Колумнисти Архиве - Страница 38 од 75 - Јадовно 1941.

Са 14 година у борбу за слободу – Војин Т. Радаковић и Давид Бурсаћ, два млада јунака из Лике

11. октобар 2018.

Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 4. фебруара 2018. године. Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама

Српска прича

8. октобар 2018.

Последња књига на којој сам радио уједно је и нешто најбоље на чему сам до сада као историчар радио. Реч је о мемоарима мајора Александра Милошевића, које сам приредио за штампу, написао им предговор и, након истраживања, биографију аутора – укупно на више од 200 страница, па је зато осећам и својом. Мајор Александар Милошевић је био изванредна, али готово анонимна личност српске историје: рођен је на Видовдан 1910. у селу Сараново у Шумадији, у породици ратника и тежака; био је један од најбоље рангираних питомаца Војне академије у Београду у својој класи 1930-их година, након чега је, баш у предвечерје светског рата, 1939. добио службу у Призрену; јуначки се

Немања Девић: Вређање успомена на жртве

5. октобар 2018.

Свако друштво и свака нација на свету имају своје симболе, датуме и личности по којима граде идентитет у савременом добу. У историјској свести Срба, поред знамења, епова и задужбина из средњег века, сећања на жртве у дугим периодима робовања и ослободилачкој борби 19. века, када је обновљена и државност, посебно место заузимају и догађаји из савремене историје. (Поводом текста „Спомен, омен или Голем“ Јоване Крстић, објављеног у Културном додатку „Политике“ 22. септембра 2018.) На првом месту, то су подвизи из Балканских ратова и Првог светског рата и жртве Другог светског рата. Међутим, Срби никада нису израчунали колико их је нестало у протеклом веку. Жртве нису пописане ни за ратове 1912–1918,

Димњаци и тамјан

2. октобар 2018.

У недостатку наде, у страху да им деца и унуци не буду гладни, они који су некада веровали да вера и Бог ништа не значе, сада пале свеће и кандила Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. априла 2016. године. Мирисао је багрем на рубу шумарка испод којег се од раног јутра вијао дим првомајског роштиља и чула се песма. Кола, највише „стојадина“ и „тристаћа“, била су паркирана у трави нараслој до пола точкова. Доле је био бунар, у његовом дрвеном кориту гајбе пива, кисела вода „књаз милош“ и „кокта“. У даљини варош, тамноцрвени црепови кућа, једноличне четвороспратнице равних кровова, а још даље, тамо где се ваља

Олујне године

27. септембар 2018.

Републику Српску Краjину истински нико ниjе бранио, а они што су jе водили нису били дорасли ни до месне заjеднице. Ратко Дмитровић Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јула 2015. године. Молим да се ово што ћу споменути не протумачи као самохвала, доказивање разумевања ствари пре а не после битке, памет усклађена с временом. Ништа од тога. Ово jе само jедно подсећање из прве руке, у ове дане кад Хрвати славе а Срби тугуjу. О Краjини и „Олуjи“ jе реч. Ако се не варам, у марту, можда априлу 1990. године, свакако уочи првих вишестраначких избора у Хрватскоj, а одржани су 30. маjа, обjавио сам у НИН-у

Милан Ружић: Ако су наше хероје називали „сенкама у ритама“, шта смо онда ми данашњи Срби?

26. септембар 2018.

Беседа Милана Ружића којом је, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, отворена свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта. На Малу Госпојину, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, одржана је свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта и победе у Првом светском рату, а под називом „Србија на ранама саздана“. Након литургије, служења парастоса страдалницима, обиласка крајпуташа у ариљском крају и вечерње службе, уследила је академија у оквиру које је наступао хор „Свети Николај Жички“ из Љубића, ученици Средње школе „Свети Ахилије“ који су извели представу засновану на књизи Антонија Ђурића „Солунци говоре“, као и писац и стални сарадник Искре Милан Ружић који је академију отворио

Сви антифашисти заслужују почаст

24. септембар 2018.

У Србији ће наставити да живе два наратива, о Титу и генералу Михаиловићу. – Ослободилачка борба је традиција на коју можемо да будемо поносни. Jедан скорашњи датум прошао је и овога пута потпуно незапажено – 31. август, када је пре 77 година Лозница ослобођена од немачке окупације. Био је то први слободни град, неки кажу и у тадашњој Европи, што је и у нашој јавности мање-више непознат податак. Зато све више историчара, нарочито оних који се баве истраживањима Другог светског рата на нашим просторима, сматра да био овај датум могао да се уведе као нови Дан устанка. Деценијама је седми јули важио као Дан устанка, али је он укинут 2001.

Јован шумом а Ивица друмом или: О чињењу, нечињењу и злочињењу

22. септембар 2018.

Према суду Јована Ћулибрка, предсједника УО Музеја жртава геноцида, изложба „Јасеновац, право на незаборав“ приказана у сједишту УН у Њујорку, без одређених „корекција“ не може да се изложи у Израелу. Пише: Душан Ј. Басташић Средином 2016. године имао сам част да будем позван у Министарство спољних послова Србије поводом припрема за изложбу „Јасеновац, право на незаборав“, државног пројекта којим је Србија требала да свијету објелодани истину о Јасеновцу. Почетком децембра исте године, координатор пројекта, амбасадор Љиљана Никшић показала ми је у Музеју дипломатије Министарства спољних послова Србије, не кријући задовољство, првих неколико тек завршених изложбених паноа. Видећи на једном паноу истакнут број од 700.000 жртава Јасеновца, питао сам да ли

Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо?

21. септембар 2018.

Ако jе њихово, зашто нам га отимаjу, а ако већ могу да га отму, зашто се толико устручаваjу? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. октобар 2015.године. Емигрантска криза? Хоће ли Србиjа ући у Европску униjу? Колика jе одговорност наших политичара у одбрани Косова? Постоjи ли алтернатива? Зашто jе проблем данас отворити питање Косова? Да ли jе Косово српско? Погледаjте интервjу са Академиком Матиjом Бећковићем: Извор: РТРС Везане виjести: Матиjа Бећковић: Независност Косова од нас зависи МАТИЈА БЕЋКОВИЋ Само ти, диjете, ради своj посао – наjважниjа српска реч СВЕ ДОК ЈЕ СРПСКИХ СВЕТИЊА КОСОВО ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА КОСОВО И МЕТОХИЈА НИЈЕ ПРЕВАЗИЂЕНА ТЕМА Зашто браним Косово?

Бећковић: Хашани могу бити једно од најважнијих мјеста у Српској

20. септембар 2018.

Академик Матија Бећковић сматра да би Хашани, родно мјесто књижевника Бранка Ћопића, могли бити једно од најважнијих мјеста у Републици Српској. Бећковић је рекао да су родна мјеста књижевника веома значајна и да би требало направити мапу на којој би била обиљежена. „То су главни градови Републике Српске и њене културе, то је темељ на којем она стоји. Ја са био у Смиљану Николе Тесле и данас кад сам долазио до родне куће Бранка Ћопића и овај крај ме подсјетио на то мјесто“, рекао је он данас током прве посјете родном мјесту Бранка Ћопића. Бећковић је навео да је Ћопић први писац којег је знао, а касније га и упознао.

Своји на своме, слободни и поносни

19. септембар 2018.

Читав један век, и коју годину преко, за српског сељака је одбрана земље значила уједно и одбрану Отаџбине и одбрану њиве. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. децембра 2015.године. Од 1830-их, када Србија постаје земља слободних сељака, када сваки од њих добија од кнеза Милоша свој мали комад да на њему слободно живи и привређује, па све до Првог светског рата, када њихови унуци, иако неписмени и неуки, на Церу и Колубари знају без дилеме шта представља српски национални програм. Када ту СВОЈУ ЗЕМЉУ бране, уз огромне жртве. И потом, у доба Краљевине, када они у мом Поморављу масовно гласају за опозиционе листе, јер их на

Душан Ј. Басташић: Музеј гори а Вељко се чешља или о чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђурића Мишине

18. септембар 2018.

Када би директор Музеја жртава геноцида имао савјетника за односе са јавношћу и уважавао његово стручно мишљење, не би се на начин на који то чини протекле две године, обрушавао не само на дјело и личност старијих колега, покојних или оних у позној животној доби него и на оно мало прегаоца који самостално или кроз невладине организације, настоје допринијети култури сјећања и памћења на жртве Покоља, тог систематског државног злочина геноцида почињеног над православним Србима током Другог свјетског рата од стране Независне Државе Хрватске. Не приличи пристојном човјеку, камоли члану академске заједнице, директору државне установе да у јавној комуникацији са било киме користи пијачни вокабулар. Свој арогантан однос, директор највише

Ковић: У једном вијеку Срби жртве три геноцида

6. септембар 2018.

У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, у крипти Храма Светог Саве у Београду, представљен је пројекат „Душу нијесу убили“ који описује страдање и истребљивање српског становништва у 20. вијеку у БиХ. Изузетно посјећеној промоцији присуствовали су, између осталих, и викарни епископ патријарха српског Стефан, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, академик Војислав Максимовић и представници удружења логораша. О пројекту, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге новинарке Мире Лолић Мочевић и монографије „Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. вијеку“ декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драге Мастиловића, поред аутора, говорио је и историчар Милош Ковић, који је истакао да

Матија Бећковић: Прошао сам боље од Његоша – њему су срушили гроб, а мени ће тек да руше

5. септембар 2018.

Бећковић наводи да је тешко поверовати да би темељ једне чланице НАТО-а, најмоћнијег војног савеза на свету, која држи под санкцијама Русију – највећу државу на свету, могли да угрозе стихови једног песника. Песник и академик Матија Бећковић, и поред бројних претњи, увреда и хајке коју је покренуо Општински одбор Демократске партије социјалиста (ДПС), а наставили медији блиски властима, након 23 године поново је говорио поезију у Будви, граду који му је 1995. године доделио књижевну награду „Стефан Митров Љубиша”. Пред почетак његовог гостовања ипак су избили проблеми, јер је Будванка Д. Љ. покушала да на свом звучнику пусти црногорску химну „Ој, свијетла мајка зоро”, након чега јој је

Незаборавно вече Матије Бећковића у Будви

1. септембар 2018.

Академик Матија Бећковић наступио је на Књижевном фестивалу „Ћирилицом“ у Будви, гдје је пред око 300 посјетилаца говорио стихове својих пјесама. Пјесник Радомир Уљаревић рекао је да Бећковић звучи као антички пјесник, а да је његова поезија велика драма репродукована у стиховима, који тешко да имају премца у савременој књижевности. „Бећковић практикује умјетност говорења поезије, коју су познавали народни пјесници, који су своје епове казивали записивачима, најчешће уз гусле“, додао је Уљаревић. Према његовим ријечима, Бећковић је, као и Његош, све странице свога дјела посветио Црној Гори било да је о њој говорио као Нојевој барки или о манастиру. „Са више љубави о Црној Гори, тешко да је ико писао,