Milan Ružić: Šta ste radili u Srbiji, generale Hodžis?

Datum objave: četvrtak, 27 februara, 2020
Objavljeno u Srbija 1999
Veličina slova: A- A+

Generalu Hodžisu treba objasniti da mi više nismo onaj isti narod iz 1999, jer – zahvaljujući zemlji kojoj on služi – imamo više iskustva, a manje naroda.

General Ben Hodžis (izvor: Fakti)

Američki general potpukovnik Frederik Ben Hodžis, izjavio je kako Srbija treba da izgrađuje infrastrukturu i otvara radna mesta kako bi mladim ljudima vratila veru u bolju budućnost, umesto da kupuje oružane sisteme protiv „nepostojećih pretnji iz vazduha“.

Čuo sam da je Hodžis neka vrsta američkog heroja, što ga sigurno stavlja uz redova Rajana za koga veliki deo Amerikanaca misli da je zaslužan za pobedu u Drugom svetskom ratu, pa njegove vojničke sposobnosti ne bih dovodio u vezu sa onim što je izjavio. Međutim, Hodžis sasvim sigurno zna šta je Amerika radila ovde krajem prošloga veka jednog proleća koje je bilo jedno od retkih koje nije bilo lepo u Srbiji.

Ovde su te godine umesto visibaba, visili ljudi koji su se obesili jer nisu psihički mogli da izdrža bombardovanje i nemaštinu koja je zatekla njih i njihovu decu. I deca su ubijana bombama te demokratske tvrđave sveta. Ljudi nisu visili samo svojom voljom, već su i delovi ljudi visili po drveću, recimo na Zlatiboru nakon bombardovanja. Umesto izlazaka napolje na sunce, mi smo se zavlačili u podrume i skloništa.

Bombardovanje Beograda, 4. 4. 1999. (Foto: Saša Stanković/EPA)

U pitanju su godine kada je srpska omladina takođe mogla da ulaže u budućnost, ali budućnosti za nju nije bilo, niti je imala šta da ulaže. Ali je Amerika svakako te godine ulagala desetine hiljada dolara u bombe koje će ovde bacati. Zamislite koliki je stepen mržnje u pitanju – sto hiljada dolara za bombu koja treba nešto da sruši.

Zašto, treba pitati Hodžisa, Amerika tada te silne milione i milijarde koje je potrošila na bombe, nije dala Srbiji. Sigurno bi bilo učinkovitije.

Mi smo tada mislili da nema pretnji iz vazduha po nas, pa nas je država generala Hodžisa uverila u suprotno. Ovde se Amerika pobrinula za odsustvo budućnosti. Pobrinula se da mladi ljudi beže iz ove zemlje. Pobrinula se i da svi izgube veru u zakon, ljudskost i dobru nameru onoga što se krije iza čuvene zvezdasto-prugaste zastave koja važi za simbol slobode.

Generalu Hodžisu treba objasniti da mi više nismo onaj isti narod, jer, zahvaljujući zemlji kojoj on služi, imamo više iskustva, a manje naroda, više bola, a manje sreće, više ožiljaka, a manje smeha, više grobova, a manje kuća, više problema, a manju teritoriju.

Stoga, bilo bi lepo, ili barem pristojno, da nam oni koji su nas napadali i ubijali ne govore o tome da li treba da se branimo i kako treba da živimo. Ko hoće da pomogne, ne treba mu izgovor, a ko želi da uništi, on samo izgovore i traži.

Oprema: Stanje stvari

(Iskra, 24. 2. 2020)

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top