Matija Bećković: Izvinjenje

Datum objave: sreda, 28 juna, 2017
Veličina slova: A- A+

Ne mogu prežaliti
Što nekim slučajem
Nije živ Sultan Murat
Pa da odem na Kosovo polje
Da mu se izvinim

Prvo bih nabrao
Pune ruke božura
I fino ih uvio u trobojku
Pa glavom na Vidovdan
Banuo pred njegov čadar

Izvini Padišahu što ovoliko kasnim
Ko će me razumeti ako ti nećeš
Mnogo si išao ispred svog vremena
Ono što je tebi bilo jasno još onda
Ja sam shvatio tek sada

Sve si nam iskreno i otvoreno govorio
Ali nisi imao kome
Ko je onda mogao i pomisliti
Da ćeš ti ispasti pošteniji
Od svih koji su dolazili posle tebe
Ti nisi osvajao svet
A da niko tvoj ne pogine
Niti si ratovao skriven iza oblaka
Nego si došao lično
I sve platio svojom glavom
Nisi me oslobađao nego porobljavao
Niti si me nagonio da te molim
Da me okupiraš i zarobiš

Da sam te poslušao
Gde bi mi kraj bio
Što da ne budemo Turci
Kad više ni Turci nisu Turci
Kad je i Francuze sramota što su Francuzi
I Ruse što su Rusi
I Japanci što su Japanci
Kamoli da Srbi mogu biti Srbi

Ali ako Sultan ni slučajno
Nije mogao toliko nadživeti vršnjake
Mogao je neko od mlađih
Recimo nadvojvoda Franc Ferdinand
Makar samo toliko
Dok odem u Sarajevo
Stanem kod onog mosta
Na onoj istoj reci
U one iste stope
Na onaj isti dan
I dočekam gosta
S pljoskom u poljskom cveću

Izvini carski sine i unuče
Ako ikako možeš
Sad je kasno za sve osim za izvinjenje
Ko je tada mogao i pomisliti
Da ćeš ti ispasti gorostas
U odnosu na kasnije dolaznike
Koji su dolazili kad god hoće
Kao u svoju kuću
Nadvojvoda ipak nije kaplar
A sve smo ih stavljali
Pod gornje vence i najviše lovore
A tebe dočekali barutom iz šestpuca

Ljutili smo se što si stigao na Vidovdan
Sad tek vidim da je to nebitno
To je dan kao i svaki drugi
Došao si za svoje zlo
A za moje dobro
Oprosti u ime maloletnog G.P.
Koga je zanelo sopstveno ime i prezime

Ali ako se ni Sultan ni Nadvojvoda
I pored najbolje volje
Nisu mogli toliko izdvojiti
I nadživeti svoj vek
Ako je mogao iko
Firer je mogao
Šta je to za njega
Kad je već toliko voleo da živi
Makar da ne umre
Dok ga izmolim da me primi
I čuje šta ću mu reć

Znam koliko si zauzet
I da imaš posla preko glave
Samo sam došao da ti kažem
Da znaš da znam i pamtim
Ti nisi zaratio samo sa mnom
Ni bombardovao samo mene
Za mene si uveo kvotu sto za jednog
I nje si se pošteno držao
Mada si mislio da je malo i hiljadu
A ovi su ubijali ni zbog jednog
I sve odjednom i s reda i zajedno

Istina ja sam prekršio datu reč
I pred celom planetom pljunuo te u lice
Niko moj nije podigao ruku na tvoj pozdrav
Držeći je pri sebi kao da je uzeta
A one koji su ti se našli s ruke
Nikad nisi zaboravio
I bolje su prošli od mene

Uostalom ti si bio slikar
Kakav takav
I umetnik kakav god
Imao si dara kakvog bilo
I slikao si koliko toliko
I stajao si pred štafelajem
Koliko god si stajao
Ipak si stajao
I za toliko nisi žario i palio
I iz tebe je provirilo nešto ljudsko
I na kraju krajeva
Ti si se ubio
Što ti svi priznaju
I umeju da cene
To nije učinio niko posle tebe
A nije da nisu imali razloga
Novi varvari s atomskim glavama
Za koje je tvoj gas mačiji kašalj

Put kojeg nema, Srpska književna zadruga, Beograd, 3. 11. 2009.

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti: Matija Bećković




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top