Колумнисти Архиве - Страница 47 од 75 - Јадовно 1941.

Вековник: Наши мали избори

5. април 2017.

Пре неких месечак дана био сам на једном гастарбајтерском пунолетству. Дечко рођен у Немачкој, његови су одавде, па су посебно прославили рођендан тамо, а посебно овде. Тамо је вероватно било по швапским адетима, али овде је била содома и гомора. Уствари, типично српско пунолетство, уз море алкохола, певаљку, трубаче. Гости и гошће као на неком порно кастингу – девојке полуголе, накварцоване, истетовиране, момци исто тако ишарани, набилдовани, да им прсну оне кошуље и мајице устелуше. Наравно, мноштво гастоса пуних лове, па су на музику само летели еврићи. Још кад су се такви опили… И све је било у том фазону, док једног тренутка, у поноћ, није ушла слављеничка торта са

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

Поводом Вашег дописа који сте упутили министру Александру Вулину..

5. април 2017.

Објављујемо у цијелости одговор на писмо које је на адресу Министра Александра Вулина упутила 20. фебруара ове године, госпођа Зорица Ђоковић из Земуна. Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА Сектор за борачко-инвалидску заштиту Број: 117-00-00748/2017-11 Датум: 10.03.2017. године Б е о г р а д За: ЂОКОВИЋ ЗОРИЦА Поводом Вашег дописа који сте дана 20.02.2017. године упутили министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је достављен на одговор Сектору за борачко-инвалидску заштиту овог министарства, у вези Меморијалног комплекса на „Старом београдском сајмишту“, као и става овог министарства и Владе Републике Србије у вези са културом сећања на српске жртве из Другог светског рата,

Милош Ковић: Срби ће остати нација опредељена за Косовски завет и Небеску правду

5. април 2017.

Извештај са предавања Милоша Ковића „Српски национални идентитет у новом веку“ Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке уприличила је у понедељак, 4. априла, у Парохијском дому Храма светог Саве на Врачару, предавање „Српски национални идентитет у новом веку“ професора Милоша Ковића, историчара и предавача на Филозофском факултету у Београду. После уводне речи, у којој је истакнут црквени и страдалнички елеменат српског идентитета, уследило је излагање Милоша Ковића. Ковић је своје предавање отпочео речима „баук национализма кружи Европом“, што је алузија на чувене речи још чуванијег немачког новинара и пребега у Енглеску Карла Маркса. Тиме је укратко указано на садашњи политички тренутак у коме се налази Европа и уопште „западни свет“ –

ВИДЕО – Матија Бећковић: Заборављене српске жртве

3. април 2017.

У недељу, 26. марта 2017. у сали биоскопа „Југославија“ у Врбасу одржано је предавање академика Матије Бећковића који је пред препуном двораном беседио на тему „Заборављене српске жртве“. Трибину је организовала Српска православна црквена општина Врбас. Више од истог аутора: Матија Бећковић на порталу Јадовно 1941.

Сава испод Савског моста

1. април 2017.

Да, сви они су на ову тему ћутали почетком деведесетих и сви, већ деценијама, понављају да је Србија разбила Југославију У Сарајеву је пре два дана промовисана Декларација о заједничком језику. Тридесетак особа, с простора бивше СФРЈ, овим папиром подсећа да је језик којим говоре Срби, Хрвати, Бошњаци, Црногорци, један језик. Колосално откриће, равно тврдњи да испод савског моста тече река Сава. Мали је простор, тема широка ко сиње море, па ћу економисати речима, како је говорио покојни Ристо Кубура. Крећемо од Људевита Гаја, вође Илирског покрета. Он је илирце убеђивао да је српски језик, штокавица, савршен, те да га Хрвати морају узети, а кад га узеше захваљивао је „браћи

Бећковић: Политичка измишљотина о различитим језицима

30. март 2017.

Академик Матија Бећковић истакао је, коментаришући Декларацију о заједничком језику, да би важно достигнуће било то ако српску лингвистику не би прогонили да одустане од истине да је то један језик и приклони се политичкој измишљотини о различитим језицима. „Да је то један језик, лингвистика се никада није ни двоумила. Било би добро ако би се предомислили политичари који су измислили да су то различити језици“, рекао је Бећковић за „Политику“. Он је напоменуо да су у славу лажи о различитим језицима основане многе катедре и да је по свијету виђао судске тумаче на чијим визиткартама је писало да преводе са српског, хрватског, бошњачког, црногорског. „Причали су ми да им

О евет-ефендији

23. март 2017.

Иво Андрић каже да је у своје време на турском двору постојало нарочито звање: евет-ефендија. Његова дужност била је да клима главом на све што султан каже… Андрић, на жалост, није записао ништа више о овом занимању. Ни код других нисмо нашли ништа о евет-ефендији. О свему осталом можемо само нагађати. Рецимо: како је изгледао опис радног места евет-ефендије? Колико је било извршилаца? Које су услове морали да испуне? Из штурог податка да је дужност евет-ефендије била искључиво да клима главом на све што султан каже, могао би се стећи утисак да је то био једноставан посао, да га је могао обављати свако. То може помислити само лаик и онај

Поезија – лична карта српског народа

20. март 2017.

Књижевник Матија Бећковић рекао је Срни да су Срби пјеснички народ и да се у поезији може наћи душа и лична карта српског народа. „Не знам ништа значајније од поезије у животу српског народа. Ми смо песнички народ. Поезија је оно што смо изнели из векова ропства и што нас је грејало у ропству и чиме смо се придружили великим народима“, рекао је Бећковић, поводом Свјетског дана поезије, 21. марта. Он је навео да су Срби „своје душмане побили у својим пјесмама, а нису у стварности“. „Тако, када нас и не воле – не воле нас због песама, а не због стварних чинова. Песме су вечне, а све друго пролазно“,

Јадовно, суноврат европске цивилизације

18. март 2017.

English Горда планина, снегови, кише и одрони, буjна вегетациjа, прекрили су стазе суза српских и jевреjских страдалника. Море краj острва Паг, прогутало jе на хиљаде људи, жена и деце, Срба и Јевреjа. Премного jе jе последњих децениjа потрошено речи, папира, медиjског простора у анализи грађанских ратова на Балкану краjем двадесетог века. Било jе и аналитичара коjи су се бавили атомизациjом Балкана у циљу дестабилизациjе Европе, а у интересу унилатералне силе, САД. Писало се о утицаjу локалних, а нешто мање и светских медиjа, на ескалациjу етничких и верских сукоба, даjуjући им нереално велики утицаj. Неки су, негираjући скоро идентичне ситуациjе из прошлих децениjа и векова, све приписивали колапсу идеолошке матрице социjализма-комунизма

Улица Госпићка

15. март 2017.

Није Брана Црнчевић Франце Розман, Иван Левстик, Јозо Ћурле или, далеко било, Штросмајер, па да има улицу у Београду Идете преко Улице Матије Гупца, затим Отона Жупанчича и кроз Сињску, а пошто је она до ње једносмерна вратите се на Славка Колара, можда и до Станка Враза па све до Улице Јозе Шћурле, она је двосмерна. Ако ни тамо не нађете ово што тражите, вратите се Улицом Аугуста Шеное па до Далматинске. Малчице даље имате једно скретање које води у Задарску улицу, па онда возите до Госпићке, е ту бисте могли да завршите посао, осим ако оно што тражите нису пребацили у Улицу Франца Розмана, можда и у Сплитску или

Петар Божовић и Матија Бећковић одговорили Милогорцима и црногорском глумцу

14. март 2017.

Црногорска серија „Божићни устанак“, у којој су Срби представљени као окупатори Црне Горе и која је пуна историјских фалсификата, снимљена је с намером да се унесе мржња између два народа, оцењују саговорници. Академик Матија Бећковић је изненађен оваквим пројектом јавног сервиса Црне Горе. Несхватљива изјава – Све што су окупатори хтели силом, Монтенегрини испуњавају милом. Откад су подигли чергу на врху Ловћена, цео свет зна ко су и шта су Црногорци, сем они сами – наводи Бећковић. На велике пропусте у снимању, попут заставе која није коришћена у то време, Бећковић одговара: – Они су газили своју заставу мислећи да је туђа, а истакли неку која није ничија. Највише се

О Србима и православној хришћанској вери на просторима данашње Републике Хрватске до XX века

11. март 2017.

Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручју римске провинције Далмације постојала су бројна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљнија археолошка истраживања најстаријег периода боравка Срба на тим просторима. Аутор: Никола Милованчев Тек у време краткотрајне Републике Српске Крајине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било је омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручју Книнске Крајине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручја Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена је РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова објављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“

Очекујем да се став Владе Републике Србије према жртвама геноцида над Србима и удружењима потомака и поштовалаца тих жртава у најкраћем могућем року побољша

10. март 2017.

Објављујемо у цијелости писмо које је на адресу Министра Александра Вулина упутила 20. фебруара ове године, госпођа Зорица Ђоковић из Земуна. Мада је писмо послано као препоручено са повратницом, одговор на писмо до данас није стигао. Г-дин Александар Вулин Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањина 22-24 11 000 Београд Земун, 20. 02. 2017. Поштовани господине министре, Обраћам Вам се у вези са актуелним догађањима која се тичу спомен комплекса Старо сајмиште, али и уопштено са ставом Вашег министарства и Владе Републике Србије у вези са културом сјећања на српске жртве из Другог свјетског рата. Спомен комплекс Старо сајмиште треба да добије своје мјесто и улогу у овом

Матија Бећковић: О тријумфу најгорих ђака

8. март 2017.

Недавно смо били на прослави стогодишњице наше школе. Поред професора, на свечаности су се окупили и најгори ђаци из свих генерација! А кога другог да зову: најгори ђаци су једино и успели у животу. Можете замислити какав је то био тријумф: најгори ученици у фраковима, а најгоре ученице у свечаним тоалетама под најскупоценијим накитом – плешу са својим професорима који су, сироти, још увек у оним истим похабаним и још у оно доба кад су сашивена, демодираним оделима. Најбољих ученика нигде нема. Ко зна где су заглавили, или су у Немачкој, или овде, али без посла, или још уче, или су на нервним клиникама, или су се несрећно оженили неком

Ђорђе од Валандово

4. март 2017.

Хоће ли Македонци у Ђорђу Иванову, у данима пред нама, добити свог Карађорђа, или новог Питу Гулија. По ономе што гледамо последња два-три дана, изгледа да је Балкан добио новог Карађорђа. Претерујем, наравно, али је мени та асоцијација заиста севнула када је објављено да је председник Македоније, Ђорђе Иванов, одбацио захтев Брисела да погне главу и додели мандат премијера Зорану Заеву, који је скупштинску већину обезбедио тако што је прихватио антиуставни захтев Албанаца (срочен у Тирани) чији карактер конфедерализује Македонију и ставља на њу посмртни покров. Иванов се дигао против моћне, страшне империје зване НАТО и Европске уније приде. Одбио је Хана, Столтенберга и сињору Могерини, односно њихов захтев да