Колумнисти Архиве - Страница 39 од 75 - Јадовно 1941.

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (4)

28. август 2018.

Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала. Пише: Душан Ј. Басташић Вељко Ђурић Мишина се недавно огласио прилогом под бомбастичним насловом: „Ко и како (зло)употребљава велику српску трагедију“. За очекивати је било да ће под тим насловом, директор Музеја жртава геноцида „распалити“ по онима који здушно раде на нестанку установе на чијем је челу, али то се још није десило. Наиме, даном ступања на снагу закона о „Установи Спомен Жртве на Сајмишту“, престаће да постоји Музеј жртава геноцида у Београду. Мада је овај закон тренутно у фази нацрта, не сумњам да ће

Брука у Будви: Сметају им Бећковић и ћирилица, прекрајају историју!

24. август 2018.

Фестивал књижевности „Ћирилицом“ у Будви, представници ДПС искористили за напад на познатог песника. Оптужили организаторе да ударају на темељ државе и да прекрајају историју Други фестивал књижевности „Ћирилицом“, који је почео у четвртак увече на тргу у будванском Старом граду и трајаће до 3. септембра, у организацији Народне библиотеке Будве и Удружења издавача и књижара Црне Горе, имао је неуобичајен увод. Опозициона Демократска партија социјалиста, пред гостовање песника Матије Бећковића на овом фестивалу 31. августа, „присетила“ се да је то „исти онај Бећковић који не признаје државу Црну Гору, њен језик, писмо, историју нити иједан напор уложен на путу ка бољитку и просперитету грађана наше земље“. – Бећковић Црногорце назива

Душан Басташић: Да нам се не понове Јадовно и Јасеновац

22. август 2018.

Изградња и дизање свиjести о страдалничкоj историjи нашег народа на вjетрометини на коjоj живимо, само jе jедан мали, али веома важан, сегмент борбе за биолошки опстанак на овим просторима и за сигурниjу сутрашњицу наших потомака. Они остали, кључни сегменти те борбе, свакако су задатак институциjа Српске и Србиjе. Откровење Јованово: „И видjех звjер гдjе излази из мора, коjа имаше десет рогова и седам глава…“ (13.01). Аутор цртежа: Л.Г. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. фебруара. 2016. године. Они коjи су тог jулског jутра 1991. пристизали у Цркву Светог Блажа на недjељну мису с невjерицом су погледавали према шлеперу паркираном недалеко одатле и на

Никола Милованчев: Српски књижевници Далмације пострадали од титоиста

17. август 2018.

О страдањима четворице књижевника из Далмације (Нико Бартуловић, Ђуро Виловић, Силвије Алфиревић, Јосип-Сибе Миличић) Интервју са академиком Матијом Бећковићем (НИН бр. 2149) обрадовао ме је сазнањем да управа Удружења књижевника Србије ради на постављању спомен-плоче српским књижевницима страдалим 1941-1945. а досад прећутаним. С обзиром да је академик Бећковић позвао на сарадњу, изнијећу овдје неколико чињеница и свједочења значајних за допуну и корекцију података о четворици књижевника из Далмације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. 1) Нико Бартуловић, ријетко уман и честити човјек, велики и искрени југословенски родољуб (идеолог Орјуне), убијен је почетком 1945. године а не 1943. године као

Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу

10. август 2018.

Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у православљу. Г. Угљанин је дао предлог да се једна основна школа назове именом Мухамеда Хевајиjа Ускјуфија, српског песника из прве половине XVII века. Овај предлог бих подржао али не и други део – да се то учини променом назива досадашње школе „Вук Караџић“. Ко је Хеваји Ускјуфи? Мало је познат па верујем да ће из овог чланка и г.

Будо Симоновић: Огњена Марија Ливањска (ВИДЕО)

29. јул 2018.

У емисиjи “ТРАГОВИ ЖИВОТА“- Српска РТВ, говори Будо Симоновић, аутор књиге „Огњена Мариjа Ливањска“. Ово драгоцjено дjело представља свjедочанство о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе свjедочанство о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре

Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у Пребиловце?

27. јул 2018.

У Пребиловце не идемо! Зашто? Какав смо ми то народ постали када нам је тешко издвојити 20 конвертибилних марака, за пут на тако свето мјесто? Није ни понедељак као радни дан у питању. Један једини аутобус, еј?! Очигледно је да смо постали незаинтересовани за све, па и за најстрадалније село из Другог свјетског рата. Ако ми Крајишници не можемо дати подршку својим Херцеговцима па ко ли ће онда?! Државу није брига, али зато нас треба бити. Срам нас било!!! Везане вијести: Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

О партизанима се још увек мало зна

16. јул 2018.

Историчар Немања Девић о истинама и предрасудама које су везане за народноослободилачку борбу. Недовољно истражене улоге шпанских бораца у подизању устанка и Црвене армије Много је „белина“ у историографији везаној за партизански покрет у Другом светском рату. Не зна се поуздано какав је биланс грађанског рата 1941. и колико је жртава изазвао до краја окупације, који је заиста обим револуционарног терора у првој ратној години. Није довољно истражена улога шпанских бораца у подизању устанка, ни како је после тога текла тиха елиминација значајног броја њих. Ово, за „Новости“, објашњава историчар Немања Девић, из Института за савремену историју, који управо спрема докторат о партизанском покрету. – За јавност је и даље

Милош Ковић: Срби ипак нису пластелин, него нација

13. јул 2018.

Ослонце треба тражити у себи и сопственом искуству, а не у доброј вољи и самилости оних који вас пљачкају и наносе вам зло, каже за „Геополитику“ проф. др Милош Ковић Поштовани господине Ковићу, Ви сте један од иницијатора Апела за одбрану Косова и Метохије, који је потписао велики број угледних српских интелектуалаца и других грађана Србије, Црне Горе, Републике Српске, као и много Срба из расејања. Да ли можете дати неку оцену о утицају Апела за одбрану КиМ на јавно мњење? Ви сте тим поводом, говорили на више трибина у многим градовима Србије. На основу тог искуства да ли нам можете пренети неко генерално мишљење грађана када је у питању

Милош Ковић: Срби се лако одричу своје историје

10. јул 2018.

За Дан устанка изабран је датум међусобног разрачунавања Срба, које се догодило „на црвено слово“, на Ивањдан. Тиме није наглашен отпор страном окупатору, него „класни рат“, револуција, унутарсрпски сукоб. Срби су поверовали у монопол партизана на антифашизам. Тако је, с падом европског комунизма, девалвиран и антифашизам. Потом су дошли антикомунисти, за које је све што је у било каквој вези са комунистима и партизанима било и остало неприхватљиво. Одрекли смо се тог дела своје историје баш као што смо, захваљујући антикомунизму и љубави према некомунистичком, капиталистичком Западу, раскрчмили и за шаку долара му продали успешна „комунистичка“ предузећа, растурили ЈНА и службе безбедности. Зато сада имамо проблем са историјском и националном

Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941”: Хапшења и сијање страха неће убити истину о злу

3. јул 2018.

Предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора “Јадовно 1941”, Душан Басташић, каже да хапшења и притисци неће поколебати њега и чланове удружења да наставе да чувају сјећање и истину о страдању више од 38.000 Срба у усташким логорима Госпић – Јадовно – Паг. Он каже да није био у аутобусу из којег је хрватска полиција извела пуковника Војске РС Данета Лукајића и одвела га у непознатом правцу, али истиче да је свима јасно да хапшење није било случајно, али и да није постигло циљ. – Човјек је сваке године ишао са нама и никада није било проблема. Зато је јасно да је циљ био да се поремети или

Дан када се Велебит тресао по други пут

2. јул 2018.

Док киша неуморно пада Јадовчани крећу ка Јадовну. Долазимо на гранични прелаз Изачић и шта друго очекивати, него претрес и контролу свих ходочасника и њихових ствари. Пише: Санда Благић Један од полицајаца претура по нашим личним стварима са хирушким рукавицама, к’о да смо губавци. Задржали су нас, само да не стигнемо на вријеме. Кад су нас добро претресли, наредили су нам да станемо километар од границе. Ни слутили нисмо да ће зауставити наш аутобус у Личком Петровом селу и извршити своју „дубинску“ контролу. Три наша ходочасника изведоше а минути се отегоше као сати. Вратише двојицу а Дану Лукајића задржаше, узеше његове ствари и рекоше нам да он неће наставити пут

Приказан филм “Крст над јамом” аутора Душана Басташића

4. јун 2018.

Вечерас је Удружење грађана „Јадовно 1941“ у Дому културе организовало пројекцију дугометражног документарног филма „Крст над јамом“, којем је претходила изложба фотографија под називом „Тамо гдје праведници почивају“. Дугометражни документарни филм “Крст над јамом” аутора Душана Басташића и изложба умјетничке фотографије младог бањалучког професионалног фотографа Николе Зајца, који су вечерас представљени дубичкој публици, на нов начин обрађују страдања Срба у комплексу стратишта Јадовно, гдје су српски цивили бацани у крашке јаме и убијани. „ На овим фотографијама и у филму нема неких тешких и оптерећујућих сцена , измрцварених тијела , србосијека, ножева , јер смо покушали ову тему подићи на један виши културолошки , универзалнији ниво са кога ће младима

Душан Басташић: Сећање на жртве НДХ је усмјерено и на превенцију геноцида

24. мај 2018.

«Урадили смо филм који смо успели да прикажемо у српској метрополи, у Београду, и наравно да то представља задовољство, поготово што је дошао неочекивани број људи», каже за NewsFront — Србија господин Душан Ј. Басташић, оснивач удружења грађана «Јадовно 1941.» о промоцији његовог филма «Крст над јамом». Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. «То велико страдање током Другог светског рата од стране НДХ и њених војних формација је битно одредило животне путеве потомака жртава. Само на подручју логора Јадовно од 40 000 жртава има огромни број потомака. То значи да је велики број људи

Проф. Др Милош Ковић: Фашизам је само епизода

14. мај 2018.

– Дан победе и уопште антифашистичка борба за Србе имају ванредну вредност. Борба против фашизма је део српског националног идентитета, бар од 27. марта 1941. То је потврђено огромним жртвама које су Срби дали у борби против фашиста. Али и то је био само моменат у много дужем рату који ми као „нација логораша“, како нас је назвао јасеновачки логораш Жарко Видовић, водимо против оних који одавно желе да нас истребе. Фашизам је био само трен у вишевековном процесу уништавања „српских јеретика“ иза којег су стајали и данас стоје римокатоличка црква, западњачка „воља за моћ“, арогантни став да су Бог и историја на њиховој страни и да својом “цивилизаторском мисијом”