Fajgelj: Samoporicanje je srpska boljka

Datum objave: nedelja, 11 maja, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/ns-izlozba/izlozba-novi.sad003.jpg

Filolog i direktor Kulturnog centra Novi Sad dr Andrej Fajgelj: Srbija je najveći projekat svih nas, koji treba da traje vekovima. Savremene bitke ne bode se sabljama, nego znanjem

 

Po mnogo čemu dr Andrej Fajgelj, doktor filologije i direktor Kulturnog centra Novog Sada (KCNS), netipičan je srpski 35-godišnjak: blagovremeno je završio studije u Novom Sadu, odslužio redovnu, a ne civilnu vojnu obavezu i zahvaljujući stipendiji otisnuo se na magistarske studije u Francusku. Doktorirao je na Univerzitetu „Pol Valeri“ u Monpeljeu.

Uz sve to, poliglota je, govori desetak jezika, solidno poznaje još pet, ali tvrdi da je život veoma kratak da bi čovek zaista mogao da valjano savlada više od četiri jezika. Sa suprugom Jovanom, profesorom italijanskog i francuskog jezika, već je oformio veliku porodicu. Imaju Andreu (10), Marka (8), Anu (3) i Relju (1).

Nezvanični nadimak „Guslar“ prikačio mu je onaj deo Srpske Atine koji je pre dve godine prešao u opoziciju. Trebalo je da zvuči kao rugalica, ali ne i za Fajgelja. S ponosom ističe biografski detalj da je odbranu svoje doktorske disertacije „Uporedna frazeologija i ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle“ dopunio tako što je profesorima u Monpeljeu odguslao i otpevao stihove Majke Jevrosime iz epske pesme „Uroš i Mrnjavčevići“!

Vrlo dobro su profesori razumeli univerzalnu poruku naših predaka o slobodi i časti, mada je mladi diplomac pevao na srpskom. Jer, neposredno pre ispita, Fajgelj je svakom od njih uručio ep o Mrnjavčevićima, koji je sam preveo na francuski jezik.

GUSLE

Uz napomenu da se potrudio da sviranjem na guslama ovlada i njegov stariji sin Marko, Fajgelj kaže da je ovaj stari srpski instrument, koji Slovenci pokušavaju da patentiraju kao svoj, uvek smatrao važnom „stavkom“ srpskog identiteta. – Koliko je ta „stavka“ važna, shvatio sam tek kada je moj profesor Pjer Sozo, jedan od najvećih francuskih helenista i jedan od retkih aktivnih evropskih indoevropeista, predložio da radim doktorat o guslama.

– Uporedo sa stremljenjem ka najvišim evropskim vrednostima, Srbija mora da vrati na pijedestal porodične vrednosti naših starih, jer ako to ne učinimo zagubićemo se u vrtlogu globalizacije zato što se savremene bitke ne vode jataganima i sabljama, nego znanjem, radnim navikama i čvrstim sistemom vrednosti – kaže Fajgelj za „Novosti“.

 

* Netipični ste predstavnik mladih Srba i po tome što ste devedesetih, za razliku od vršnjaka, često boravili u inostranstvu…

– Tačno je da sam u to vreme, tražeći bilo kakav posao, a kasnije i zahvaljujući stipendijama, popunio tri pasoša.

 

* Kako ste uspevali tada da se domognete inostranstva, a niste imali člansku knjižicu ni JUL-a, ni SPS?

– Išao sam da radim na farmi, da muzem koze, prao sam kola i radio druge poslove koje niko nije hteo. Štedeo sam sitan džeparac, dao ispite u junu sa prosekom 9,5 i otišao na Kipar. Išao sam svuda gde nisu tražili vizu.

 

* Kako ste Srbiju tada videli spolja?

– Znate onu anegdotu o žabi koja se kuva na sve višoj temperaturi i ne primeti da je skuvana. Međutim, kada bi žaba iskočila iz poluvrele vode u hladnu, pa natrag, primetila bi razliku. Ja sam ta „žaba“ bio u to vreme i moj prvi zaključak o nama koji sam stekao boraveći u dvadesetak država jeste da mi Srbi naprosto bolujemo od samoporicanja.

 

* Šta podrazumevate pod terminom „samoporicanje“, koji je uveo naš profesor Milo Lompar, autor knjige „Duh samoporicanja“?

– Može se govoriti i o nacionalnoj samomržnji, autošovinizmu, o tom pounutrašnjavanju antisrbizma. Kao što je krajem 19. i početkom 20 veka u svetu vrhunac dostigao antisemitizam, tako je sada vodeći oblik rasizma u svetu antisrbizam. On polazi sa stanovišta da Srbi nisu ljudi, a ako i jesu, oni nisu ravnopravni sa drugim ljudima, njihove žrtve i njihova prava se ne moraju poštovati.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/fajgelj-mala.jpg

 

* U Srbiju ste se vratili 2005. godine, mada su vam prijatelji „dobronamerno“savetovali da to ne činite, zar ne?

– Verovao sam i sada verujem da sam napravio ispravan potez. Nemam kompleks niže vrednosti što sam Srbin, koji mnogi naši mladi ljudi danas imaju, a da ni ne znaju zašto.

 

* Kakav vam je utisak – zalečujemo li bolest nesamopoštovanja?

– Sporo. To se veoma pogoršalo naročito otkad su neki novi, mladi ljudi, među kojima sam i ja, počeli da zastupaju neku novu vrstu rodoljublja i samopoštovanja, viziju neke treće Srbije. Jer ranije smo imali glasne samomrsce i glasne samoljupce koji su realno bili saveznici. Šta reći o ljudima iz Srbije koji su tokom bombardovanja NATO naše zemlje podržavali to bombardovanje? Ili o ljudima koji se svih ovih godina bave temom ratnih zločina, a da nikada nisu osudili zločine nad Srbima, uključujući i one u Jasenovcu?

 

VREME JE ZA POBEDE

Osvrnuvši se na plan da Novi Sad 2021. godine dobije status prestonice evropske kulture, Fajgelj ističe da je najvažnije verovati u pobedu:
– Kao nacija previše smo se navikli na poraze, vreme je da počnemo da pobeđujemo, a jedna od tih pobeda biće i ulazak Novog Sada u visoko evropsko društvo gradova čiji su sinonimi tradicija i kultura.

 

* Kako se vi, zastupnici vizije o trećoj Srbiji, snalazite između dve ekstremne vizije – da Srbija treba da bude tradicionalna, ali ne i moderna, odnosno da može da bude moderna država ako se odrekne svog tradicionalizma?

– Mi ne želimo da budemo između, nego iznad njih. Nećemo da sedimo između dve stolice, pa da propadnemo kada se one razmaknu. Nećemo ni da mirimo crno i belo, pa da kada se oni pomešaju živimo u sivom svetu. Mi težimo svetu boja koji naša zemlja još nije otkrila. To je vapaj jedne nove generacije koja misli da nijedan od ta dva ekstrema nisu dobri za nas, da nam treba treći put.

 

* Bez obzira na sve reference, prvenstevno obrazovne, niste dočekani raširenih ruku u Novom Sadu kada ste pre godinu i po imenovani za direktora Kulturnog centra…

– Kao i svaki čovek, ja imam i vrlina i mana. Ali, promovisao sam našu kulturu u inostranstvu, doktorirao sa najvišim pohvalama, a znamo da otprilike pet odsto doktorata biva tako ocenjeno. I vratio sam se u Srbiju. Ovde sam aktivan i profesionalno i politički, ovde gradim porodicu. Ispada da je sve to nepoželjno, novosadska javnost pokušala je da me ispljune kao strano telo. Gusle kao problem? Pitam se šta bi na to rekli Vuk Karadžić ili Gete? Ili kolege sa Harvarda koji izučavaju gusle i na svom univerzitetu imaju najveću biblioteku o guslama? To je ta kriza vradnosti od koje kao nacija bolujemo.

 

* Osim guslama, dodatno ste najedili neke ljude jer ste izdali naređenje da se sa zgrade KCNS skine latinični i postavi ćirilični natpis…

– U Novom Sadu do 1954. većina natpisa bila je ćirilična. Te godine dogodio se najžešći udar na ćirilicu, hrvatski i srpski jezikoslovci sklopili su Novosadski ugovor i to je bio početak sumraka ćiriličnog pisma. Ta višedecenijska epidemija prisustvo ćirilice u Srpskoj Atini svela je na ispod 10 odsto. Apsurdno je da je jedan deo novosadske javnosti zbog te table pokrenuo hajku na mene baš u vreme kada se slična hajka na ćirilicu dešavala u Vukovaru.

 

* Gromoglasno vam je zamereno i što ste iz postavke radova studenata Akademije umetnosti izostavili sliku Isusa koji u ruci drži svežanj novčanica. Kako sada gledate na tu svoju odluku?

– Umetnik ima slobodu da slika što poželi, da uvredi i hrišćanskog vernika i žrtvu Holokausta i nacionalnu manjinu i seksualnu grupaciju, da slika kukaste krstove, ali nema pravo da crta kukasti krst na Sinagogi, recimo, i još da traži da Sinagoga plati boju. KCNS nema pravo i ne želi nikoga da vređa. U vezi sa tom slikom Isusa konsultovao sam se sa predstavnicima pet konfesija u Novom Sadu i oni su se saglasili da je ta slika uvredljiva. Njihov stav sam dužan da ispoštujem jer 90 odsto Novosađana pripada nekoj od tih verskih zajednica.

RODOSLOV SA TRI DOKTORA

Andrej je treći doktor nauka u porodici Fajgelj, posle oca Stanislava, univerzitetskog profesora psihologije, i dede Aleksandra, profesora Interne medicine na Univerzitetu u Sarajevu. Novosađani i danas u lepom sećanju čuvaju i drugog Andrejevog dedu – Ivana Fajgelja, čuvenog jugoslovenskog hirurga i prvog direktora Instituta u Sremskoj Kamenici.

 

* Gde je granica između cenzure i umetničke slobode?

– Što se cenzure tiče, podsetiću da je u vrlo sličnim okolnostima, zbog neprilične slike, otkazana izložba u Evropskom parlamentu u Strazburu, da su u to vreme u Francuskoj zabranjene promocije komičara Djedonea, a u Beogradu je nedavno otkazana promocija knjige „Srebrenička podvala“. Postoji dijametralno suprotan stav kritičara prema tim događajima. Ovde ispod KCNS, zbog otkazane izložbe i slike Isusa-materijaliste, nekolicina ljudi su u znak protesta mokrili na ulazu, gole zadnjice trljali o izlog galerije, pokretali bojkote… Ali, niko ni „a“ nije rekao protiv vrlo sličnih slučajeva koje sam nabrojao.

 

* Za godinu i po svog mandata od KCNS zatvorenog tipa stvorili ste instituciju otvorenu za građane…

– Sve je danas projekt. Srbija je najveći projekat svih nas, ogroman projekat koji treba da traje vekovima.

 

RAT SA “FEJSBUKOM“

ZAHVALjUJUĆI Fajgeljovoj inicijativi, peticiji i borbi koja je trajala dva meseca, „Fejsbuk“ je prošle godine načinio presedan i opozvao svoju odluku da ukine stranicu „Međunarodne inicijative za praćenje antisrbizma“. Na toj stranici Fajgelj i više od 1.000 potpisnika pobunili su se zbog prećutkivanja srpskih žrtava u Jasenovcu, koje se dogodilo u jednoj španskoj TV emisiji. Mali korak za „Fejsbuk“, ali ogroman u borbi protiv internet-satanizacije Srba.

 

Izvor: Večernje Novosti

Vezane vijesti:

Andrej Fajgelj: Apel novinarima Radio-televizije Vojvodine

FAJGELj: EU TOLERIŠE IZLIVE MRŽNjE PREMA SRBIMA

Govor direktora Kulturnog centra Novog Sada Andreja Fajgelja na vojvođanskoj premijeri filma ”Kad svane dan” Gorana Paskaljevića

Antisrpski fašizam




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top