arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Akademik Matija Bećković

Beseda Matije Bećkovića na Akademiji u Baru: Oni koji ne veruju ni u Boga ni u Crkvu još ne odustaju da odlučuju ko je svet a ko nije

23. maj 2017.

Svoj treći vek Njegoš počinje kao Sveti Petar II Lovćenski Tajnovidac čiju prvu crkvu osvećujemo u porti Sabornog hrama u Baru. Ona je dvojnica one koju je sam podigao na Lovćenu i amanetom namenio za svoju večnu kuću. Ta kuća je oburdana sa krova naše otadžbine, ali nije nestala već je osvitala na drugim mestima kao u ona doba „kad su crkve letele“. Za sad ih ima deset-petnaest, više nego vlašića, kao da se rađaju iz svakog kamenčića zburdanog sa Lovćena. Kao da su se četiri domaća sveca, čijim likovima je bila ukrašena, razleteli na sve četiri strane i ustali da je brane. Prvu je stric Sveti Petar Cetinjski obnovio

Nikola Tesla

Nikola Tesla piše..

21. maj 2017.

”Dok spremam knjigu Teslinog prevoda Zmajevih pesama, sa vama delim neke od nikada prevedenih reči čoveka koji je menjao svet svojim izumima, ali i ostavio zlatan trag koji iz srca narodne tradicije vodi do večne istine. Na tom mestu Pupin i Tesla ne samo da su na istom putu, već njime koračaju jedan pored drugog: Nikola Tesla piše: ”Na Kosovu polju pao je Miloš Obilić, najplemenitiji od svih srpskih heroja, nakon što je ubio sultana Murata II posred njegove velike vojske. Da se ne zna da je ovo istorijska činjenica, moglo bi se pomisliti da se radi o mitu, stvorenom pod uticajem Grka i Rimljana. Jer u Milošu vidimo i

Promocija knjige Foto: RTRS

Bijeljina: Promocija knjige Ratka Dmitrovića “Krst na Križu” (VIDEO)

19. maj 2017.

U bijeljinskoj Biblioteci “Filip Višnjić” održana je promocija knjige Ratka Dmitrovića “Krst na Križu” , koji je svojevrsni “vodič za bolje razumijevanje srpsko-hrtvatskih odnosa” . Dmitrović je donedavno obavljao funkciju direktora Večernjih novosti , a u bogatoj novinarskoj karijeri , između ostalog, bio je i dugogodišnji dopisnik beogradske Politike iz Zagreba. Za knjigu “Krst na Križu” Ratka Dmitorvića, Milovan Vitezović je, kao jedan od recenzenata, naveo da to nije knjiga optužbi, već knjiga istina. Pisana je ,kaže, da se sačuvaju za one “koji zaboravljaju brzinom svjetlosti”, za one sklone nacionalnoj amneziji. Srpsko-hrvatske odnose Dmitrović tumači prvenstveno kroz prizmu religije. “Krst na križu” je vrlo obimna dokumentacija iz bogate novinarske biografije

Knjiga Ratka Dmitrovića, „Krst na križu“

Večeras predstavljanje knjige “Krst na križu”

18. maj 2017.

U Narodnoj biblioteci “Filip Višnjić” u Bijeljini večeras će biti predstavljena knjiga Ratka Dmitrovića “Krst na križu”, koja sadrži priloge za bolje razumijevanje srpsko-hrvatskih odnosa. Dmitrović je novinar-istraživač i generalni direktor srpske kompanije “Novosti”, a porijeklom je sa teritorije današnje Hrvatske. Autor kaže za knjigu da je plod tridesetogodišnjeg istraživanja i pokušaja da objasni i sebi i drugima otkuda tolika mržnja iz dijela hrvatskog naroda prema svemu što je srpsko. Dmitrović ocjenjuje da je budućnost hrvatsko-srpskih odnosa u spoznajama i suočavanju sa činjenicama koje su nesporne. Predstavljanje knjige “Krst na križu” u bijeljinskoj Biblioteci biće održano u 19.00 časova. Izvor: SRNA Vezane vijesti: „Krst na križu“ bez retka mržnje |

Ko je spasao Savski most oktobra 1944. godine?

17. maj 2017.

U povodu inicijative za imenovanje Savskog mosta nužno je upozoriti na istorijsku istinu: da je most prilikom povlačenja nemačke vojske 1944. spasen zahvaljujući Zemuncima Nikoli Baći Milovančevu i Krsti Krstiću, a da je inicijator akcije spasavanja mosta bio Nikola Milovančev. Punu istinu o tome je svojevremeno napisao publicista Milorad Gončin i objavio ju u svom feljtonu „Na Sremskom frontu“ u „Ekspres politici“ 1972. godine. M. Gončin je zapisao o tom događaju: „Generali Stefan i Felber nisu znali da su patrioti i ilegalci, nezavisno jedni od drugih, preduzeli mere da osujete miniranje mosta. Na zemunskoj strani to je učinjeno mesec i više dana pre oslobođenja Beograda, kada su ilegalci Krsta Krstić

Nikola Milovančev: Za Sajmište kriv Pavelić, a ne Nedić

12. maj 2017.

