Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

Matija Bećković: Svaki okupator je prvo zabranjivao ćirilicu

Datum objave: sreda, 21 juna, 2017
Veličina slova: A- A+

I da mi zaboravimo ćirilicu, ona ne bi nestala. Grci, Bugari, Rusi nam se ne bi pridružili. Ako bismo zaboravili ćirilicu, ne bismo umeli da pročitamo svoje tapije, epitafe, svoju ličnu kartu, kaže za „Politiku“ akademik Matija Bećković

Putokaz za turiste u Knez Mihailovoj ulici (Foto: R. Krstinić)
Putokaz za turiste u Knez Mihailovoj ulici (Foto: R. Krstinić)

Kada biste nekome rekli da više ljudi piše ćirilicom nego latinicom, ne bi vam verovao! – kaže akademik Matija Bećković, komentarišući najavljene predloge izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koje preciznije regulišu status upotrebe ćirilice u javnom prostoru.

Taj predlog je bio sasvim dovoljan za otvaranje burne političke rasprave u kojoj su ćirilica i/ili latinica zapravo neka vrsta linije razdvajanja prve i druge Srbije.

Ministar Vladan Vukosavljević je ocenio da je takav „duh vremena” i da se ljudi više opredeljuju za latinicu nego ćirilicu, izrazivši  bojazan da će za 10–20 godina ćirilica polako biti istisnuta iz upotrebe. Stoga su doneti predlozi da se službena upotreba ćirilice pored toga što se odnosi na obrazovne ustanove, medije, privredna preduzeća i javne ustanove svih vrsta, propiše i u pravnom prometu između pravnih subjekata; posebno da na ćirilici moraju da budu napisana imena preduzeća, kao i nazivi robe i usluga, uputstva za upotrebu, fakture, računi i potvrde.

Po sadašnjem zakonu, kada se tekst ispisuje i latiničkim pismom, on se ispisuje posle teksta na ćirilici, ispod ili desno od njega. Što se mahom u praksi ne poštuje.

– Svaki okupator je prvo zabranjivao ćirilicu. I da nema nikakvog drugog razloga da je sačuvamo, taj bi bio dovoljan. Ako ne znamo zašto je ćirilica zabranjivana, možemo da ih pitamo… I da mi zaboravimo ćirilicu, ona ne bi nestala. Grci, Bugari, Rusi nam se ne bi pridružili. Ako bismo zaboravili ćirilicu, ne bismo umeli da pročitamo svoje tapije, epitafe, svoju ličnu kartu – smatra Matija Bećković.

Najava pomenutih mera kod dela javnosti prepoznata je kao diskriminatorska i nedemokratska. Novinar Teofil Pančić je primetio da se time indukuje histerija i da su priče kako se ćirilici radi o glavi tipične za ekstremnu desnicu.

– Ćirilica nije nikakva ugrožena životinjica koju treba da stavimo pod određen režim zaštite zato što je njoj to neophodno. Ćirilicu zna svaki odrasli građanin naše zemlje, najpoznatije novine i publikacije štampaju se na ćirilici. Ovakvim merama samo se mlati prazna slama i odvlači pažnja sa aktuelnih problema savremene srpske kulture – smatra Pančić.

I za pisaca Marka Vidojkovića „uterivanje ćirilice je još jedna veštački nametnuta tema u našem društvu čiji su noseći zidovi skoro sasvim ruinirani.  Rekao bih da je ćirilica već u povlašćenom položaju, a da prilikom njenog forsiranja treba imati u vidu i naše sugrađane kojima ona nije maternje pismo. Siguran sam da će ćirilica opstati sve dok nas ima, a da li ćemo mi opstati, u to već nisam siguran“, kaže Vidojković.

Ćirilica će opstati samo ako poštujemo Ustav, kaže književnik Milovan Vitezović i predlaže da se donese podzakonski akt kojim bi se propisivalo poštovanje Ustava.

– Sve što se službeno štampa, od udžbenika pa nadalje, mora da bude na ćirilici, sa izuzetkom nacionalnih manjina. Svi znakovi pored puta moraju da budu ispisani i na ćirilici i na latinici, sve firme moraju da imaju naziv na ćirilici. Država će silne pare da zaradi samo od naplate kazni od onih koji nemaju ispisan ćirilični naziv firme – kaže Vitezović.

Napominje da ćirilicom piše pola sveta, „ako računate nekadašnji SSSR i tu činjenicu ne treba obogaljivati i pretvarati je u manjkavost”. – Nisam protiv nijednog pisma, voleo bih da znam i kineski, ali ga ne znam. Sva pisma su blagodet svetske kulture – ističe naš sagovornik.

I Matija Bećković podseća da su sve naše knjige do novijih vremena na ćirilici. – I vrlo pametni ljudi kod nas su mislili da je ćirilica tehnološki prevaziđena. Međutim, Bil Gejts se nije složio s tim kad je napravio program za kineski, arapski, japanski. Nije mu bio problem da se smiluje i na naših trideset slova. Možda je čuo kako su najpoznatiji lingvisti ocenili da je ćirilica najsavršenije fonetsko pismo na svetu – kaže autor knjige „Ćeraćemo se još”.

Pesnik Vladimir Kopicl, koji je bio na raznim kongresima Međunarodnog PEN centra, koji se bave jezikom i jezičkim pravima, posebno tzv. malih i ugroženih jezika, kaže ovim povodom:

– Nemam utisak da smo se odrodili od ćirilice. Živim u Novom Sadu gde se čuju mnogi jezici manjina i tu je ćirilica najnormalnije prisutna. Ministarstvo kulture je zvanični organ jedne države, brine o jeziku u cilju očuvanja ćirilice u doba globalizacije, kada se teži poništavanju svih razlika. Kao građanin i kao pisac plediram za pažnju o jeziku, ali ne i preterano nametanje obaveza pojedincima i onima koji čine jedno društvo. Kopicl se nada da kolege iz radne grupe ministarstva neće tražiti samo stručna mišljenja lingvista o ovom pitanju, jer smatra da je njihova volja „unificirajuća” već da će se imati i ono u od čega je sačinjen život – od bogatstva, širine i raznolikosti.

Bognar: Zamislite turistu okruženog ćirilicom

Ostrašćenim zagovornicima ćirilice postavljam kontrapitanje, kaže pesnik Zoran Bognar – zašto su registracije na automobilima napisane na latinici? To su neki evropski standardi. Imali smo periode kada su ljudi odavde emigrirali, a poslednjih deset godina turisti dolaze i zamislite kada oko sebe vide sve na ćirilici! Ništa im nije poznato, pa čak ni osnovna signalizacija. Nisam ni za to da se favorizuje jedno pismo, niti da se gadimo drugog. Ne znam zašto se smatra da je korišćenje latinice pravljenje nekog ustupka nekome u regionu ili odricanje od onoga što jesmo. Ne razumem takve nametnite polemike i isključivosti – kaže Bognar.

Rotar: Ćirilica je baš egzotična za turiste

Pisac Nemanja Rotar, pak, ne veruje da je ćirilica frustrirajuća za turiste.  – Naravno da treba napraviti putokaze za turiste za lakše snalaženje, ali isto tako smatram da je ćirilica za turiste egzotična. Živimo u vreme kad se teži unisonosti i tendencijama koje poništavaju različitost. Za mene je različitost nešto što daje smisao, nešto što je autohtono. Nije mi zbunjujuće kada vidim u stranoj zemlji drugo pismo. Zamislite kada bi u Japanu i u Kini sve bilo na latinici. Poništiti sve i dovesti ga na isto je smešno i tužno. Smisao je u različitosti, ne u istovetnosti – naglašava Rotar, koji načelno misli da je potez ministarstva dobar.

– Država treba da štiti i jezik, ali ne i da ode u represiju: ili to ili ništa. Ipak je latinica internacionalno pismo i nemoguće je iskoreniti je i vratiti se na staro. I to ne bi bilo dobro.

Protest protiv diskriminacije ćirilice u Crnoj Gori

Ispred Ministarstva prosvete u Podgorici članovi i simpatizeri Nove srpske demokratije, članice opozicionog Demokratskog fronta, održali su danas protest zbog diskriminacije ćirilice u toj državi, a nakon obraćanja tročlana delegacija je otišla na sastanak sa resornim ministrom Damirom Šehovićem.

Kako prenosi Tanjug, jedan od zahteva je da ministarstvo ima tablu na ćiriličnom i latiničnom pismu. „Ćirilica nije nikakvo crkveno slovo. Ona je nešto najnaprednije što ovaj narod ima”, poručio je na početku Božidar Čarmak, predsednik NVO „Matica Boka”.

Nekadašnja profesorka u nikšićkoj gimnaziji Marija Lalatović kazala je da je „ćirilica jedino autentično pismo u našoj kulturnoj baštini”. „Sve ostalo je falsifikat”, kazala je.

Član DNP-a Milun Zogović poručio je okupljenima: „Džaba im je sve jer se u Crnoj Gori govori srpski.”

Predstavnici političkih stranaka koji pripadaju Demokratskom frontu, te predstavnici nekoliko nevladinih organizacija, na skup su došli, kako su ranije najavili, zbog poštovanja prava građana te stava da je „čin zatiranja ćirilice, čin veleizdaje istorijske Crne Gore”.

Mi na taj skup zovemo sve one koji su za slobodu, demokratiju, ravnopravnost i poštovanje ljudskih i građanskih prava da nam se pridruže, jer to je stvar poštovanja Ustava i osnovnih ljudskih i građanskih prava, poručili su.

Skupu su prisustvovali, između ostalih, Andrija Mandić i Milan Knežević.

Poslanici DF-a su uputili zahtev ministru prosvete Damiru Šehoviću da, shodno ustavnim propisima i zakonskim normama, izda jasno i nedvosmisleno uputstvo ili preporuku direktorima, sekretarima i školskom osoblju da se, kako je rekao Aleksić, omogući poštovanje Ustava i da se onima koji to žele omogući svedočanstvo na ćiriličnom pismu.

Piše: Mirjana Sretenović

Naslov i oprema: Stanje stvari

(Politika, 19. 6. 2017)

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti: Matija Bećković




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top