На данашњој конференцији за новинаре одржаној у Прес центру, представници Двери најавили оснивање Покрета за живот Србије и представили начела нове српске политике и новог народног договора. Двери неће постати само још једна политичка странка већ широки надстраначки покрет који почива на новом народном договору. Појавићемо се на изборима као независна политичка изборна листа на којој ће се наћи велики број угледних људи и стручњака који су до сада одбијали да се политички ангажују. Прерастамо у Покрет за живот Србије који ће на изборе изаћи под слоганом Србија пре свега. Двери су већ годинама политички фактор у Србији и више наших кампања су биле политичког карактера (против новог закона о

БЕОГРАД, 8. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир сматра да  српско културно благо може бити враћено  у Хрватску тек онда када се врати српски народ и обнове порушене православне цркве и  куће оних који су протјерани. „Мене, као човјека који се до 1995. године бавио културом радећи као директор Музеја Книнске крајине у Книну, посебно боли када видим шта се ради када је у питању наша културна баштина. Познато је да је Хрватска тужила Србију и за крађу културног блага. Овдје се ради само о неколико стотина икона и о ризницама далматинских манастира Крке, Крупе и Драговића, које су прије рата измјештене

Изјаву предсједника Иве Јосиповића и премијерке Јадранке Косор ја сам схватио добронамјерно: као изјаву двоје одговорних функционера земље која има у свом Уставу обавезу да води рачуна о Хрватима ван Хрватске, и као изјаву лидера који желе да се у нашој земљи брзо конституише власт и да у њој буду равноправни и Хрвати, каже за Новости Небојша Радмановић, предсједавајући Предсједништва БиХ Недавна посјета чланова Предсједништва Босне и Херцеговине Загребу и разговори које је обавио с представницима Срба у Хрватској, били су први повод за разговор с предсједавајућим Предсједништва БиХ Небојшом Радмановићем. Други повод биле су дилеме око конституирања Савјета министара БиХ до чега није дошло ни четири мјесеца након избора,

Пише: Мишa Ђурковић Србија годишње губи по основу емиграције и природног прираштаја од 40.000 до 50.000 становника, па на попису можемо очекивати доста поразне резултате Било би веома занимљиво направити преглед медијског простора у писаним и електронским гласилима који је посвећен наводној реконструкцији Владе Србије. Од свега није било ништа. Све се то, нажалост, одвија науштрб неких стварних и много важнијих тема које пролазе без икакве пажње. Ево, ове године требало би да се одрже пописи у свим бившим југословенским републикама. Ови пописи су веома значајни и тичу се читавог српског народа, па и државе Србије као његове матице. Попис из 1991. одвијао се у атмосфери која је увелико одисала

Иницијатива да пописивачи Републичког завода за статистику током пописа становништва грађане анкетирају и о ратним губицима „Ниједна институција Републике Србије не располаже прецизним подацима о погинулима, несталима и рањенима у периоду 1990–2000. године”. Овом реченицом почиње писмо Ненада Ђорђевића, директора Музеја жртава геноцида, којим се тражи подршка државних органа за иницијативу да се у предстојећем попису становништва, попишу и рањени, нестали и страдали у последњим ратним дејствима на нашим просторима. Писмо ће бити упућено на адресе председника Републике Бориса Тадића, премијера Мирка Цветковића, председнице Скупштине Србије Славице Ђукић-Дејановић, али и представника других релевантних институција које би могле помоћи да се оствари ова иницијатива. Кустоси Музеја жртава геноцида, Драган Цветковић и

Музеј жртава геноцида нема просторију за сталну поставку. – Једина државна институција која прикупља податке о страдалима у ратовима деведесетих Меморијални центар „Јад Вашем” у Јерусалиму најпознатији је музеј који чува успомену на жртве геноцида, односно холокауста. Ова институција има снажну подршку Израела, у њој раде стотине запослених и исто толико волонтера широм света који су прикупили податке о око четири милиона Јевреја страдалих током Другог светског рата од укупно шест милиона жртава. Његов српски пандан – Музеј жртава геноцида нема такву подршку, ни државе, па ни домаће јавности. Стотине Београђана свакодневно пролази поред велике зграде у којој је смештен Музеј историје Југославије на Тргу Николе Пашића 11, али ретко

Вељко Ђурић Мишина Историjа jе дала своj суд о Независноj Држави Хрватскоj, Јасеновцу и улози Римокатоличке цркве у великом злочину учињеном српском народу. Мудри патриjарх Герман jе 2. септембра 1984. у Јасеновцу казао: „Да праштамо, морамо, али да заборавимо, не можемо“. Таj првоjерарх jе био свестан времена екуменизма, сусрео се са неколико римокатоличких кардинала, надбискупа и бискупа, али никада ниjе пожелео да се састане са папом, мада му jе jугословенски политички врх „предлагао“ такав сусрет. И његов наследник на трону патриjарх Павле jе био дубоко свестан праштања и незаборава. Мада jе разменио неколико писама са папама, ниjе пожелео лични сусрет. Па ни у временима када jе рат почео на Балкану

Аутор: Сања Црнобрња Старт Родила се у Хрватској: и сека, и мама и тата, и бабе и деде, и прадеде и чукундеде. и тако док памтимо претке: рађали смо се по Лици, Далмацији, Славонији, … А кад затражих од државе Хрватске Извод из књиге рођених, стигао ми је Izvadak iz matice rođenih у ком пише да је моје држављанство хрватско, а народност немам. Моји родитељи по том документу, пак, немају ни држављанство, ни занимање. а ни народност. Живим у Србији, и сека, и мама и тата; преци живи нису, а и како би били кад су им бубрези одбијани у логорима у Тењи, или су крв проливали у радним логорима

Експертски тим југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала предао је дипломатама ЕУ доказе са изјавама сведока о томе да Влада Хрватске зна где се налазе артиљеријски дневници из Книна у операцији „Олуја“, саопштио је данас члан овог тима Домагој Маргетић. „Предали смо недавно доказе о томе да је Влада Хрватске знала и да сада зна где се налазе дневници, те изјаве сведока који су били присутни када је хрватска Влада коју је водио ХДЗ потписала са Антом Готовином тајни уговор о скривању и финансирању његовог бекства“, истакао је Маргетић на конференцији за новинаре у Бањалуци, коју је организовао Савез логораша Републике Српске. Маргетић каже да дипломате ЕУ

Студентска организациjа „Уjедињена Србиjа“ ће 20. маjа одржати трибину на тему: „Српско стратиште Јасеновац – Доња Градина“ у биоскопскоj сали Воjне Академиjе, ул. Павла Јуришића Штурма 33, са почетком у 18 часова. Гости стручњаци за ову тему су: Симo Брдар – директор спомен подручjа Доња Градина, мр Душан Павловић – представник одбора за Јасеновац, Нино Јауз – начелник Општине Козарска Дубица, Бранислав Дукић – Удружење логораша Републике Српске, Јован Мирковић – кустос Музеjа жртава геноцида, Јован Стаматовић-Карић – магистар музичких уметности. Трибина има за циљ да промовише истину о страдању Срба у НДХ, нарочито млађоj популациjи коjа jе слабо информисана о овом страшном делу наше историjе. Ова трибина jе врло

English Поштована господо, драга браћо и сестре, На инициjативу нашег удружења, 24. jун jе одређен као „Дан сjећања на Јадовно 1941.“ Тога дана, 1941. године, логор Слана на Пагу jе примио своjе прве заточенике а логор Јадовно на Велебиту достигао своjе коначне димензиjе. Већ ове године, у суботу 26. jуна 2010. одржаће се прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941. Комеморативни скуп ће се одржати код Шаранове бездане jаме, у кругу девастираног Спомен обиљежjа побиjеним Јадовинским жртвама. Други дио комеморациjе бити ће одржан на Спомен подручjу логора Слана на острву Пагу. Опиjело ће служити његово високо преосвештенство Владика горњокарловачки Герасим. Радуjемо се присуству већег броjа потомака и поштовалаца жртава, коjи

Незамисливо jе и спада у област озбиљне националне патологиjе да се у српском народу могу пронаћи љубитељи лика и дела „наjвећег сина наших народа и народности”, коjи се крио под маском Јосипа Броза Тита. Међутим, несумњиво jе да њих у одређеном броjу ипак има. Ко су они коjи упркос свему и после свега што jе титоизам учинио српском народу – и даље воле Броза? Не сматрам икаквом храброшћу данас говорити истину о Титу и његовом тоталитарном режиму. Може се рећи да jе такво jуначење чак испод части, у времену када се због слободно изражене мисли о Брозу неће отићи на Голи Оток или у Сремску Митровицу, а посебно jер те

Увјерен сам да нас има мање од 201.631 колико показује посљедњи попис, односно да смо сведени на границе које је одредио Фрањо Туђман у својој политици етничког чишћења: свести Србе у Хрватској између 3-4 посто, каже политолог проф. Јован Мирић. Нови попис становништва Хрватске, који ће бити одржан у априлу 2011. године, за српску заједницу имат ће знатно веће значење од статистичког, будући да ће кроз наредних десет година представљати темељ за остваривање права из Уставног закона о националним мањинама. Према Уставном закону, о резултатима тог пописа овисит ће заступљеност припадника мањина у тијелима регионалне и локалне самоуправе, равноправна употреба језика и писма те других права, чија је обавезна примјена

УДРУЖЕЊУ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА ЖРТАВА „ЈАДОВНО 1941“ Драги приjатељи! Чланови Завичаjног удружења „Билогора“ поздрављаjу оснивање Удружење потомака и поштовалаца жртава страдалих 1941. у Јадовну и на другим локациjама везаним за оваj логор. Из 32 насеља источне Билогоре овдjе jе окончан живот 593 наша претка и рођака, а за њих jе везан и тужан рекорд да jе управо са овог подручjа први страдалник, ОРМАНОВИЋ Николе СИМО из села Беденичка, стар 55 година, сељак, Србин, ухапшен 12. априла 1941, спроведен у Копривницу у логор „Даница“, послиjе у Госпић, убиjен у Јадовну 2. августа 1941. Ми, њихови потомци, прогнани из своjих домова, данас живимо расиjани широм свиjета. Подржавамо програмску орjентациjу и све захтjеве

За вас скита и пита Васа са Врбаса Промоциjа обимне књиге аутора Милана Басташића одржана у Загребу представља jедно приjатно изненађење, али истовремено и jак удар на емоциjе, на тугу и бол. Књига под насловом „БИЛОГОРА И ГРУБИШНО ПОЉЕ 1941. – 1991.“ третира два жестока и краjње несхватљива рата у коjима су страдали Срби. Љекар Милан Басташић написао jе такво дjело (650 страница) са изразито потресним истинама коjе су за данашњег младог човjека несхватљиве. Писац овог дjела, док jе писао, ниjе размишљао ком роду или врсти литературе треба да припадне његово дjело. Ниjе био оптерећен пишчевом фикциjом, већ jе свом снагом, вољом и разумом, пет-шест година ронио историjским крвавим друмовима,