Sa nevericom sam čuo izjavu ministra Aleksandra Vulina, koji je u vezi aktivnosti na uređenju spomen-područja logora Sajmište upleo i rehabilitaciju Milana Nedića U zemlji Srbiji ne mogu izgleda da se mirno i dostojanstveno završe ni pripreme za ono prema čemu bi trebalo imati pijetet i što se decenijama, u vreme vlasti Josipa Broza i njegovih političkih sledbenika, izbegavalo: obeležavanje nacističko-ustaškog logora Sajmište, u kojem su desetine hiljada nevinih našle smrt od zlikovačkih neljudi. Sa nevericom sam, prilikom posete gospodina Zurofa Beogradu, čuo izjavu ministra Aleksandra Vulina, koji je u vezi aktivnosti na uređenju spomen-područja logora Sajmište upleo i rehabilitaciju Milana Nedića. Teško naime mogu da verujem da ministar ne

Ratko Dmitrović

Srpsko zlatno tele

5. maj 2017.

Imamo potencijal, pamet, čak smo i vredni, doduše kad nemamo drugog izbora, ali nam fali ono glavno… Vara se svako ko misli da Merkelova, ili njeni partneri u Londonu i Parizu, imaju ružičaste, ostvarive planove za budućnost Evrope. Nemaju. Nikada Evropa nije bila oskudnija u velikim idejama, u idejama uopšte, kao što je sada i godinama unazad. Izlazak Engleske iz EU, najava drugih zemalja da će uraditi isto, prodor radikalne desnice, posledica je bezidejnosti onih koji u rukama drže ključeve budućnosti Evrope. Sila destrukcije razara Stari kontinent, Balkan posebno, evo već dugi niz godina. Teoretičari i sociolozi politike ćute, ili mlate praznu slamu. Nigde jedne interesantne, nove ideje, od političara,

Ratko Dmitrović

Orleanke naših dana

28. april 2017.

Radi li se ovde o novcu, unosnoj prodaji obraza, ili nečem mnogo ozbiljnijem Moje oslobađanje je pobeda Albanaca, kazao je Ramuš Haradinaj kada su ga pre dva dana pustili iz francuskog pritvora. Ne, Ramuš, vi Albanci ste u ovoj dugoj priči sredstvo, tvoje oslobađanje je samo još jedan poraz Evrope. One koja, plašimo se, tu pred našim očima zauvek nestaje. Evrope stvorene na francuskim revolucionarnim idejama slobode, jednakosti, bratstva; Evrope koja se divila veličanstvenoj ulozi male, hrabre Srbije u Velikom ratu; Evrope čiji su najveći umovi pevali u slavu te Srbije; Evrope koja je u odsudnim trenucima znala da izabere put časti i sopstvenog spasa. I uvek je na tom

jasenovac_topola.jpg

Šta očekivati od filma o Jasenovcu u produkciji i režiji stranaca?

27. april 2017.

Sjajno, ne moramo ništa da platimo i neko drugi će da obavi posao umjesto nas. Daćemo im sve što imamo – arhiv, materijal, logistiku (da li besplatno ili uz naknadu?). Samo, da li će nam se dopasti rezultat tog posla? Kome ćemo da se požalimo, ako slika i poruka koju taj film pošalje u svijet ne bude onakva kakva treba da bude – istinita? Piše: Zorica Đoković Zašto mislimo da će stranci bolje ispričati ovu strašnu priču srpske nacionalne istorije, koja nije samo srpska, ali se nas Srba najviše tiče? Samo zato što imaju pare koje mi, navodno, nemamo (a imali smo da izdvojimo nekoliko miliona u ime navodnog genocida

Ratko Dmitrović

Došli smo do pečata

21. april 2017.

Nemojmo da se lažemo i zatvaramo oči, ovo bez rata ne može da prođe E, pa evo nas ispred scene sa koje je konačno do plafona podignuta zavesa. I poslednje svetlo je upaljeno, nema više ni senki, sve je savršeno jasno. Drama sa više činova, napisana u Prizrenu 1878. godine, uoči Berlinskog kongresa, ulazi u krešendo poslednjeg čina; ostalo je samo da na kraju neko izađe (najverovatnije Edi Rama) i službeno proglasi veliku Albaniju. Praktično, ona postoji. Nemojmo da se lažemo i zatvaramo oči. To je tako, ko slavio ko žalio. Da li će se zvati sjedinjene albanske države, da se i na taj način dodvore Vašingtonu, ili kako već,

Dušan J. Bastašić

Profesore Mišina u kakvu to raskolničku kaljužu gurate srpsku javnost?

21. april 2017.

Direktor Muzeja žrtava genocida nas onako “ex cathedra”, u maniru izlagača na naučnom skupu, po ko zna koji put za redom, pokušava zaokupiti brojem jasenovačkih žrtava Piše: Dušan J. Bastašić Onaj dio nevladinog sektora koji okuplja potomke i poštovaoce žrtava Genocida, na srpskom jeziku Pogroma, Satiranja, Istrebljenja ili Pokolja počinjenog od strane Nezavisne Države Hrvatske, iz mnogo razloga pažljivo prati svaku javno iznesenu riječ direktora Muzeja žrtava genocida iz Beograda. Od toga, koja osoba stoji iza te funkcije, mnogo je važnije da ona predstavlja ne samo najvišu, državnu instituciju Srbije ali i vaskolikog srpskog naroda, u čijoj je kompetenciji (između ostalog) izučavanje, publikovanje i obrazovanje Srba o Pogromu, Satiranju, Istrebljenju

Danka Kojadinović

Blede sećanja na genocid nad Srbima

17. april 2017.

English “…zaborav omogućava ranama da gnoje… .kada sećanje čili, znači da zlo čini da rane gnoje, “ Papa Francisko u Bazilici Svetog Petra u Rimu / aprila 2015. / Dve godišnjice obeležile su april 2015.: genocid nad Jermenima /1/ i genocid nad Srbima. /2/ Prva  je obeležila stogodišnjicu proterivanja jermenskih hrišćana, građana Otomanske imperije, koje je kulminiralo stradanjem milion i pet stotina hiljada Jermena. /1//3/. Druga godišnjica obeležila je sedamdeset godina od proboja logoraša iz  ustaškog logora Jasenovac ,  u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Ovaj logor bio je deo sistema brojnih koncentracionih logora smrti u kojima je mučeno i ubijeno više od milion Srba,  desetine hiljada Jevreja i Roma, metodama koje

Genocid ili holokaust?

15. april 2017.

Čini se da će Srbi o stradanju sopstvenih predaka učiti od predavača školovanih u inostranstvu, tj. Izraelu. Piše: Zorica Đoković Članak „Novosti“ od 7. aprila 2017. pod naslovom „U školama Srpske izučavaju zločine NDH” izazvao je različite reakcije. Dobrim dijelom su te reakcije pozitivne, što je pokazatelj da postoji potreba da se događanja koja su prethodila Drugom svjetskom ratu, kao i sam rat i poratni period, objasne na neidološki i nepristrasan način. Nakon više decenija komplikovane i „teške“ istorije, nametnute krivice i preuveličane odgovornosti, Srbima prija da čuju da se neko sjetio i njihovih nevinih žrtava o kojima, inače, jedva da ima pomena u udžbenicima istorije. Na prvi pogled, zamisao je dobra.

Matija Bećković u Domu kulture Gračanica

Kosovo pre Kosova

11. april 2017.

Istorija je dovodila u sumnju čak i mesto gde se bitka dogodila, a poezija je Kosovo uočila još pre Kosova. Poetska pronicanja su dosegnula da će to ubavo polje postati ne samo ubojno, nego i usudno i presudno. Pesnik je ovo polje odavno izabrao da smesti svoju pesmu. Pretkosovske pesme počinju otmicom žena i Banović Strahinja baš na Kosovu pokazuje svoju moralnu retkost. I Marko Kraljević ide pravo na Kosovo kod bijele Samodreže crkve da presudi na kome je carstvo. Majka Jevrosima izgovoriće pre Lazarevog opredeljenja, reskije i srpskije svedenu biblijsku reč: Bolje ti je izgubiti glavu Nego svoju ogr’ješiti dušu! Eto, kolika je vrednost duše, i kako je reskira

jasenovac-straza.jpg

Priča o Srbinu, komunističkom ubici, likvidiranom u Jasenovcu, od strane onih s kojima je rušio Kraljevinu SHS

6. april 2017.

Predvečerje kasnog jula, 1940. godine. Dan se lagano gasio u dolini ispod Petrove gore. U kafanu na periferiji čuvene Banje Topusko, smeštene na prostoru koji spaja Baniju i Kordun, ušla su četvorica mladića i posedala za sto kod zida, suprotno od šanka. Na drugoj strani prostorije, gde je bilo desetak stolova, dvojica starijih ljudi igrala su karte. Dva stola dalje, prema onoj četvorici, leđima okrenut ka zidu, sedeo je čovek pedesetih godina, s kosom puštenom do ramena i bradom kakvu viđamo kod pravoslavnih sveštenika. Četvorka je najpre šaputala a kako je vreme prolazilo i na stolu se povećavao broj krigli od piva, njihov razgovor bio je sve glasniji. Na čoveka

NAJNOVIJE VIJESTI

Velebitu moj..

Velebitu moj… Zaplačeš li mili,ikada onako k’o otac. Kad začuješ kroz tvojih

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA