Nikola Tesla piše..

Datum objave: nedelja, 21 maja, 2017
Veličina slova: A- A+

”Dok spremam knjigu Teslinog prevoda Zmajevih pesama, sa vama delim neke od nikada prevedenih reči čoveka koji je menjao svet svojim izumima, ali i ostavio zlatan trag koji iz srca narodne tradicije vodi do večne istine. Na tom mestu Pupin i Tesla ne samo da su na istom putu, već njime koračaju jedan pored drugog:

Nikola Tesla

Nikola Tesla piše:

”Na Kosovu polju pao je Miloš Obilić, najplemenitiji od svih srpskih heroja, nakon što je ubio sultana Murata II posred njegove velike vojske. Da se ne zna da je ovo istorijska činjenica, moglo bi se pomisliti da se radi o mitu, stvorenom pod uticajem Grka i Rimljana. Jer u Milošu vidimo i Leonida i Mucija, i više od toga, vidimo mučenika, jer on ne umire lakom smrću na bojnom polju kao Grk, već za svoje smelo delo plaća strahovitom mučeničkom smrću. Stoga i ne čudi što je poezija naroda sposobnog da proizvede takve heroje protkana plemenitošću i viteštvom.”

Ovako piše danas neumorna i plemenita Aleksandra Ninković Tašić i podseća na Teslu Kosovca i Svetosavca.

A za one koji osporavaju Teslino srpstvo i rodoljublje, valjalo bi podsetiti se i rezultata istraživanja Aleksandra Protića i drugih izvora:

-da je Tesla naizust znao ogroman broj srpskih epskih pesama (Robert Džonson je zapisao: ”Slušao sam ga dok recituje dugačke odlomke iz najvećih srpskih epova, za koje je smatrao da nadmašuju Ilijadu”)

-da je u rečenom predgovoru zapisao na engleskom da su epske pesme upravo ono što najbolje opisuje srpski narod i predstavlja ga svetu. Rado je čitao Zmaja, Dučića, Rakića. Svom ujaku Paji Mandiću pisao je 1894. pominjući taj predgovor: ”Sudim da sam tim mojim člankom više koristio Srpstvu nego radom na polju elektriciteta”.

-da je izrazito cenio srpske gusle i predanje koje se tim putem prenosilo, a kao takav u svom domu u Americi ugostio je, uz sve počasti, i poznatog srpskog guslara Petra Perunovića, uz čije su se pesme napajali srpski vojnici u jurišima na Solunskom frontu…

-da je prilikom posete Beogradu 1. juna 1892. pred okupljenima, koje je oslovio sa ”gospodo i braćo” izgovorio i reči da bi ispunjenje njegovih ideala i naučnih zamisli za njega bilo posebno važno jer bi svet tako video ”da je to delo jednog Srbina”.

-da je jedini predmet koji je Tesla prihvatio u porodično nasledstvo bio bogoslužbena knjiga Služebnik, štampana u Veneciji 1519.

-da je poticao iz uglednih svešteničkih porodica i po ocu i po majci, a da mu je jedan ujak bio čak vladika SPC.

-da je u jednom pismu 1901. direktno istakao da se oseća sledbenikom pravoslavne crkve, dok je 1939. naveo sledeće: ”Da li je priroda džinovska mačka? Ako jeste, ko je pokreće? To može da bude jedino Bog, zaključio sam”.

-da je Ivan Meštrović u svojim uspomenama napisao da mu se Tesla poverio kako se moli Bogu svakog dana”.

-da je bio nosilac ordena Svetog Save.

-da je on godinama bio počasni predsednik srpske crkveno-školske opštine u Njujorku, a takođe i priložnik i kum tek podignute Crkve Svetog Save u Libertivilu kraj Čikaga (kasnije grobnom mestu Dučića. vladike Nikolaja i kralja Petra Drugog, kao i mestu gde je podignut prvi spomenik Draži Mihailoviću u srpskoj emigraciji).

-da su u Drugom svetskom ratu u Teslinom rodnom Smiljanu ustaše na Svetog Iliju 1941. počinile masakr nad Srbima od kojeg se tamošnja srpska zajednica nikada nije oporavila. Od 621 Srbina (po popisu iz 1931) koliko ih je pred rat bilo u Smiljanu, preživelo ih je svega 62. Sve ostale ustaše su bacili pod nož (među njima i 74 dece); navodno čak 119 njih nosilo je prezime Tesla. U ratovima 1990-ih godina ubili su još 20 smiljanskih Srba, među kojima i osmoro njih koji su preživeli ustaški pokolj 1941.

-da je Nikola Tesla, u svom domu na 33. spratu njujorškog hotela Njujorker, i na samrti kraj sebe držao knjigu epskih pesama. Kada su ga pronašli mrtvog, kraj njega je stajala knjiga, otvorena na početnoj stranici pesme ”Smrt majke Jugovića”.

-da je, pošto je preminuo na Božić 1943, u srpskoj crkvi u Njujorku Tesli bilo služeno opelo i da je sahranjen po pravoslavnom obredu.

-da je po njegovom amanetu, na sahrani svirana himna srpskih izgnanika i brodolomnika ”Tamo daleko”.

Eto, i to bi valjalo znati pre nego što progovorimo o Nikoli Tesli, srpskom i svetskom naučniku, i o srpskom 20. veku…

Autor: Nemanja Dević

Vezane vijesti:

Nemanja Dević | Jadovno 1941.

Nemanja Dević: Bićemo svjedoci čina u kome će Republika …

Nemanja Dević: Zašto „Knjiga o Draži“ | Jadovno 1941.

Nemanja Dević: Jesmo li ovo i danas mi? | Jadovno 1941.


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top