arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

U Aranđelovcu otvorena izložba o Livanjskim Srbima

5. novembar 2017.

U parohijskom domu crkve Svetog Arhangela Gavrila u Aranđelovcu, sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa šumadijskog Gospodina Jovana, 4.novembra t.g. otvorena je izložba „Srbi Livanjskog polja-trajanje kroz vekove“, autora prof dr Veljaka Đurića Mišine i Radovana Pilipovića. Uz bogat umetnički program izložbu je otvorio protojerej Željko Đurica, kome se i ovom prilikom zahvaljujemo jer mu kilometri od Brčkog do Aranđelovca nisu prepreka da ličnim prisustvom pokaže svoju privrženost i podršku livanjskim Srbima. Pozdravnim rečima, dobrodošlicom i podsećanjem na istoriju i zaostavštinu livanjskih Srba gostima su se obratili: protojerej Milovan Ranković, starešina crkve Svetog Arhangela Gavrila; Gordana Dostanić, predsednik UO Udruženja OML; Nemanja Dević, istoričar; i protojerej-stavrofor Željko Đurica. U umetničkom delu

Dr Dušan J. Bastašić fotografija: Frontal.SRB/DHS

Dušan Bastašić gost emisije „Pod znakom pitanja“

3. novembar 2017.

Još jednom podsećamo na najbestijalnije, najstrašnije i najmonstruoznije zločine koje ljudski um uopšte može da pojmi, a kojima je bio zložen srpski narod u NDH za vreme Drugog svetskog rata. Sa dr Dušanom Bastašićem, predsednikom Udruženja građana „Jadovno 1941.“ koje okuplja potomke i poštovaoce žrtava kompleksa ustaških logora Jadovno-Gospić-Pag razgovaramo o nedavno lociranoj masovnoj grobnici na Pagu, o jadovničkoj kapeli i aktuelnostima u udruženju. Poslušajte emisiju: http://jadovno.com/wp-content/uploads/2017/11/02.11.17-Pod-znakom-pitanja-Bastasic-0.54.04.mp3 Emisija je emitovana 02. novembra 2017. godine. Izvor: Slovo Ljubve Vezane vijesti: Dušan Bastašić: Više učimo o bitkama Romela u Africi nego … Dušan Bastašić: Da nam se ne ponove Jadovno i Jasenovac … 01.07.2017. Dušan J. Bastašić nad Šaranovom jamom – VIDEO … Dušan Bastašić: Suočavanje

Nemanja Dević

Nemanja Dević: Odnos prema nevino stradalima nije samo pitanje prošlosti

3. novembar 2017.

Sad u subotu, 4. novembra u 13 časova, u Lisičjem potoku, u blizini Kraljevskog dvora, okupiće se ljudi koji neguju uspomenu na žrtve komunističkog terora u Beogradu – da im odaju poštu. Sveštenici će služiti parastos za sve nevino stradale, a skup će biti bez ikakvih stranačkih obeležja. I ja ću biti među onima koji će tog dana upaliti sveću za dušu žrtava. Sa nama će biti i princeza Jelisaveta Karađorđević, sekretar Sinoda o. Savo Jović, akademik Dušan Kovačević, dr Leon Koen, Ljiljana Pekić, Dragoslav Bokan, dr Srđan Cvetković…  I želeo bih da pozovem moje prijatelje da se u što većem broju okupimo toga dana na tom mestu, jer odnos

Akademik Matija Bećković

Bećković: Na nebu nema Republike Kosovo

27. oktobar 2017.

I oni koji nisu mislili nikada da će misliti o Kosovu, razuveravaju se svaki dan, a sve što se na svetu događa, povezuje se sa slučajem Kosova. Iako na ovogodišnjem Sajmu nije imao novu knjigu, mada je za mnoge prošlogodišnja poema „Prahu oca poezije“ s produženim dejstvom nova, Matija Bećković je, predstavljajući knjigu Ranka Đinovića, pobudio pažnju kao da je o njegovim stihovima reč. Jer, kada pesnik Bećković govori o knjizi čiji je naslov „Sa neba se sve poznaje“, ne može a da ne progovori o onome o čemu, reklo bi se, oduvek i misli i peva: o nebu, i to onome na kome su od stvarnih važniji poetski junaci i na kojem neke granice nikada neće biti ucrtane. „Nije slučajno rečeno da poezija ne igra takvu

Matija Bećković u Domu kulture Gračanica

Matija Bećković: Kobne naše podele

25. oktobar 2017.

Bratoubilaštvo u Srbiji počelo je u ratu, produženo je posle rata, a nije prestalo ni u miru, do današnjega dana. Oni koji su takvu odluku doneli nisu bili naivni i znali su šta rade. Znali su šta se u Srbiji zbivalo i predvideli šta će se zbivati sve dok bude taj dan slavila kao veliki praznik. Ta odluka je daleko veći zločin od onog koji se dogodio u Beloj Crkvi, na Ivandanj 1941. godine. Da je ostalo na onom što se ovde dogodilo, već bi se i zaboravilo. Bogdan, Žikica i Milenko odavno bi jedni drugima poljubili rane, zagrlili se i poljubili, ali nisu im dali oni koji su odlučili

Prof. dr Svetozar Livada

Žrtva je vazda u pravu

24. oktobar 2017.

Pita me u jednom podužem pismu komesar za izbeglice Evropske unije: „Zašto se Srbima u RH sve to dogodilo? Gde je njihova pojedinačna ili kolektivna krivnja?“ Ukratko odgovaram: „Srbi su žrtve historijskog nekažnjenog zločina.“ Srpska krivnja, kao kolektiviteta za to što im se dogodilo i kako im se događalo, nije pitanje njih i njihove krivnje Historijska krivnja kolektiviteta ne postoji. Naime, historisjki zločin za žrtvu naroda kao naroda ne traži krivnju u njemu – kolektivitetu. To je onaj zločin kojim su pogođeni ljudi i njihove institucije, dobra, zavičaji, baština, uključujući i groblja, celokupan prostor. Zločini su vazda konkretni i utuživi. To je moja preokupacija da nađem bar približno one činjenice koje

Nemanja Dević: HUSAR

23. oktobar 2017.

Živomir Dugić se rodio oko 1909. u selu Saranovu, sreza Lepeničkog, u kraju čiji su se sinovi dičili što su potekli iz Karađorđevog zavičaja. Sin sirotinjskog sela, Dugić je 1928. sa uspehom završio konjičku podoficirsku školu i dobio službu u Beloj Crkvi. Otud je, iz službe u konjici, i dobio nadimak po kojem je ostao upamćen u zavičaju: Husar. Godine 1933. bio je odlikovan Srebrnom, a 1939. i Zlatnom medaljom za revnosnu službu, što je bila retkost za jednog podoficira – to je bilo odličje obično predviđeno za oficire. Ali to govori i sa koliko je žara i umešnosti narednik-vodnik Husar obavljao svoj posao. Pred rat, 1940. godine, on se

Tribina u Beogradu: „Koncentracioni logor Gospić i srpski ustanak 1941.“

20. oktobar 2017.

Tribina je održana u Domu ratnih vojnih invalida Srbije – Klub „Tesla“ ( Savski trg 9.) u petak, 28. jula 2017. Tribinu je organizovalo Udruženje Srba iz Hrvatske – Beograd zajedno sa drugim izbjegličkim i zavičajnim udruženjima izbjeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, povodom 76. godišnjice od ilindanskih ustaških pokolja nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Na tribini su govorili: Dr Nikola Žutić, dr Momčilo Diklić, prof. Mile Rajčević, prof. Dušan Đaković i istoričar Nikola Milovančev. Naučni rad dr Nikole Žutića pod naslovom „Koncentracioni logor Gospić i srpski ustanak 1941.“objavljen je u časopisu „Srpska slobodarska misao“ (Broj 1-3, Beograd, Januar-jun 2017. godine.) Pogledajte video zapis sa tribine: Vezane vijesti: Nikola

Miloš Ković / Foto A. Stevanović

Ković: NATO u Crnoj Gori i Ukrajini brani titoizam i lenjinizam

16. oktobar 2017.

Istoričar Miloš Ković o zloupotrebama levice i desnice: Ovdašnja najtragičnija podela na četnike i partizane ubrzano gubi na značaju. Naši „desničari“ su izgubili u tranziciji i žive u palankama Živimo u burnom vremenu, na granici velikih istorijskih epoha. Srušena su, uz tresak i ratove, velika, stara carstva. Poražene su do juče vladajuće, obavezujuće ideologije, nestali su celi politički sistemi, pokreti i stranke. Ljudi su neobičnom brzinom promenili uverenja i lojalnosti. Sve to izazvalo je dubinske promene unutar teorijske i naučne misli. Ono što je objavljeno pre otvaranja Berlinskog zida 1989, u humanističkim i društvenim naukama već se smatra zastarelom literaturom. Stari politički pojmovi, kakvi su „levica“ i „desnica“, promenili su

Nemanja Dević: Priča mi požutela fotografija

16. oktobar 2017.

Ne postoje reči koje bi opisale ushićenje kakvo oseća istoričar dok drži u rukama neki komad hartije, za koji samo on u tom trenutku zna kakvu dragocenost za njegovo istraživanje predstavlja. Meni su danas drhtale ruke, triput me prošla jeza, a oči se ispunile suzama kada sam u arhivu, u zbirci fotografija koje je Ozna zaplenila od nekadašnjih pripadnika kraljevske JVuO, pronašao i jednu na kojoj je moj pokojni čukundeda, Radosav Mijatović. Prepoznao sam prvo njegov lik, pa onda i njegovih saboraca. Onda sam prepoznao i našu staru kuću u selu, gde sam kao osnovac pre petnaestak godina započinjao istraživanje i pisanje (ko je tad to mogao tako zvati?!), pa

Sveti Brankovići: Maksim, Angelina, Jovan i Stefan, ikona iz manastira Krušedola iz 1644. g., rad Andreje Raičevića; sada u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu

Srbi na području Slovenije u XV veku

10. oktobar 2017.

Srbi i srpska vlastela Brankovići na području današnje Slovenije i severne Italije u XV veku Posle poraza srpske vojske u Bici na Marici 26. septembra 1371. godine, dolazi do prvih većih seoba Srba uzrokovanih turskim osvajanjima. Migracije su još više pojačane iza Boja na Kosovu 1389. godine. Među prvim izbeglicama bili su brojni pripadnici srpskog plemstva, sa kojima je bežalo i mnoštvo naroda. Glavni pravci tih seoba su išli prema zapadu i jugozapadu (Bosna i Dalmacija) i prema severu (Ugarska). Preseljavanja su često bila usmerena u krajeve gde su Srbi tada bili kompaktno naseljeni, npr. na Pelješac¹ ali i u područja udaljenija od matice, pa se tako 1404. godine obnavljaju

Matija Bećković, foto Rade Prelić

Bećković: Gorski vijenac je Novi zavjet srpskog naroda!

7. oktobar 2017.

Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj! Proročki stihovi vladike i pesnika Petra II Petrovića Njegoša izgovoreni sinoć u punoj sali Kolarčeve zadužbine zvučali su kao da su napisani pre nekoliko dana, a ne pre više od 17 decenija. Svečanost „Njegoš u našem vremenu“, povodom 170 godina objavljivanja „Gorskog vijenca“, okupila je mnogobrojne poštovaoce dela velikog poete i vladara. Među njima su bili patrijarh Irinej i drugi crkveni velikodostojnici, arhitekta Dragomir Arsović, reditelj Božidar Đurović, košarkaš Dejan Bodiroga. „Sam Njegoš i njegovo djelo danas su savremeniji negoli u vremenu kada je ono napisano,“ besedio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. „Svjedočanstvo toga je njegov ‘Gorski vijenac’ i ‘Luča mikrokozma’.“ Govoreći

Rušenje crkve Sv . Save u Celju, snimak učinjen verovatno maja ili juna 1941. g.

Pravoslavna crkva u Sloveniji 1941. – 1946. g. – izvod iz Izveštaja „Srpska crkva u Drugom svetskom ratu“

6. oktobar 2017.

Uoči drugog svetskog rata Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve bio je održan u maju 1939. g.; 1940. g. Sabora nije bilo. Piše: Nikola Milovančev Sledeći sabor održan je tek na proleće 1947. g. U pripremama na tu sednicu Sabora, članovi Svetog Arhijerejskog Sinoda su pod predsedavanjem patrijarha Gavrila pripremili izveštaj o stanju u Crkvi od 1939. do 1946. g. Episkop Atanasije Jevtić pripremio je za štampu i objavio je ovaj izveštaj u zborniku „Serbia i komentari“ za 1990/ 91 (izdanje Zadužbine Miloša Crnjanskog). Za nas je u Izveštaju posebno zanimljivo poglavlje o položaju pravoslavne crkve u Sloveniji u tom razdoblju, pa donosimo taj deo. Iz teksta izveštaja je očito da

Nikola Milovančev: O Srbima i pravoslavnoj veri na prostorima današnje Hrvatske do XX veka

5. oktobar 2017.

Manastir Krka Još u ranohrišćansko vreme, u IV veku, na području rimske provincije Dalmacije postojala su brojna srpska naselja. Na žalost, od XIX veka, političke prilike nisu omogućavale detaljnija arheološka istraživanja najstarijeg perioda boravka Srba na tim prostorima. Tek u vreme kratkotrajne Republike Srpske Krajine, tokom 1993. i 1994. god. , arheolozima predvođenim prof. dr. Đorđem Jankovićem bilo je omogućeno da barem delomično istraže više lokaliteta na području Kninske Krajine i Like (Srbski klanac, Kupinovo, Donji Lapac), kao i susednog područja Drvara i Grahova; već 1995. skršena je RSK i od tada dalja istraživanja nisu bila obavljana. Rezultati arheoloških radova objavljeni su 1998. u knjizi Đorđa Jankovića „Srpske gromile“ i

devic-prebilovci1.jpg

Mesto srpskog vaskrsa

30. septembar 2017.

Zašto je za Srbe bitno da znaju gde su i šta su Prebilovci? Ovo je kratka priča o jednom selu, o srpskom stradanju i vaskrsu Prebilovci danas Hercegovina. Dolina Neretve. Selo Prebilovci, od Mostara udaljeno trideset pet, od mora dvadeset, a od Čapljine pet kilometara. Mesto susreta naroda i vera. I mesto njihovog sukoba. Ako postoji neka verzija ovozemaljskog pakla, u Drugom svetskom ratu Prebilovci sa okolinom su prošli kroz njega. U pogromima tokom prvih meseci postojanja Nezavisne Države Hrvatske (NDH) nestajala su čitava srpska sela. Na najbrutalniji način uništavani su i tragovi o svakom prisustvu Srba na tim područjima. Masovni pokolji stanovništva u donjoj Hercegovini počeli su na Vidovdan 1941. Ustaše

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA