arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну

10. новембар 2018.

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. Др Вељко Ђурић Мишина је објавио на сајту „Видовдан“ 8. новембра 2018. свој одговор др Николи Жутићу под насловом „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. У том тексту споменуо је и моје име; „крив“ сам мом дугогодишњем пријатељу В. Ђурићу само зато што Н. Жутић у свом чланку „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ позитивно пише о мом чланку о броју жртава у Југославији 1941-1945, објављеном у „Политици“ 8. октобра о. г. То је било довољно да Ђурић пређе са аргумената на лични ниво и запише да се „лажно представљам као историчар“. Као повод (не разлог!) је послужила чињеница

Немања Девић: Је л’ Сарајево гдје је некад било

7. новембар 2018.

Сарајево, 6. новембар 1918. Сунчеви зраци стидљиво су тог јутра падали по маси народа који се окупљао чекајући војску с истока која ће јој донети слободу. Победничком армијом која је долазила на позив Народног вијећа – представничког тела јужнословенских народа Босне и Херцеговине, командовао је војвода Степа Степановић, јунак са Једрена, Цера и Доброг Поља. Стари војвода очекивао је борбе већ на Дрини. Стрепећи, војници су се брзо приближавали граду у ком су после убиства престолонаследника туђина на Видовдан 1914. избиле прве варнице светског пожара. У срцима окупљених била је бура. Дочек српских ослободилаца у Сарајеву био је тријумфалан и потресан – за памћење. Градоначелник Аристотел Петровић је војводи и

Немања Девић: Сви који се осећамо Србима, сутра на Лисичији поток

2. новембар 2018.

Сећам се добро момента када је, 2009, сахрањиван блаженопочивши патријарх српски Павле. Па 2013, када су у Београд стигли посмртни остаци кнеза Павла и краља Петра Другог, да буду коначно сахрањени у својој земљи и на свом Опленцу.  И никада нећу да заборавим тај утисак, да је тих дана и у таквим данима, као из неке тмине на светлост дана, изашла једна другачија и боља Србија. Србија за коју смо мислили да је нестала 1945. и да више не постоји. Видело се то по држању људи који су се окупили, по њиховим лицима и, најпре, по њиховим погледима. Тада сам, као студент, по први пут чини ми се очима видео

Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав највећи гријех?

31. октобар 2018.

Зашто нам прекопавате кости? Зар вам није довољно што сте нас од 1941 – 1945. и 1992 – 1995. по два пута убили? Зар вам је и то мало? Зар вас није страх Бога? Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. А и ја се питам свашта, није вас било страх ни када сте нас клали, и бацали у бездане, зашто би вас било страх да нам кости опет дирате!? Шта радите са нашим костима? Да ли се то не можете увјерити да сте нас толико поклали, затрпали, забетонирали? Да сте нас, гурали, убијали, маљевима, јер метак није био за

Милан Ружић: Шта друго сем реприза злочина?

31. октобар 2018.

Поново се из Хрватске чују гласови оних који су нас Србе бацали у јаме, оснивали логоре за децу, силовали мајке и ћерке, а наша се јавност чуди откуд сад такви да величају злочинце. Не знам када ће нама бити јасно да од Хрвата не можемо очекивати нешто друго. Не може се од црва очекивати да полети нити се може од жабе створити принц колико год је љубили ми Срби, а склони смо томе да величамо „хрватску браћу и пријатеље“. Изгледа да је наша јавност поверовала да су Хрвати, у складу са Хитлеровом идејом, виша раса од нас, па се тако према њима, а и према себи, и односимо. Не знам

Гост ТВ Храм: Душан Басташић – УГ Јадовно 1941.

30. октобар 2018.

На ТВ Храм, у емисији Духовни портрети, гост проф. Раденковића био је др Душан Басташић.   Аутор и водитељ: Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве у Београду. Извор: ТВ ХРАМ

Гордана Достанић: Степинац је брига Ватикана, а наша ширење истине о НДХ

26. октобар 2018.

На подручију Ливна још увијек има Срба и у граду и у неколико села. Већина су стари, али има и двадесет двоје дјеце. Они су наша снага”, каже за Српско коло Гордана Достанић, предсједница Удружења Огњена Марија Ливањска. Ријеч је о једном од првих завичајних и меморијалних удружења формираних послије егзодуса деведесетих година прошлог вијека. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. aприла 2016. године. – Не можемо сачувати сјећање на жртве, на страдање, ако не сачувамо оно што свједочи да смо тамо живјели, да смо нешто створили прије страдања. То, без нас које за ливањско подручије везују рођење, живот или предачки гробови, нема

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена

25. октобар 2018.

Било је то у једној земљи, гдје је владала смрт. И тада се звијер сјетила да оснује логор за дјецу. Да, добро сте прочитали, концентрациони логор за дјецу! Пише: Сандра Благић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. августа 2017. године. Прије 76 година на данашњи дан, 12. 07. 1942 године, основан је логор у Јастребарском, по налогу Анте Павелића. Логор је био под управом часних сестара „милосрдница“ св. Винко Паулски. А дјеца су била само број без имена и презимена. Разног узраста. Од колијевке до четрнаест година. Шта ли су те мале дјечије руке згријешиле? Да се са њима поступа на најгори и

Проф. др Светозар Ливада

Скривајући ме као рањеника, једна старица ме је животно задужила

25. октобар 2018.

Девет мјесеци тражио сам извјесну Анђу, кроз сва насеља дијела Кордуна и Баније. Гледао пљачку и догорјевање стамбених и привредних објеката, убијену и угинулу стоку, спаљена жита и посјечене воћњаке у цвату и закључио да је у нас говор мржње развио неслућену страст освете.  А како и не би кад толико послије рата или ако хоћете октроираног мира у медијима рат траје неријетко до истраге „наше“ или „ваше“. Прије свега због тога што рат припремаше многи, напосе етно интелектуалци, политичари и новинари, а истински мир само ријетки. Већина шути, што значи одобрава или прашта „свој“ злочин, напросто освећујући се жртви. Устоличена идеологија „крви и тла“, „ми не можемо направити злочин“,

Ко си ти, Скоте, да нама причаш о Андрићу, Миланковићу, Тесли?

17. октобар 2018.

Колико год желео да избегнем писање о њему, он се увек подмеће под оловку. У питању је амабсадор САД-а у Србији – Кајл Скот. Разумем да су Американци навикли да нас Србе гледају са висине, а како и не би кад су нас онолико гледали кроз нишане разних авиона, видљивих и невидљивих. Као што има таквих авиона, има и таквих људи. Кајл Скот је у Србији потпуно невидљив све док не увреди Србе и Србију, а вероватно је невидљив и у својој земљи, јер њихове овамо шаљу по казни. Тада он постаје звезда наших медија, а вероватно добија и тапшање по рамену од налогодаваца, јер најискреније речено, Скот не делује

Проф. др Светозар Ливада

Сјећање: „Доживотни сам пацијент геноцида“

15. октобар 2018.

Када се нађем у завичаjу близу топонима, на стазицама дjетињства, бивам преокупиран тим злочином геноцида и заборављам управљати возилом, jер ми се слике клања и крви навлаче као мрене на очи. Пише: Проф. др Светозар Ливада Ако се поjам пациjент преведе као онаj коjи трпи и пати, ту позициjу трпљења и патњи издржао сам за стотине живота, као вишегодишњи пациjент с 40 операциjа на костима, двиjе на срцу и неколико клиничких смрти. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. августа. 2015. године. Геноцид ми jе оставио веће патње од тога. Био сам суперактивно диjете – горопадан. Бака, коjу сам обожавао, звала ме jе

Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун?

14. октобар 2018.

  Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог Сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – углавном Срба, Јевреја и Рома. Ја се овде нећу освртати на саму изјаву г. Зурофа и доношење закона, које је у току, већ на новинарски коментар – смањивање броја жртава нацистичко-усташких монструма, и то жртава из реда српског народа, као и на прикривање чињенице да је то био логор у којем је вршен геноцид над

Милош Ковић (Фото: Спутњик/Александар Милачић)

Милош Ковић: Избећи недостојне расправе о броју жртава у НДХ и Јасеновцу

13. октобар 2018.

Јевреји признају да им недостаје око милион и по имена да би достигли процену од око 6.000.000 жртава. Али, док они истражују и раде, у тај број нико не сме да им дирне. Тако бих и ја урадио са бројем од 500.000-600.000 жртава Јасеновца који је утврђен одмах по ослобођењу логора. Двадесет година касније дошло се до цифре од око 700.000 жртава Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 23. маја 2018. године. „За разлику од, рецимо Британије, која тргује кожама својих пријатеља, Немачка своје савезнике не заборавља. Зато су њени добри стари ратни савезници са Балкана награђени брзим приступањем ЕУ, док су они који су јој се

Никола Милованчев: О броју жртава у НДХ – чињенично а не емотивно

11. октобар 2018.

На мој критички осврт о процени броја становника Југославије коју је учинио Државни статистички уред ДФЈ маја 1945. и констатације о колизији тих података са пописом из 1948. реаговао је човек са којим сам 28 година одржавао пријатељске односе, директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић. Човек са којим сам много пута делио исто мишљење. И у вези његовог последњег чланка о нацистичко-усташком логору Земун, објављеном у Културном додатку Политике 6. октобра о.г. могу да поручим: добро је да си тај чланак објавио. У одговору мени Вељко Ђурић је већ у почетку кренуо лично, ad personam, па ћу најпре на то одговорити. На једно тврђење које је недостојно („налогодавци“) се

Проф. др Светозар Ливада

Весна Ивановић: Прелудиј за Ливаду из сна

11. октобар 2018.

Предмет књиге је велика симфонија живота човјечанства, глазба која звучи испод површине повијести, благословљена збиљска глазба људског битка чија је једина жеља и циљ, једина тема и страст: бити човјек, збиљски и истински човјек и људски живјети. Béla Hamvas Anthologia humana: пет тисућљећа мудрости   Предмет књиге је човјек Светозар Ливада. Предмет књиге је индивидуум који цијели свој живот улаже голем труд да буде човјек, да буде збиљски и истински човјек и да живи људски. Предмет књиге је примјена прастаре мудрости данас: постати човјеком. Предмет књиге је животна способност устрајања која нас усхићује својом моралном племенитошћу. Новалис каже да човјек не чини друго него се непрестано враћа кући, а Хамвас

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА