кроз њихове историјске есеје објединила описе догађаја из Другог светског рата на читавом српском простору, имала је за крајњи циљ да, када у Београду то није било могуће, пред светску јавност изнесе истину о оклеветаном Равногорском покрету, пораженом у грађанском рату у Југославији. Писци „равногорске историје“ су подсећали и на успехе и

Метајнска литија 2015.

13. јануар 2017.

Велика jе разлика између потомака фашистичких злочинаца и потомака жртава фашизма. Ниjе лако ни jеднима ни другима Пише: Зорица Ђоковић Метаjнска литиjа 2015. – острвско чудо невиђено у 74 године од оснивања и затварања првог логора за жене и дjецу у Другом свjетском рату, звучи велико и jесте велико, али не на око. Па, ипак, била jе трн у оку. Некима. Како jе могуће да мала метаjнска литиjа са три православна свештеника и четрдесетак ходочасника, укључуjући и камермане, новинаре и фото-репортере, чиjа jе траса износила jедва 250 метара, инспирише неку господу коjа се уз ту трасу случаjно затекла, а нису били, сад већ по правилу, антагонистички расположени навиjачи, на вриjеђање

Бећковић За краља сам јер је председник Србије, председник Србије, а краљ Србије краљ свих Срба

12. јануар 2017.

После толиких жртава створена је Република Српска и она је сада толики проблем. Приговара им се зашто славе свој рођендан и славу, што је запамћено само у најнеславнијим и неслободнијим временима, каже за Спутњик академик Матија Бећковић, који говори и о томе како су Срби издали своје жртве и свог краља. У ком друштвеном уређењу живимо? Некада сте живели у нади да ће Милошевић бити наш последњи председник, да ли је у Вама остало наде да ће Срби икада више видети крунисање свог краља, да ли би то нешто променило? — Да је Титу пало на памет да се прогласи за краља, сви наши републиканци би преко ноћи постали монархисти.

Недокучива тајна

6. јануар 2017.

Уз сва додатна питања и дилеме, које су векови унели у хришћанство, само једна Исусова лекција, она о давању, довољна је да га славимо Нема неверних, атеизам је само квалификација за оне који одбијају да прихвате религијске поставке, догме, почев од неупитности постојања бога. Кад чујете “неверника” како објашњава да је вера измишљена ради колективне контроле група, заједница и народа, наглашавајући да је његов ум слободан, ванрелигијски, да не верује у бога већ у доброту, поштење, љубав, људскост… знајте да испед себе имате дубоковерујућу особу. Религиозну не, верујућу да. Нема суштинске разлике између онога који слепо верује у бога (шта год под тим подразумевао) и онога ко верује, узмимо, у

Матија Бећковић: Окупација

31. децембар 2016.

Кад сте нас већ окупирали Какав је проблем Да будете мало љубазнији Што мора сваку окупацију Да прати исти буђав израз лица И нескривеног гађења Ако се све на свету променило Зашто би једино окупација И у трећем миленију Изгледала као у прва два Као да нисте ништа научили Ни од једне претходне окупације Зашто би уз окупацију на крају историје Тријумфа људских права и демократије Била обавезна набуситост и ароганција Зар већ себи не можете приуштити Да мало предахнете и у све унесете Нешто мало лакоће И колико толико стила и шарма Што мора поводац да се види И модрице по врату Као да су ешарпе скупе Не може

Чудо у Бечу

23. децембар 2016.

Просечном Европљанину преостаје још само нада да ће стари континент од ислама заштитити иста сила која је то учинила и 1683. године Хоће ли Свевишњи серијом чуда, у овом времену, раног 21. века, сачувати Европу од ислама као што се, верују и неки историчари, догодило крајем лета 1683. године, за време Друге опсаде Беча? Тада је све било на страни Турске; бројност војске, опремљеност, залихе, савремено наоружање, пре свега артиљерија… На другој страни, Беч није у потпуности био спреман за одбрану, коалиционе војске нису се окупиле на време, залихе су биле мршаве а градом је владала куга, косећи редом и ширећи језиви страх. И онда се догодило нешто необјашњиво; жариште