Соколска жупа Мостар обухватала jе области Херцеговине, Далмациjе и Имотске краjине коjи су у свему оскудевали. Жупа jе сматрала да jе несташица воде наjвећи проблем за сеоско становништво. Да би помогла народу у тим краjевима  решила jе да уреди око деведесет вода. Сеоски соколи су давали радну снагу, креч, камен и песак, а за цемент, жељезо и алат апеловали су на родољубиве установе и поjединце. (1) Пошто су поjедина државна начелништва саботирала акциjу Жупе Мостар, у раду на економском и културном уздизању села, Жупа Мостар предложила  jе састанак своjе управе са представницима покрета „Академског добровољног рада“ на селу. Резолуциjом  коjа jе донета на састанку, одлучено jе да се уjедине и да споводе узаjамну сарадњу

Руска црква ће помоћи угроженим у поплавама у Србиjи. Данас су у Србиjу отпутовали православни добровољци, коjи ће у Београду купити хуманитарну помоћ и одвести jе у потопљене краjеве, саопштено jе у оделу Синода за црквене добротворне сврхе. Како нам jе телефоном рекла милосрдна сестра Полина Јуферева, коjа се налази у саставу делегациjе Руске православне цркве, више од 30 хиљада људи jе већ напустило потопљене краjеве, али „многи jош увек нису евакуисани и помоћ jе потребна људима у тешко доступним местима“. Сарадници одела Синода планираjу да у Београду купе хуманитарну помоћ и да jе што пре одвезу у угрожене краjеве. „Становништво активно учествуjе у спасавању, људи помажу и слањем СМС.

Донираjте новац у хуманитарне сврхе за помоћ угроженима и евакуисанима за време поплава у Србиjи. СМС ДОНИРАЈТЕ 100 ДИНАРА ПОШАЉИТЕ СМС НА 1003 Средства ће бити усмерена на рачун Владе Републике Србиjе посебно отворен у сврхе прикупљања помоћи. Цена поруке jе 100 динара и броj 1003 важи за све мреже унутар Републике Србиjе (Телеком, Теленор, Вип). Тренутно ниjе могуће примити поруке из других земаља. ПЕЈПАЛ (кликните на знак Пеjпала да донирате новац) Рачун припада Мисиjи Републике Србиjе при Европскоj униjи у Бриселу одакле се новац директно пребацуjе на рачун Владе Републике Србиjе намењен помоћи угроженима од поплава. ЖИРО РАЧУН УПЛАТЕ У ДИНАРИМА: рачун: 840-3546721-89 прималац: Министарствo финансиjа-Управа за трезор сврха уплате: „Влада РС

ЈАСЕНОВАЦ  /СРНА/ – Са недовршене цркве у српском селу Уштица код Јасеновца у Хрватскоj украдено jе звоно тежине око стотину килограма, саопштио jе епископ липљански Јован. Крађа звона установљена jе приjе три дана, а Епархиjа славонска оваj вандалски чин приjавила jе надлежним органима и нада се ће бити пронађени починиоци.  „Тиме су показали да им заиста ништа ниjе свето. Ово ниjе jедини случаj у Славонскоj епархиjи, ни у Хрватскоj у последње време“, наводи се у саопштењу. Подсjећа се да jе приjе три године украдено звоно са храма Светог Оца Николаjа у мjесту Кореничани, парохиjа даруварска, а 2012. године два звона из манастира Преноса моштиjу Светог оца Николаjа код Ораховице. Нека

Римокатолички клерикалци наставили су и у  краљевини Југославиjи своjе напоре на кроатизациjи Дубровника. Сви коjи су им сметали били  су изложени нападима. Због своjе борбе за очување Краљевине Југославиjе  соколи у Дубровнику били су на  удару удружених римокатоличких клерикалаца и хрватских сепаратиста.   Лист „Рад“ водио jе борбу против утицаjа клерикалаца. У чланку „Народна Свиjест“ саботира народну државу“ истиче се : „Знали смо да „Народна Свиjест“ у Дубровнику баштинила од злогласне „Праве“ и слова и папир и штампариjу. Знали смо да jе „Народна Свиjест“ покренула, она иста подземна и подмукла средовjечна организациjа коjа jе кроз „Праву Црвену“ … убризгавала у мозак и у срце нашег народног организма, кроз године и

Због тога што сам о своjоj Историjи Срба у Угарскоj 1790−1918. у недавном интервjуу обjављеном у „Печату“ имао прилике, на повећем простору, да изнесем оно што сам сматрао да заслужуjе jавну пажњу, одлучио сам да данас не говорим о њоj. Не желим да понављам оно што сам већ рекао и што су уважени читаоци „Печата“ већ имали прилике да прочитаjу.     Овом приликом позабавићу се односом науке и политике. Та тема ниjе нова. О њоj су писали многи, што доказуjе да jе изазовна и да се о њоj увек може рећи нешто што jош ниjе казано. Ја ћу покушати тоj теми да приступим са становишта науке коjом се бавим

Због катастрофалних поплава у Републици Српскоj и људских жртава, Влада Републике Српске сутрашњи дан jе прогласила Даном жалости у циjелоj Републици.     Министар унутрашњих послова Републике Српске Радислав Јовичић изjавио jе да jе Влада Српске дониjела одлуку да сутра у Српскоj буде Дан жалости и да jе до сада у поплавама смртно страдало 17 лица. Он jе апеловао да сви грађани у Српскоj поштуjу наредбе надлежних институциjа. „Апелуjем да грађани не прихватаjу информациjе коjе нису од надлежних институциjа. Само надлежне институциjе могу дати валидне информациjе„, рекао jе Јовичић новинарима, након сjеднице Републичког штаба за ванредне ситуциjе и Владе Српске. 13.26 Директор Полициjе Републике Српске Гоjко Васић потврдио jе да jе jутрос на подручjуДоњег Жабара пронађено мртво

Београд – У свету данас живи 11,5 милиона Срба. Наравно, наjвише у Србиjи – 6,2 милиона. У Републици Српскоj 1,2 милиона. Према попису из 2011. године, у Црноj Гори званично има 182.473 Срба и они чине трећину житеља ове младе државе. Готово четири милиона Срба данас jе у расеjању. „После девет великих сеоба српски народ jе расут на пет светских континената“, каже Александар Чотрић, председник Одбора за диjаспору у претходном сазиву српског парламента. „Два милиона Срба jе у нашем окружењу и региону, а два милиона их jе у диjаспори. Ми непрестано улажемо напоре да таj народ држимо уз себе, уз матицу Србиjу, не бисмо ли jачали наш национални идентитет.“ Српска

БEOГРAД – Драмски уметник Љубивоjе Tадић припрема позоришну представу „Jадовничка жмижда“, о страдању српског народа Kордуна, Лике, Далмациjе и Kраjине 1941. године у jамама од Велебита до Пага. Премиjера ће бити у Сава центру 16. маjа, наjавили су организатори – „Југоарт“ и Tадић. Представа jе, као и роман, „морна и печална, исписана крвавим словима“, истиче се у наjави и наводи да jе за само 123 дана, од 11. априла до 26. августа 1941. у jаме – губилишта после мучења бачено око 90.000 Срба, Jевреjа и Рома, а да jе у том периоду из НДХ нестало 190.000 људи, одселило се око 30.000, углавном у Србиjу, док jе око 40.000 људи прекрштено

Хрватски судови неправедним пресудама 14 српских породица оставили на улици. Прогнани мораjу да плате Хрватима коjи су им узурпирали домове за улагања у некретнине   ПЕТАР Кунић протеран jе у „Олуjи“ са свог огњишта у Карловцу. У кућу коjа му jе одузета, уз сагласност државе, уселио се Хрват Жељко Петровић. Веру да правда ипак постоjи Кунићу jе улила одлука Хрватске из 2004. године да му врати имовину. Онда га jе сачекао jош већи шок – да ће привременом станару морати да плати 180.000 евра за то што jе уложио док jе живео у Кунићевоj кући! Како ниjе могао да плати дуг, Кунићева кућа jе jуче ишла „на добош” и само

КОЗАРСКА ДУБИЦА, 13. МАЈА /СРНА/ – Министар просвjете и културе Република Српске Горан Мутабџиjа изjавио jе да jе циљ семинара о педагошком приступу изучавања холокауста у средњим школама у Српскоj пронаћи начин за квалитетно представљање истине о страдању свих народа у холокаусту и у Другом свjетском рату. „До сада смо често упадали у замке, а оваj семинар треба да нам помогне, као и претходни, да би смо научили на коjи начин презентовати чињенице и питати се суштински шта се то десило тада да су људи чинили такво зло, какав jе био историjски контекст да у људима пробуди оно наjружниjе да би се догодиле такве ствари“, рекао jе Мутабџиjа. Он jе

ЗАГРЕБ, 13. МАЈА /СРНА/ – Један броj хрватских медиjа, незадовољан одлуком Спортског арбитражног суда да потврди казну фудбалеру Јосипу Шимунићу, прозива српске и словеначке експерте као кривце за чињеницу да Шимунић неће играти на Свjетском првенству у фудбалу у Бразилу. Фифини одбори окарактерисали су узвик „За дом спремни“ као ратни узвик усташа, хрватског пронацистичког режима, коjи jе имао власт током Другог светског рата. Шимунић jе проглашен кривим за „увреду достоjанства група људи, jер jе користио те дискриминативне риjечи“. Одмах након прве пресуде Шимунић jе поднио жалбу, тражећи укидање казне или њено претварање у условну. Он jе тврдио да jе имао намjеру да „подиjели своjе домољубне осjећаjе са навиjачима“. Према Шимунићу,

„Аман, брате, свуда видиш усташе!“, рекоше ми неки људи после коментара одштампаног мало пошто jе фашизам кренуо да кроjи нову, европску Украjину. Беше то логична историjска паралела ендехазиjе и данашњих Бандериних следбеника, тако jасна да jе само слеп не види. Слеп, злонамеран, или необавештен, свеjедно jе, закључак jе исти. Цела западна медиjска машинериjа брекће као парна локомотива упињући се да од бабе направи девоjку, од зликоваца невинашца, од мишоликог и jефтичавог Јацењука државника. А све не би ли се Путин изнервирао довољно да та говна сравни са земљом па да се крене у jош жешћу одбрану младе украjинске демократиjе, тако фашистичке, тако усташоидне и крволочне. Читам мемоаре Маjкла Роуза, коjи

Београд — Свечаном академиjом обележен новоустановљени Дан сећања на жртве Холокауста у Београду. Послат апел да Београд установи дан сећања на страдале Јевреjе.   Веће Јевреjске општине Београд одлучило jе, наиме, на инициjативу Бнеи-Брит ложе Србиjе, да се 10. маj од ове године обележава свечаном академиjом као Дан сећања на жртве Холокауста у Београду, jер тог дана 1942. године jе нацистичкоj врховноj команди jављено да у Београду више нема Јевреjа. Градски менаџер Горан Весић jе, на свечаноj академиjи одржаноj у jедном од павиљона Старог саjмишта, позвао да се покрене инициjатива да и град Београд установи званичан дан сећања на Јевреjе страдале у Другом светском рату. Весић jе наjавио да ће

Филолог и директор Културног центра Нови Сад др Андреj Фаjгељ: Србиjа jе наjвећи проjекат свих нас, коjи треба да траjе вековима. Савремене битке не боде се сабљама, него знањем   Пo много чему др Андреj Фаjгељ, доктор филологиjе и директор Културног центра Новог Сада (КЦНС), нетипичан jе српски 35-годишњак: благовремено jе завршио студиjе у Новом Саду, одслужио редовну, а не цивилну воjну обавезу и захваљуjући стипендиjи отиснуо се на магистарске студиjе у Француску. Докторирао jе на Универзитету „Пол Валери“ у Монпељеу. Уз све то, полиглота jе, говори десетак jезика, солидно познаjе jош пет, али тврди да jе живот веома кратак да би човек заиста могао да ваљано савлада више од